Marihuana i rak ― šta su činjenice, a šta samo dim

download (10)Pretragom na internetu ćete naći svašta ― neko će tvrditi da pušenje trave, žvakanje trave, konzumiranje ulja (proizvedenog iz semena biljke) ili neka druga vrsta potrošnje kanabisa leči ili sprečava rak.

Studije efikasnosti kanabisa u smanjenju mučnine i povraćanja u hemioterapiji pokazale su negativne rezultate u nekim dobro odrađenim kliničkim ispitivanjima i neke pozitivne rezultate u drugim.

Međutim, to nema nikakve veze sa stvarnim lečenjem ili prevencijom samog raka, već predstavlja minimalno suočavanje sa efektima lečenja.

Dakle, da li za tvrdnju ― da kanabis i njegovi nusproizvodi imaju bilo kakav uticaj na rak ― postoje ikakvi dokazi?

Pre svega, postoji oko dve stotine različitih vrsta raka. Stvarni broj zavisi od toga kako istraživači dele neke vrste kod ljudi. Svaka od ovih različitih vrsta raka ima različitu patofiziologiju, različitu genetiku, prognozu, različite uzroke i različite tretmane. Drugim rečima, ni jedno jedino oboljenje nema univerzalan tok lečenja. Ne postoji čarobna pilula za sve vrste raka.

11221511-human-body-with-cancer-cells-spreading-and-growing-through-the-body-via-red-blood-as-malignant-cellsDa li postoje sistematski pregledi za randomizirana klinička ispitivanja koji bi pružili najbolje informacije da kanabis ili THC ima uticaj na neki poseban oblik raka?

Ako ne postoji dokaz da određena supstanca leči rak, to znači da ne leči. Ali, neko će reći: „To znači samo da je nisu testirali na taj rak, pa kako možete biti sigurni da ne leči?“

Pretragom „Cochrane Reviews“, jednog od najboljih izvora sistematskih pregleda u kliničkoj medicini, ne nalazi se ni jedan jedini sistematski pregled THC ili kanabisa u terapijama raka.

Postoje razlozi zašto „Cochrane“ nema sistematski pregled u vezi sa kanabisom, ali je to uglavnom zato što neke sprovedene studije nisu dovoljno visokog kvaliteta da bi ušle u sistematski pregled.

Ovo na tren možemo posmatrati više kao nedostatak dokaza nego kao čvrst dokaz da kanabis nema uticaja na rak.

S druge strane, postoji preko 8.000 kliničkih ispitivanja koja regrutuju pacijente za ispitivanje lekova protiv raka i preko 19.000 drugih koja su „zatvorena za pacijente“.

Istraživanje u vezi sa kanabisom je samo mali poduhvat (mada, ne i beznačajan) u odnosu na ogromna istraživanja raka u svetu koja su u toku.

To znači da se ne radi o slučajno izabranim jedinjenjima za koja se u ćelijama proverava da li rade ili ne, već o onima koja pokazuju neki potencijal pa je proces ispitivanja logičan proces za utvrđivanje da li jedinjenje ima razumne šanse za inhibiciju rasta ili razvoja nekog raka.

Postoje neki potencijali za kanabis, ali se to ne može porediti sa onim što pokazuju 27.000 drugih jedinjenja u tekućim kliničkim ispitivanjima, te i u poslovnom smislu, ne postoji nešto što se zove povraćaj investicije za istraživanje jedinjenja čiji bi se farmakološki mehanizmi bolje razumeli.images (13)

Šta se dešava u poslednje vreme?

Treba zapamtiti: ukoliko je neki članak objavljen pre deset godina i ne postoji nijedan nastavak studija, on je mrtav. To znači da niko nije bio u stanju da ponovi podatke. Niko nije bio u stanju da pomeri podatke iz laboratorijskih uslova ili životinjskog modela i primeni na klinička ispitivanja kod ljudi.

Inače, ovo se dešava često, jer je neuspeh norma, kada su u pitanju ispitivanja onkoloških lekova.

Primeri loše interpretiranih studija:

Kanabinoidi: nova nada za rak dojke ― pregled sumira trenutna znanja o antitumornim potencijalima kanabinoida u lečenju raka dojke, što sugeriše da lekovi zasnovani na kanabinoidima mogu biti korisni za lečenje većine podvrsta tumora dojke. Sada, neki mogu pomisliti da će pušenje džointa lečiti rak dojke.

Ne, neće.

Početne studije se vrše u ćelijskoj kulturi, ne u kliničkim ispitivanjima sprovedenim na ljudima.

Štaviše, aktivni sastojak mora biti isporučen u tačno definisanoj dozi u određenim vremenskim intervalima da bi delovanjem na tumor uzrokovao smrt ćelija raka. Ova vrsta istraživanja će trajati godinama, čak i ako se uspostavi da je uspešna.

cannabis-potPušenje trave nikada ne bi proizvelo dovoljnu količinu THC koji bi delovao na karcinom. Količina THC potrebna za postizanje smrti ćelija raka u laboratoriji implicira da je neophodno dostići nivo THC u krvi pacijenta bar 3,14 mg/l za ubijanje ćelija tumora. Uzimanjem džointa postiže se koncentracija od svega 0,0013 ― 0,0064 mg/l.

Rak pluća ― set studija pokazuje efekte kanabisa u in vitro uslovima koje zahtevaju prilično visoke doze THC.

U studiji gde su korišćeni miševi sa metastazama na plućima, došlo je do smanjenja metastaza za 50%, što nije tako loše, ali ne treba zaboraviti primenu visokih doza ni u ovom slučaju.

Slično je i kod ostalih studija (rak prostate, pankreasa itd.) koje čine spisak dvadeset studija često publikovanih u elektronskim i štampanim medijima, a nepošteno predstavljenih. Pandan njima je lista studija koje „pokazuju da vakcine izazivaju autizam“.

U njima je koriščen prečišćen THC ili CBD, životinjski modeli i laboratorijski uslovi, a dobijeni ne tako spektakularni rezultati gde je kanabis pokazao skromne antitumorske efekte .

Šta su kanabinoidi i kako oni rade?

Kanabinoidi obuhvataju porodicu složenih hemijskih jedinjenja (i prirodnih i veštačkih) koji deluju na kanabinoidne receptore ― proteinske molekule na površini ćelija.

Ljudi su koristili kanabis hiljadama godina u medicinske svrhe ili iz zadovoljstva, ali kanabinoidi su prvi put prečišćeni iz biljaka 1940. godine.

220px-Tetrahydrocannabinol.svg

Struktura glavnog aktivnog sastojka biljke kanabisa ― delta-9-tetrahidrokanabiola (THC) otkrivena je potom, a osamdesetih godina istraživači su prvi put definisali kanabinoidne receptore, kao i kanabinoidne hemikalije koje se stvaraju u našim telima, poznatije pod nazivom endokanabinoidi.

Postoje dve glavne vrste kanabinoidnih receptora, CB1 i CB2 koji se nalaze na različitim lokacijama i rade različite stvari. CB1 receptori se uglavnom nalaze na ćelijama u nervnom sistemu, uključujući određene oblasti mozga i nervne završetke u čitavom telu, dok se CB2 receptori uglavnom nalaze u ćelijama imunog sistema.

Takođe, postoji i treća porodica kanabinoidnih receptora, poznata kao GPR, čiji je glavni tip GPR55. Manje se zna o ovim receptorima, ali istraživači ih ispituju da bi ustanovili mogu li oni dovesti do efikasnih pristupa u lečenju kancera.

Tokom proteklih nekoliko decenija naučnici su otkrili da su endokanabinoidi i kanabinoidni receptori uključeni u mnoštvo funkcija u našim telima, te da pomažu u kontrolisanju nervne aktivnosti (memorija i bol), radu srca, imunog sistema, pa i reprodukcije. Zbog ove molekularne umešanosti, oni se dovode u vezu sa velikim brojem bolesti, od raka do neurodegenerativnih oboljenja.

Laboratorijska istraživanja

Stotine naučnika širom sveta istražuje potencijale kanabinoida, kako prirodnih, tako i sintetičkih, u lečenju raka i drugih bolesti.

Ali, praktično, celokupno naučno istraživanje je urađeno pomoću uzgoja ćelija raka u laboratoriji ili životinjskih modela, što je već pomenuto. Zato je važno biti oprezan kada se radi ekstrapoliranje ovih rezultata kod pacijenata obolelih od raka koji imaju tendenciju da budu mnogo složeniji nego Petri-šolja ili miš.

Kroz mnoge detaljne eksperimente, naučnici su otkrili da kanabinoidi imaju širok spektar dejstva u laboratoriji, uključujući:

  • uticaj na ćelijsku smrt kroz mehanizam apoptoze;
  • zaustavljanje deobe ćelija;
  • sprečavanje rasta tumora kroz sistem krvnih sudova;
  • smanjenje šanse za širenje ćelija raka kroz telo i invazije na okolna tkiva;
  • regulaciju smrti tumorskih ćelija kroz proces autofagije;

Do sada, najbolji rezultati u laboratoriji, postignuti su korišćenjem kombinacije visoko prečišćenog THC i kanabidiola (CBD) ― jednog od kanabinoida koji poništava psihoaktivne efekte THC.

images (14)

Takođe, istraživači su pronašli pozitivne rezultate kod primene sintetičkih kanabinoida, kao što je JVH-133.

Međutim, to nije u potpunosti dobra vest ipak, jer postoje dokazi da kanabinoidi mogu imati neželjene efekte na rak.

Na primer, neki istraživači su otkrili da iako visoke doze THC mogu ubiti ćelije raka, one takođe mogu naškoditi ključnim krvnim sudovima, a pod nekim okolnostima kanabinoidi, zapravo, mogu podstaknuti rast ćelija raka (i time uticati na progresiju kancera kod pacijenata) ili imati različite efekte u zavisnosti od doze i nivoa kanabinoidnih receptora prisutnih na površini ćelije.

Drugi su otkrili da kanabinoidi potiskuju antitumorni imuni odgovor delujući na CB2 receptore, te tako ometaju sposobnost imunog sistema da prepozna i uništi ćelije tumora.

Pored toga, ćelije raka mogu razviti otpornost prema kanabinoidima i početi ponovni rast.

Na kraju, postoje neka istraživanja koja sugerišu da kombinovanje kanabinoida sa drugim lekovima može predstavljati mnogo efikasniji pristup.

Dakle, sva ova istraživanja pomažu u rasvetljavanju različitih efekata visokih doza prečišćenog THC i otkrivanju na molekularnom nivou kakav odgovor daju neke ćelije raka. Ona mogu uticati na to da se potencijalna moć kanabinoida za lečenje raka efikasno i ciljano iskoristi u budućnosti.

Ali, ne treba zaboraviti činjenicu da su dugi spiskovi naučnih radova posledica eksperimenata urađenih pomoću ćelija raka gajenih u laboratoriji ili transplantiranih u tela miševa i da oni ne predstavljaju dokaz da kanabis ili kanabinoidi leče rak kod pacijenata.

Klinička istraživanja

Postoje objavljeni rezultati od samo jednog kliničkog ispitivanja koje uključuje ljude sa rakom. Doktor Manuel i njegov tim u Španiji su proveravali da li kanabinoidi mogu imati uticaja na rak kod devetoro pacijenata koji su imali glioblastom multiforme ― agresivan tumor na mozgu. Svako od njih je dobio visoko prečišćen THC direktno kroz cev smeštenu u mozgu.

Kod osmoro pacijenata, uočena je neka vrsta odgovora na lečenje, dok jedan uopšte nije reagovao.

Svi pacijenti su umrli u roku od godinu dana, što se i moglo očekivati za ljude sa ovom vrstom raka u naprednoj fazi.

Rezultati ove studije pokazuju da THC dat na ovaj način ne prouzrokuje izražene nuspojave. Ali, pošto je to bila rana faza ispitivanja, bez kontrolne grupe, nemoguće je reći da li je THC pomogao u produženju života ovih ljudi.

Tu je i objavljen slučaj četrnaestogodišnje devojčice iz Kanade koja je uzimala ekstrakt kanabisa, ali ograničene informacije koje se mogu dobiti od pacijenta tretiranog raznolikom mešavinom kanabisa ne znače ništa.

Anegdote o lečenju ili priča o napretku ka efikasnijim tretmanima za pacijente u širem obimu, objavljena u novinama, nije jak naučni dokaz. Da bi se izgradila solidna osnova dokaza koji bi podržali buduće zahteve za finansiranje ili klinička ispitivanja važno je okupiti detaljne informacije o pojedinačnim slučajevima.

Istraživanja koja se sprovode u svetu ne nude u ovom trenutku dovoljno dokaza koji bi pokazali da kanabinoidi leče rak. Uz to, postoji mnogo pitanja bez odgovora: koji tip kanabinoida može biti najefikasniji, prirodni ili sintetički, koja doza je potrebna ili na koju vrstu raka mogu najbolje delovati. Zatim, tu je problem psihoaktivnih efekata THC, naročito u visokim dozama, što se može ispraviti upotrebom sintetičkih kanabinoida koji nemaju ove efekte.

images (16)Tu su i pitanja u vezi sa najboljim načinom dostavljanja kanabinoida u krvotok. Zbog svog hemijskog sastava, kanabinoidi se ne rastvaraju lako u vodi i ne „putuju“ daleko u našim tkivima. To otežava odlazak do ćelija kancera ili, čak, i samo dospevanje u krvotok u dovoljno visokim dozama koje bi imale efekat (metoda koju je koristio lekar u Španiji uključuje direktno ubrizgavanje kanabinoida u mozak pacijenta kroz malu cev nije dobra jer je vrlo invazivna i nosi rizik od infekcije).

Ne postoje ni biološki markeri koji bi pomogli lekarima da identifikuju od kojih kanabinoida postoje koristi, od kojih ne.

Kakvi su uticaji kanabinoida na simptome raka kao što je bol?

Osamdesetih godina, lekovi zasnovani na kanabinoidima, korišćeni su da bi se smanjila mučnina i povraćanje izazvano hemioterapijom. Sada postoje sigurnije i efikasnije alternative i kanabinoidi imaju tendenciju da se koriste tamo gde drugi pristupi nisu mogući.

U nekim delovima sveta, uključujući i Holandiju, medicinska upotreba marihuane je legalizovana u ustanovama za palijativno zbrinjavanje pacijenata u cilju smanjenja različitih vrsta bola i olakšavanja simptoma kod obolelih od raka. Holandski pacijenti mogu dobiti standardizovan, medicinski kanabis od svog lekara, a medicinski kanabis je dostupan i u mnogim državama u SAD.

images (15)Jedan od problema korišćenja biljnog kanabisa je doziranje, to jest promenljiva doza, pa istraživači u Britaniji rade na testiranju spreja ― visoko prečiščenog ekstrakta kanabisa koji bi pružio pacijentu pouzdanu i regulisanu dozu u kontroli jakih bolova gde ne pomažu drugi lekovi.

Međutim, i ovde branioci kanabisa i predlagači izmene statusa kanabisa koji je definisan 1971. godine, a odnosi se na to da kanabis nema terapeutsku vrednost, idu korak napred u maštovitosti, te tzv. Sativex uspevaju da proguraju kao tinkturu ― suspenziju ekstrakta kanabisa u alkoholu uz dodatak mente, što stvara zabunu, jer takvo sredstvo biva regulisano što omogućava slobodnu prodaju, a ono istovremeno nema potvrdu u praksi koja podrazumeva godine praćenja i kontrolu upotrebe.

                                                                  Zablude

 To je prirodno, mora da je dobro, zar ne?

Nema sumnje da su biljke riznica biološki korisnih jedinjena. Ali, cela biljka je mešavina stotine hemikalija (od kojih nisu sve korisne) i sadrži niske ili promenljive nivoe aktivnih sastojaka.

Na primer, danas se koriste lekovi za lečenje ljudi sa srčanom insuficijencijom i druge srčane probleme na bazi glikozida izolovanih iz biljke koja je veoma toksična što znači da jedenje samo male količine ove biljke dovodi do smrti.

Penicilin je prvi put otkriven kao produkt metabolizma gljivice iz roda Penicillum. Hemičari su kasnije razvili širi spektar antibiotika na bazi strukture leka, ali to ne znači da se gljivice mogu koristiti za lečenje bakterijskih infekcija.

Aspirin je još jedan stari lek, prvi put otkriven u obliku salicilne kiseline. Salicilna kiselina je izazivala iritacije želuca što je uticalo na nemačku kompaniju da razvije alternativnu verziju – acetilsalicilnu kiselinu koja je mnogo bolja za želudac.

Brojni lekovi su razvijeni na ovaj način ― prečišćavanjem prirodnih jedinjenja, razvijanjem i testiranjem do stvaranja korisnog sastojka.

Naspram ovoga stoji činjenica da ako izolovani sastojci, prečišćeni u kontrolisanim uslovima, oblikovani u tačno određenu dozu u formi lekova leče ili olakšavaju simptome bolesti, ne znači da će originalna biljka ili njen ekstrakt imati isti efekat. Dakle, iako kanabis sadrži određene kanabinoide, to automatski ne znači da kanabis leči rak.

 To je sve velika zavera ― neko ne želi da ljudi budu izlečeni!

Optužbe da je potiskivanje lekova protiv raka deo globalne zavere su apsurdne i podjednako uvredljive.

Ne samo da hiljade naučnika, lekara i medicinskih radnika rade naporno u cilju iznalaženja efikasnih tretmana u borbi protiv raka, već i hiljade drugih ljudi ulaže novac kroz velike donacije za istraživanja. Jednostavna upitanost ― da  li je nekome stalo do bacanja novca, vremena i energije na takve stvari, čini gorepomenutu optužbu smešnom.

Cilj je da se pobedi rak. Najbolji način da se to uradi su rigorozna naučna istraživanja u cilju razumevanja raka na biološkom nivou kako bi se on sprečio, eventualno, na vreme otkrio i efikasno lečio. Ovaj pristup je pomogao da se promeni lice prevencije raka, dijagnostike i lečenja.

Šta je loše u alternativi? Nemate šta da izgubite, ukoliko probate.

Neki ljudi misle da pacijent oboleo od raka nema šta da izgubi ako se podvrgne nekom alternativnom tretmanu, ali postoje veliki rizici.

Ukoliko pacijent odluči da odbije konvencionalno lečenje raka u korist nepotvrđenih metoda, uključujući i kanabis, on može da propusti tretman koji bi mu spasao ili značajno produžio život.

Osim toga, mnoge od nepotvrđenih terapija dolaze po visokoj ceni.

U najgorem slučaju, alternativna terapija može da ubrza smrt.

Iako godine ljudskog eksperimentisanja govore da su prirodni kanabinoidi bezbedni, oni nisu bez rizika. Oni mogu ubrzati puls, izazvati probleme kod srčanih bolesnika. Takođe, oni mogu uticati na druge lekove, uključujući antidepresive i antihistaminike. Oni mogu uticati i na to kako telo obrađuje određene lekove u okviru hemoterapije i tako izazvati ozbiljne nuspojave.

download (11)Postoje i rizici povezani sa nabavkom kanabisa na crnom tržištu ili domaćim načinom pripreme kanabisa, posebno „kanabis ulja“ (upotreba različitih rastvarača u procesu pripreme).

Internet prevare preko kojih se nudi kanabis takođe nose rizik. Takvi preparati dolaze sa potpuno nepoznatim hemijskim ili lekovitim svojstvima i nepoznatom efikasnošću. Prodavci uzimaju novac, a pacijenti dobijaju nešto sumnjivog sastava.

Farmaceuti ne mogu da patentiraju lek na bazi kanabinoida.

Pojedinci tvrde da se potencijal kanabinoida ignoriše od strane farmaceutskih kompanija, jer one ne mogu da patentiraju hemikalije koje se javljaju u biljci kanabisa.

Farmaceuti nisu glupi. Oni vrlo brzo prihvate nešto što obećava bolji put ka efikasnoj terapiji.

Kao što je već rečeno, postoji stotine istraživača širom sveta koji ispituju kanabinoide u javnim i privatnim institucijama.

Najbolji način da se osiguraju koristi od kanabisa, bilo prirodnog ili sintetičkog, jesu odgovarajuća istraživanja kroz kvalitetne kontrole farmaceutskih preparata koji sadrže tačnu dozu leka. Da bi se to uradilo, potrebno je vreme, trud, novac i na kraju, povraćaj investicije kroz prodaju sigurnog leka.

Zaključak

Iz onoga što sada znamo, sasvim je jasno da kanabis ne leči rak, pogotovo ne, ako se konzumira kao marihuana (dim) ili kao ulje.

U prečišćenom obliku, prirodno izveden ili sintetički, pokazuje relativno skromnu antitumorsku aktivnost što bi značilo da bi morao da se kombinuje sa drugim lekovima.

Tvrdnje zagovornika da „kanabis leči rak“ nisu ništa drugo do zabluda. Lobiranje za njegovu legalizaciju, na kraju, nije tako sporno koliko izuzetno preuveličane tvrdnje u vezi sa njegovom lekovitošću.

 

Advertisements

6 comments

  1. Konačno jedan tekst na ovu temu. Biće ovo jedan zanimljiv blog, srećno Katarina.

    Like

  2. bubblepoint

    kao i uvek, super tekstovi 🙂 treba vise raditi na promociji zdravorazumskih stavova! Dosta se prostora daje ljudima koji apsolutno nikakvog pojma nemaju sa zivotom!

    Like

  3. zkalinic

    Sviđaju mi se tekstovi, jer su pisani analitički, koristeći se činjenicama i bez proizvoljnih tumačenja. Bravo! Sretno u 2016-oj!

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: