Zrele banane sprečavaju rak? Zaboravite na tu glupost

 

1Da li ste znali? Dok sazrevaju, banane postaju slađe. Zato što enzimi u banani počinju da razbijaju skrob (koji generalno nije sladak) u šećer. Ovo takođe čini banane lakšim za varenje! Bla, bla, truć…

Japanski istraživači su otkrili nešto fascinantno u vezi sa bananama. Kad banana zri, proizvodi (i sadrži) više antioksidanata od onih svežih, tek ubranih. Kada banana potpuno sazri i dobije tamne fleke na kori, takođe, proizvodi i ono što se zove TNF ili tumor necrosis factor — supstancu koja se bori protiv raka i abnormalnih ćelija. Što više tamnijih tačkica, banana snažnije ubija ćelije raka! Zrela banana je osam puta efikasnija u podsticanju imunog sistema, nego sveža banana.

Pa, kada je najbolje jesti bananu?

Uvek je bolje jesti je potpuno zrelu. Znam, potrebno je strpljenje, ali, verujte, isplati se.

Citirano se nalazi ovde. I to je jedan od mnogih pseudonaučnih tekstova koji se dele preko interneta.

Glupost. Glupost. Glupost. Evo i zašto.

Misteriozna japanska studija

Stvarna studija je sadržana ovde (pdf).

what-causes-bananas-ripen-800X800.jpg

  • Autori ne postavljaju tezu da banane sadrže TNF. U studiji ne postoji tvrdnja o TNF u bananama.
  • Tumor necrosis factor — pripada grupi citokina koji učestvuju u sistemskoj inflamaciji. Citokini su po sastavu proteini, inače najčešće produkti leukocita koji deluju kao posrednici između elemenata imunskog sistema.
  • Članak je objavljen u trećerazrednom časopisu. Taj časopis nije ni indeksiran u PubMed, što dodatno ukazuje na njegovu malu vrednost.
  • Autori nisu hranili miševe bananama. Navodno, oni su krišku banane (u formi ekstrakta) stavljali u telo miševa, očekujući inflamatorni odgovor. Postavlja se pitanje zašto su ovo radili. Trebalo je očekivati TNF aktivnost, budući da telo reaguje na ubrizgavanje bilo koje strane supstance. Ali, TNF ne „teče“ iz banane. I ako se desi proizvodnja TNF, to je samo reakcija imunskog sistema na ubrizgavanje banane.
  • Šta je klinički značaj ovoga što su izazvali? Drugim rečima, da li postoji TNF izolovan iz banana u formi koja može učiniti nešto? Ili, da li postoji neki drugi efekat nastao usled ubacivanja ekstrakta banane u telo miševa koji može indukovati neki drugi imuni odgovor?
  • Banane proizvode male količine serotonina i dopamina, u zavisnosti od faze zrelosti. U tom smislu, serotonin i dopamin mogu delovati kao stimulatori, to jest BRM — biološki modifikatori. Ugrubo, banane mogu (ali ne moraju) stimulisati podskup belih krvnih zrnaca za proizvodnju hemijskih signala koji se bave raznim „pretnjama“ u organizmu. Međutim, ovo je veoma, veoma mali efekat i neće pomoći da se izborimo sa rakom. Banane mogu da budu dobra hrana, ukoliko postoji hronična neuhranjenost, ili neki drugi poremećaj u ishrani, ali da jačaju imunski sistem — to ne mogu.
  • Niko nije ponovio ovaj eksperiment, a tek niko nije pokazao ovaj efekat kod ljudi. Ne postoji nijedno dvostruko slepo kliničko ispitivanje koje bi pokazalo da banane indukuju odgovor TNF kod ljudi.
  • Banane ne proizvode TNF. To jednostavno nije moguće (izuzev u nekim neverovatnim primerima, gde bi se razvila sposobnost biljke da proizvodi TNF, ali bi tada banana imala neku sasvim drugu svrhu). Da proizvode, to bi promenilo tokove evolucije, jer postoje razlozi zašto je TNF molekul evoluirao kod sisara, a ne kod biljaka.

rip-unrip

Još malo kritičkog osvrta

  • Tumor nekrosis factor je prilično složen protein sa veoma specifičnom ulogom u ljudskom imunom sistemu, tako da su šanse da banane imaju neku supstancu koja tačno imitira TNF ili predstavlja njegovu kopiju, toliko male do nemoguće. Banana nema potrebe za TNF, jer joj nedostaje imuni sistem kičmenjaka, tako da ako bi ona proizvodila TNF — to bi bilo fascinantno! To bi značilo i da moramo da prepravimo naše shvatanje evolucije.
  • Čak i ako bismo mogli da pretpostavimo da banana pravi TNF, digestivni sistem bi razbio složene proteine na sastavne komponente, aminokiseline, pre nego što se apsorbuju u krvotok. TNF verovatno ne bi ostao netaknut u želucu. Svako normalan bi, čak i ako bi pomislio da je banana nekim čudnim mehanizmom evoluirala u proizvodnji TNF, znao da TNF ne može da dospe takav u telo. To jednostavno nije fiziološki prihvatljivo.
  • Ali, hajde da pretpostavimo da se TNF proizvodi u bananama (ne) i da može da prođe iz digestivnog trakta u krvotok (ne može), to bi značilo da čovek mora da pojede stotine banana da bi dostigao nivo TNF u krvi koji bi imao biološki efekat. Čak i ako bi TNF ubijao ćelije raka (ne ubija), kako će telo znati kuda da rasporedi TNF (ne može)? I na koji od 200 vrsta raka bi TNF uticao?
  • I to jačanje imunskog sistema je mit. Imunski sistem je neverovatno složen sistem, sa gotovo beskonačnim brojem interakcija između različitih proteina, jedinjenja, imunoglobulina, receptora itd. Postoje antitela podeljena na podtipove sa različitim afinitetom za različite patogene. Postoje proteini koji mogu aktivirati odvojene puteve za uništavanje različitih vrsta bakterija. Postoje krvne komponente sa različitim funkcijama. Proteini i njihovi receptori koji regulišu odgovor na infekciju… Dokle god je čovek zdrav, ne postoji ništa što bi mogao da uradi da ojača svoj imunski sistem. Imunski sistem neće postati jači ni uz dodatke poput vitamina, pravilnu ishranu i tome slično. Ako je osoba inače zdrava, ne postoji ni nešto što se zove „podrška imunog sistema“. Ako se išta dovodi u vezu sa imunskim sistemom i njegovim „jačanjem“, uslovno rečeno, to je vakcinacija. To što ona  čini se oslanja na odgovarajući imuni odgovor. To nema veze sa ishranom. Studija koja pokazuje kako konzumiranje neke hrane, pa i banana, dovodi kod normalnih zdravih ljudi (ne nutritivno ili na drugi način ugroženih osoba) do poboljšanja u funkcionisanju imuniteta što za rezultat ima manje infekcija, ne postoji.

bannana doctor

Zaključak

  • Tumačenje da banane sprečavaju rak se zasniva na pogrešnoj interpretaciji jednog nebitnog istraživanja japanskih naučnika.
  • Studija je bila loša u svakom slučaju.
  • Čak i da banane imaju TNF, digestivni trakt bi ga razbio na sastavne molekule.
  • Čak i da može da prođe TNF u krvotok, nemoguće je konzumirati toliku količinu banana koja bi podigla nivo TNF u krvi da bi on imao biološki efekat.
  • Podizanje nivoa TNF u krvi je takođe pogrešno, jer TNF ne izaziva „izumiranje“ tumora. TNF, u stvari, izaziva inflamatorni odgovor.
  • A ako bi tolika količina TNF bila prisutna u krvi, čovek bi umro. Dakle, rak bi bio mrtav. Ali i sam čovek.

shutterstock_127950689-950x448.jpg

Banane spadaju u jednu od popularnih vrsta tropskog voća. Uprkos svojoj popularnosti, banane imaju relativno kratak rok trajanja.

Optimalna temperatura za skladištenje banana i njihov transport zavisi od sorte, ekoloških uslova tokom uzgoja, dužine čuvanja, i, uglavnom iznosi od 12 do 16 ˚C.

Postupak kontrolisanog dozrevanja je neophodan da bi se tržište kontinuirano snabdevalo bananama. Banane se najčešće beru u zelenoj fazi i potom tretiraju etilenom koji bi trebalo da stimuliše sazrevanje pre distribucije i prodaje. Banane, inače, i same otpuštaju etilen u količini od 0,4 mg po toni u roku od 24 h, ali je ponekad neophodno dodavanje etilena u komorama sa kontrolisanom atmosferom, kako bi se pospešio proces sazrevanja kod onih plodova kod kojih još nije otpočeo. Plodovi, generalno, sazrevaju u roku od četiri do pet dana nakon tretmana etilenom, a zatim se prodaju u žutoj fazi zrenja.

U toj fazi dostižu najbolju tržišnu vrednost, a nakon toga u roku od jednog do tri dana propadaju.

Nove faze istraživanja su usmerene ka tome da im se rok upotrebe produži uz upotrebu LPE koji usporava starenje i poboljšava rok trajanja i ostalih plodova, ne samo banana, i to tako što smanjuje disanje, usporava razgradnju skroba, čuva integritet membrana.

Green-Banana.jpgNo, čini se da je to sada manji problem od krupnijeg koji se sastoji u tome da banane nestaju. Istraživanje iz „Plos Pathogens“ ukazuje na to da bi banane vrlo brzo mogle da postanu stvar prošlosti.

Do uništenja te biljne vrste bi moglo doći zbog panamske bolesti koju uzrokuje gljivica Fusarium oxysporum

Naime, istraživači upozoravaju da se ova bolest koja je prvobitno zahvatila jugoistok Azije, proširila na delove Afrike, Australije i da je pitanje vremena kada će preći na plantaže u Latinskoj Americi.

Sve ovo (uništenje) su već prošle banane sorte „Gros Michel“ kojih više nema. Po svemu sudeći, to isto čeka vrstu kevendiš (Cavendish) koju sada jedemo, a koja je ranije bila odbacivana kao nekvalitetna. Iako je „Cavendish“ otporna na originalni soj, pojavili su se novi sojevi na koje ona nije imuna, a istovremeno, trenutno nema adekvatne zamene za nju. 

Lek za ovu bolest jednostavno ne postoji.

Do potpunog nestanka, što će se desiti u nekoliko narednih decenija, treba uživati u bananama, a mit o TNF potpuno odbaciti.

Birati one koje su dostigle optimalnu zrelost i koje su najukusnije, a zaboraviti na budalaštine o tamnim tačkicama i lekovitost takvih, prezrelih plodova.

 

 

Advertisements

2 comments

  1. Damir

    Odličan tekst, s užitkom sam pročitao. Predlažem samo da revidirate zadnji dio, koji je možda malo previše pesimističan. Prema engleskoj wikipediji, Gros Michel sasvim dobro uspijevaju u aziji, zaraza se za sada ne širi. I druga stvar, ako se stvarno dogodi da se i Cavendish devastira, relativno je lako napraviti modificiranu ili novu sortu, koja bi se uspješno nosila sa zarazom.

    Like

    • Hvala na sugestiji.

      Trebalo je staviti akcenat na to šta se dešavalo od 1900. godine pa naovamo kada je panamska bolest počela da se širi i masovno uništila „Gros Michel“, jer se istorija ponavlja.

      Strategije jesu usmerene na stvaranje odgovarajućih zamena sadašnje sorte, ali je potrebno napraviti biljku koja će imati određene performanse, koja neće biti tako ranjiva, a istovremeno davati plodove zadovoljavajućeg ukusa. Za to je potrebno vreme, investicije, istraživanje. Verovatno će neka nova banana zameniti „Cavendish“.

      Dodatni problem jeste taj što gljivica evoluira, pa istraživači ponekad ne znaju protiv kog soja se bore.

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: