Vitamin C: više nije bolje

Linus Pauling je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1954. godine (i Nobelovu nagradu za mir 1962. godine, ali je to manje važno za ovaj tekst, s tim da on spada u retke osobe koje su dva puta dobile tu nagradu). On je u velikoj meri doprineo razvoju nekih teorija u hemiji i biohemiji. Imao je svoj udeo i u kvantnoj hemiji i molekularnoj biologiji. Njegov uticaj na zdravlje, međutim, bio je sve samo ne za pohvalu.

Pauling je u velikoj meri odgovoran za široko rasprostranjenu zabludu da su visoke doze vitamina C efikasne protiv prehlade i drugih bolesti. On je postavio tezu 1968. godine da je za održavanje zdravlja, ljudima potrebna mnogo veća količina vitamina C od preporučene vrednosti. Takođe, spekulisao je da visoke doze pojedinih vitamina i minerala mogu biti tretman za neke oblike mentalnih bolesti. Nakon toga, on je stalno širio listu bolesti koje se mogu lečiti vitaminom C, verujući da je takva terapija pogodna za lečenje tih bolesti.

Reputacija koja je pratila Paulinga kao dobitnika Nobelove nagrade u kombinaciji sa tiražom prodatih knjiga u kojima je tvrdio da je biohemijska varijabilnost pojedinca toliko velika  da se optimalan unos vitamina C može kretati od 250 mg do 20 g, učinila je da milioni ljudi poveruju u tu teoriju i krenu sa eksperimentisanjem na sebi.

Ne postoje naučnici iz oblasti medicine ili ishrane koji dele ovakve stavove.

Naučni dokazi se definišu na osnovu analize rezultata svih eksperimenata koji se odnose na prvobitno postavljenu tezu. Da bi bili važeći, eksperimenti moraju biti dobro osmišljeni, a podaci detaljno prikupljeni i protumačeni tehnikama statističke analize. Jedna odlika dobrog eksperimenta jeste da ga drugi ponove i dobiju iste rezultate.

tablete

Vitamini su organska jedinjenja neophodna u malim količinama za normalno funkcionisanje tela i dobro zdravlje. Izbalansirana ishrana ljudima treba da obezbedi većinu vitamina kako bi ostali zdravi i sprečili razne bolesti. Suplementi mogu biti od pomoći u nekim situacijama kao što su trudnoća, određene bolesti, dijete ili specifični režimi ishrane.

Za razliku od ugljenih hidrata, masti i proteina, vitamini nisu izvori energije. Umesto toga, vitamini su uključeni u metabolizam tela, proizvodnju ćelija i druge vitalne procese.

Vitamini rastvorljivi u mastima, A, D, E, K, čuvaju se u jetri i koriste od strane tela veoma sporo. Pošto ih telo skladišti, nije preporučljivo uzimanje u velikim količinama.

Vitamine rastvorljive u vodi, vitamine B grupe i vitamin C, telo koristi veoma brzo. Višak se uklanja urinom.

Preporučeni dijetetski unos, RDA (The Recommended Dietary Allowance) korišćen je godinama kao vodič za određivanje količine vitamina neophodnih za sprečavanje bolesti. Različite grupe ljudi imaju potrebu za različitim količinama vitamina na osnovu  pola i uzrasta.

Prosečna procena za zahtevima dijetetskih komponenti postepeno se zamenjuje  novim standardom, DRI  (The Dietary Reference Intake).

vitamin C molekul

Vitamin C i obične prehlade

Pauling 1970. godine objavljuje u knjizi Vitamin C i prehlade da uzimanje vitamina C u dozi od 1000 mg dnevno smanjuje učestalost prehlada za 45% kod većine ljudi, ali i da su nekima potrebne mnogo veće količine. Reviziju knjige radi 1976. i predlaže još veće doze. U trećoj knjizi Vitamin C i rak 1979. tvrdi da su visoke doze vitamina C efikasne protiv raka. Još jedna knjiga, Kako da se osećate bolje i živite duže, izdata 1986. godine, govori o tome kako da ljudi poboljšaju opšte zdravlje uz megadoze vitamina. Navodno, on sam uzima 12.000 mg dnevno, a podiže unos na 40.000 mg kada se pojave simptomi prehlade.

Potpuni apsurd! Kako uopšte dolazi do prehlade, ako sprovodi prevenciju dozom od 12.000 mg, a polazi od teze da ta visoka doza (mnogo viša od preporučene) sprečava prehladu?

Pauling oboleva od raka prostate i nakon završetka terapije zračenjem 1993. godine izjavljuje da je vitamin C zaslužan za odlaganje početka raka za dvadeset godina. Umire od bolesti u avgustu 1994. godine.

Šta kažu studije?

Naučna činjenica biva uspostavljena kada se jedan te isti eksperiment vrši iznova i iznova, a dobijaju isti rezultati. 

Da bi ispitali efekat vitamina C na prehlade, istraživači su testirali i uporedili dve grupe ljudi. Prva je dobijala pravi vitamin C. Druga grupa je dobijala placebo (lažnu pilulu koja izgleda kao pravi vitamin). Pošto je prehlada promenljiva bolest, neophodno je bilo uključiti stotine ljudi u odgovarajuće testove tokom dužeg vremenskog perioda.

Najmanje šesnaest dobro dizajniranih dvostruko slepih studija su pokazale da suplementacija vitaminom C ne sprečava prehlade, i u najboljem slučaju, samo blago smanjuje simptome prehlade. Blago smanjenje simptoma se može javiti kao nešto nalik „antihistaminik-efektu“, ali da ovo ima praktičnu vrednost — vrlo je sporno.

Najveća klinička ispitivanja, koja uključuju hiljade dobrovoljaca, bila su sprovedena na predlog dr Terence Andersona, profesora epidemiologije na Univerzvtetu u Torontu. Uzete skupa, sve njegove studije sugerišu da dodatne količine vitamina C mogu donekle smanjiti težinu prehlade, ali da nisu neophodne visoke doze preporučene od strane Paulinga da bi se postigao taj rezultat.

Ne postoje benefiti od uzimanja vitamin C dodataka tokom cele godine.

Još jedna važna studija je prijavljena 1975. godine od strane naučnika iz Nacionalnog instituta za zdravlje, gde su učesnici uzimali vitamin C — tablete i bili upoređivani sa onima koji su dobijali placebo, pre i tokom prehlade.

Iako je eksperiment trebalo da bude dvostruko slepa proba, polovina subjekata je bila u stanju da pogodi koja pilula je prava, a koja lažna. Kada su rezultati prikazani tabelarno, grupa koja je uzimala vitamin, pokazala je manje prehlada po osobi u roku od devet meseci. Ali, među polovinom koja nije pogodila koja pilula je prava, a koja placebo, nije bilo razlike u učestalosti, kao ni u težini prehlade.

Ovo pokazuje još jednu stvar: ljudi koji misle da je nešto delotvorno (kao što je uzimanje vitamina) mogu prijaviti povoljan rezultat, čak i kada on ne postoji.

vit

Vitamin C i rak

Linus Pauling i Ewan Cameron (škotski lekar) prijavljuju 1976. godine podatak da oko stotinu pacijenata obolelih od raka, u terminalnoj fazi, tretiranih sa oko 10.000 mg vitamina C dnevno, živi tri do četiri puta duže od sličnih pacijenata koji nisu primali dodatke vitamina C.

Međutim, dr William Dewys, šef kliničkih ispitivanja u Nacionalnom institutu za rak (National Cancer Institute), utvrdio je da je studija loše projektovana, jer grupe pacijenata nisu bile uporedive. Pacijenti koji su dobijali vitamin C su bili pod nadzorom Kamerona, dok su ostali praćeni od strane drugih lekara. Oni pod nadzorom Kamerona su počeli da dobijaju vitamin C kada su označeni kao „neizlečivi“ drugim metodama. Kontrolna grupa pacijenata je obeležena kao zaista neizlečiva od strane više drugih, nepristrasnih lekara. William je smatrao da bi, ako se dve grupe upoređuju, vreme ulaska u bolnicu i dužina ostanka od perioda kad se bolest proglasi neizlečivom, trebalo da budu ekvivalentni u obe grupe. On je utvrdio da su Kameronovi pacijenti označeni kao neizlečivi mnogo ranije u toku svoje bolesti, što znači da su ušli u bolnicu pre nego što su bili bolesni kao pacijenti drugih doktora i da je prirodno očekivati da žive duže.

Ipak, da bi testirala šta je kod Paulinga tačno, Mayo Clinic sprovodi tri studije koje uključuju oko 400 pacijenata sa uznapredovalim karcinomom. Studije objavljene 1979, 1983. i 1985. godine ukazuju da doze od 10.000 mg vitamina C dnevno nisu uradile ništa u poređenju sa placebom. Pauling je kritikovao prvu studiju, tvrdeći da hemioterapija potiskuje imunološki sistem pacijenta, tako da vitamin C ne može da funkcioniše.

Učesnici u studiji 1983. godine nisu bili predmet konvencionalnog lečenja, ali je Pauling svejedno odbacio njihove rezultate.

Prva studija

Mayo Clinic je 1978. sprovela kontrolisane dvostruko slepe studije, dizajnirane da testiraju Paulingove i Kameronove tvrdnje. Svaki pacijent je u ovoj studiji imao dokaz da je rak neizlečiv i nepodoban za dalju hemioterapiju, operaciju ili zračenje. Bolesnici su nasumično dobijali po 10 g vitamina C dnevno ili laktozu kao placebo. Tablete su bile u formi kapsula, tako da nije bilo razlike između pravih i lažnih. Dobijali su ih četiri puta dnevno.

Bilo je 60 pacijenata u grupi koja je dobijala vitamin C i 63 u placebo grupi. Bili su slične starosne dobi. Odnos muškaraca i žena je bio identičan. Većina njih je imala napredan rak pluća ili tumore gastrointestinalnog trakta.

Skoro svi su prošli kroz hemioterapiju.

Oko 25% u obe grupe je pokazalo poboljšanje apetita. Oko 40% pacijenata je iskusilo blagu mučninu i povraćanje, ali te dve grupe nisu imale statistički značajne razlike u broju epizoda.

Nije bilo razlika između preživljavanja pacijenata koji primaju vitamin C i onih koji primaju placebo. Srednje vreme preživljavanja je bilo oko sedam nedelja od početka terapije. Najduža preživljavanja u ovoj studiji su imale osobe iz placebo grupe.

Sve u svemu, studija nije pokazala neke koristi od vitamina C.

Nakon objavljivanja studije, Pauling se žalio klinici ističući da je većina pacijenata kojima je davan vitamin C prošla hemioterapiju, te da im je imunološki sistem oslabljen, tako da su se i mogle očekivati slabe koristi od vitamina C.

Nezavisno od toga, Mayo Clinic“ 1975. pokazuje u studiji od četrdesetoro pacijenata sa uznapredovalim kancerom (koji su prošli hemioterapiju) da oni imaju odgovor na BSG vakcinu. To znači da ljudi sa rakom u naprednoj fazi nisu uniformno ili neizbežno imunološki „kompromitovani“.

Ipak, „Mayoodlučuje da ponovo testira vitamin C.

Druga studija

Pacijenti su u drugoj studiji imali karcinom debelog creva, u fazi kad se već smatrao neizlečivim. Bili su ambulantni pacijenti i nisu prolazili kroz hemioterapiju.

Pedeset nasumično izabranih pacijenata je dobilo vitamin C, drugih pedeset placebo.

Nakon eksperimentalnog protokola, urađena je analiza urina nasumično izabranih pacijenata iz grupe za tretman i nekoliko njih iz kontrolne grupe. Grupa koja je dobijala megadoze vitamina C je imala značajne nivoe vitamina C u mokraći.
U roku od četiri meseca, došlo je do napredovanja raka kod svih pacijenata.

Napredak je bio proglašen, ukoliko bi došlo do rasta tumora, nastajanja novih metastaza, značajnog pogoršanja celokupnih simptoma.

Dakle, ni u drugoj studiji nije bilo očigledne koristi od suplementacije visokim dozama vitamina C.

Treća studija

Treće, randomizirano, sertifikovano istraživanje sprovedeno je pod okriljem „North central cancer treatment group“, međunarodne multiinstitucionalne ustanove koja sarađuje sa Onkološkim institutom.

Ova studija je obuhvatila sedamdeset pacijenata koji su primali vitamin C i isto toliko njih koji su dobijali placebo.

Svi su imali napredni rak posle standardnog lečenja.

Osobe koje su uzimale vitamin C, živele su u proseku mesec dana duže i bile u prednosti u odnosu na placebo-grupu, koja se odnosila na prolazno, kratkotrajno poboljšanje apetita i smanjenje bolova. Međutim, te prednosti bi nestajale nakon četiri do šest nedelja, tako da je finalni zaključak bio: ne postoje smislene koristi od uzimanja visokih doza vitamina C.

„Linus Pauling Institut za nauku i medicinu“ osnovan je 1973. godine. Radio je pod tim imenom do 1995. Dugi niz godina, najveći korporativni donator je bio farmaceutski gigant, „Hoffmann-La Roche“ veliki svetski proizvođać vitamina C. Mnoge brošure u institutu su sadržale sumnjive i lažne informacije, poput one da je postignut značajan napredak u tretmanu kancera vitaminom C tokom osamdesetih godina.

Arthur Robinson je bio bivši student i dugogodišnji Linusov saradnik. Kasnije postaje prvi predsednik instituta.

Robinson sprovodi nezavisno istraživanje 1978. godine, u kome visoke doze u iznosu od pet do deset grama dnevno, daje miševima. Nakon toga izjavljuje da samo doze vitamina C koje se približavaju smrtonosnom efektu imaju zaštitni uticaj na rak kože kod miševa. Ubrzo nakon prijavljivanja ovog rezultata, Robinson traži i podnosi ostavku na institutu. Njegovi naučni podaci bivaju zaplenjeni, eksperimentalne životinje ubijene, a neki od prethodnih rezultata istraživanja uništeni. Pauling izjavljuje tada da je Robinsonovo istraživanje amatersko i neadekvatno.

U to vreme, Pauling je promovisao svoju tvrdnju da se 75% svih karcinoma može sprečiti i izlečiti vitaminom C.

Ova tvrdnja je bila neistinita i eksperimentalno bez osnova.

Skorašnje laboratorijske studije su otkrile da vitamin C može ometati efektivnost lekova protiv raka. Istraživači su delovali vitaminom C na ćelije raka tretiranih hemioterapijom i utvrdili da je za 30% do 70% manje ćelija ubijeno.

Ubrizgavanjem vitamina C u tela miševa obolelih od raka, tretiranih u isto vreme hemioterapijom, došlo je do bržeg rasta i napredovanja ćelija tumora.

Istraživači su upozorili da, iako se rezulati sa životinja ne mogu nužno primeniti na ljude, suplementacija vitaminom C može ometati efekat hemioterapije kod ljudi.

Iako Paulingove tvrdnje nisu imale potrebne dokaze za prihvatanje od strane naučne zajednice, one su usvojene od velikog broja ljudi koji nemaju odgovarajuću stručnost da ih procene. Neposredno nakon širenja ovih tvrdnji, prodaja vitamina C je skočila, naročito u SAD.

„Linus Pauling Institut“ je nakon smrti Paulinga nastavio da istražuje funkciju mikronutrijenata u očuvanju ljudskog zdravlja.

Danas, njihov veb-sajt ima solidne članke o ulozi mnogih hranljivih materija u ishrani, u skladu sa preovlađujućim naučnim informacijama.

U tom smislu, institut se razvio vremenom u respektabilnu, istraživačku ustanovu. Međutim, saveti bazirani na iracionalnim Paulingovim predlozima o dopunama koje uključuju megadoze vitamina C i dalje vode neke ljude na stranputicu. Tek, samo jedan tekst na sajtu beleži da je sve ono što je tvrdio Pauling bilo zasnovano na „teorijskim argumentima“, te da sada imamo mnogo više naučnih informacija na kojima se baziraju preporuke za vitamine.

8 copy

Zaključak

Vitamin C u visokim dozama od 10, 20 g na dan nema neki uticaj na prehlade. Studije su pokazale da suplementacija vitaminom C ne sprečava prehlade, a veoma blago smanjuje simptome kod nekih.

Teza da prevelike količine vitamina C produžavaju život obolelima od raka, bila je zasnovana na nepravilnoj statističkoj analizi podataka i promociji takve prakse od strane Paulinga. Naknadna klinička ispitivanja nisu pronašla nikakvu korist od onoga što je on preporučivao. U laboratorijskim uslovima, ustanovljeno je da visoke doze čak ubrzavaju rast tumora. Kod nekih, izazivaju oštećenje bubrega.

Suplementacija kod već obolelih od raka može ometati efekat hemioterapije.

Klinička ispitivanja intravenoznog korišćenja i antitumorskog dejstva nisu potvrđena.

Uprkos ovim činjenicama, ljudi i dalje veruju da visoke doze pomažu. Iako su preporuke RDA do 45, 65, 90 mg/dan, i dalje se prave tablete sa mnogo većim sadržajem vitamina C.

Kad je u pitanju oralno uzimanje, sve preko preporučene doze nema efekta, jer kada vrednost raste, apsorpcija askorbinske kiseline u organizmu opadne za oko 50% i ona se izlučuje urinom.

 

 

 

Advertisements

12 comments

  1. ausbih&izbor

    utorica napisa je pristrasno obradila materijal.. Pauling e u pravu, postoje dokazi..

    Like

    • U redu, iznesite dokaze da doza vitamina C viša od preporučene ima efekat na rak i prehladu.
      Opovrgnite sve linkovane studije u tekstu i klinička ispitivanja nastala nakon Paulinga, slobodno.

      Da ponovim: kada je u pitanju oralno uzimanje, sve preko preporučene doze nema efekta, jer kada vrednost raste, apsorpcija askorbinske kiseline u organizmu opadne za oko 50% i ona se izlučuje urinom.

      Liked by 1 person

  2. ausbih&izbor

    ispravka: autorica

    Like

  3. mlad

    Iliti, tablete C vitamina su prakticno beskorisne i predstavljaju bacanje para
    Slična priča važi i za mnoge vitaminske i mineralne suplemente
    Mogli biste da obradite i “proteinski mit” koji forsira lobi proizvođača suplemenata, i koji je duboko ukorenjen u fitness krugovima da za izgradnju mišićne mase treba velika količina proteina – eto dobre ideje za neki od narednih tekstova

    Like

  4. Pingback: Naturopate | ISTINE I ZABLUDE

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: