Himalajska so — jedna moderna glupost

clip_image002

So jeste važan sastojak ishrane i kuvanja. Bez nje bi većina jela bila neukusna, blaga, bljutava.

So se pored dodavanja hrani radi ukusa, koristi i za konzervisanje namirnica, jer deluje kao inhibitor rasta izvesnih bakterija.

Sastoji se iz dva glavna elementa, natrijuma i hlora. Natrijum obavlja razne funkcije u telu u fiziološkim procesima.

Ima ulogu u održavanju balansa u organizmu koji se sastoji u razmeni vode između ćelija i intracelularnih tečnosti. Značajan je i u regulaciji rada mišića.

Svaki jon natrijuma ima električni naboj. Delujući kao elektrolit omogućava prenos nervnih impulsa.

Nivo natrijuma u telu kontrolišu bubrezi. Deluje jednostavno: ukoliko telo ne dobija dovoljno natrijuma, bubrezi ga zadržavaju; kada telo dobije veliku količinu, višak se izlučuje urinom.

Međutim, nivo natrijuma može varirati. Ukoliko osoba ima nefunkcionalne bubrege, oni mogu zadržati previše natrijuma što može dovesti do edema ili oticanja nogu i stopala.

Nasuprot tome, dijareja ili povraćanje može rezultirati opadanjem nivoa natrijuma i izazvati tzv. hiponatremiju.

So nije bela smrt. Ili jedna od četiri, koje se tako lagodno navode. Taj izraz je posledica potpuno pogrešne interpretacije soli.

Razlog zašto se doživljava kao nezdrava je u vezi s tim što so može vezati vodu u krvotoku i podići krvni pritisak. Prilikom ovakvih tumačenja, redovno se izostavlja podatak —  so to može da uradi, ali kada se konzumira u velikim količinima.

download (7)

Većina natrijuma dolazi iz prerađene hrane. Ako čovek ne konzumira tako često prerađenu hranu, onda ne treba da brine o dodavanju malo soli u svoje obroke. Veza između visokog unosa natrijuma i visokog krvnog pritiska postoji. Očekivano, veza između smanjenja količine natrijuma i nižeg krvnog pritiska, takođe postoji.

Međutim, ono što je zanimljivo je to da iako su studije (1, 2) pokazale da korekcija unosa soli može sniziti krvni pritisak, nema dokaza da smanjenje soli sprečava srčani i moždani udar.

Te najnovije studije su prosto, ograničavajuće same po sebi, jer su epidemiološke i iako utvrđuju izvesnu korelaciju, ne analiziraju sve faktore koji bi mogli imati uticaja na visok krvni pritisak — faktor rizika srčanog i moždanog udara.

srčani-udar-prevencija

Dakle, treba ih uzeti sa rezervom, a razmisliti možda o smanjenju unosa soli, jer se izvesna količina već nalazi u hrani. U proseku, ljudi uzimaju dva puta više natrijuma od preporučene doze.

Natrijum-hipertenzija odnos može imati veze i sa unosom kalijuma i kalcijuma. Kalijum, na primer, pomaže bubrezima da ispuštaju više natrijuma. Bitno je uspostaviti neophodnu ravnotežu. Preporuke idu u tom smeru da se smanji unos natrijuma, a poveća unos kalijuma, jer kalijum pomaže u održavanju balansa elektrolita u organizmu.

Smanjenje unosa natrijuma pomaže i očuvanju kalcijuma, što može uticati na krvni pritisak.

Preporuke za natrijum

Adekvatan unos natrijuma podrazumeva količinu od 1500 mg dnevno za odrasle i decu (uzrasta 9 — 13 godina) i oko 1000 i 1200 mg za mlađu decu.

Ponekad se navodi i količina od 2300 mg, s tim da je donedavno granica za NaCl bila viša, kada se prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije ta granica snizila.

Potreba za natrijumom može biti malo veća, ako osoba vežba i ima prekomerno znojenje ili ako osoba ima simptome povraćanja i dijareje.

Strategije za smanjenje unosa natrijuma se sastoje u sledećem:

  1. Obrađene, već gotove, upakovane namirnice sadrže veći procenat soli. Odgovarajuće zamene i priprema obroka kod kuće mogu biti rešenje.
  2. Slano je stečen ukus. Telo se lako može prilagoditi manjem sadržaju soli. Kako ljudi postepeno smanjuju unos natrijuma, počeće prirodno da vole hranu sa manje soli. Dodatak začina takođe može da poboljša ukus hrane.
  3. Važno je ostvariti ravnotežu natrijum-kalijum, te stoga povećati unos voća i povrća bogatog u kalijumu.

Ne treba prevideti činjenicu da je natrijum neophodan za dobro zdravlje i da premalo natrijuma može dovesti do zdravstvenih problema, uključujući i manjak joda, poremećaj u radu štitne žlezde, probleme u vezi sa varenjem hrane, gubljenje tonusa mišića itd.

Telo zahteva malo natrijuma da bi pravilno funkcionisalo. Stoga, potpuno izbegavanje soli nije dobro, a može izazvati i suprotan efekat i želju za unosom visoko slane hrane.

Kao i kod gotovo svih hranljivih materija, važno je uspostaviti sklad neophodan za normalan nivo krvnog pritiska i optimalno zdravlje.

Harvesting-Sea-SaltVrste soli

Većina svetske soli se dobija iz rudnika soli ili isparavanjem morske vode (ili drugih voda bogatih u mineralima).

Kuhinjska so — obično je veoma rafinirana. Sve nečistoće i neki minerali se uklanjaju. Predstavlja gotovo čist natrijum-hlorid, NaCl, 97% ili više.

images (8)

Obično joj se dodaje jod. I to se smatra uobičajenom preventivnom merom protiv nedostatka joda koji je bio (i još uvek je) u nekim delovima sveta vodeći uzrok hipotireoze, mentalne retardacije i drugih zdravstvenih poremećaja.

Morska so — dobija se isparavanjem morske vode. Kao i kuhinjska, uglavnom sadrži samo natrijum-hlorid. Neretko se misli da ima manje natrijuma od kuhinjske, što nije tačno. Obe imaju približno isti sadržaj natrijuma i hlora, pa je efekat na zdravlje identičan. Međutim, u zavisnosti od toga odakle se dobija i kako se prerađuje, obično ima u sebi i malu količinu nekih elemenata poput kalijuma, gvožđa i cinka.

images (9)

Što je tamnija morska so, to je koncentracija nečistoća viša.

Tragovi minerala i nečistoće mogu uticati na ukus, ali to u velikoj meri varira između različitih brendova.

Ono što ne treba zaboraviti, usled zagađenosti okeana, morska so može sadržati i tragove teških metala kao što je olovo.

Himalajska so — dobija se iz rudnika u Pakistanu koji je drugi po veličini rudnik soli u svetu.

Ona je roze boje, jer često sadrži tragove oksida gvožđa, koji joj daju takvu boju.

U njenom sastavu se mogu naći i male količine kalcijuma, kalijuma i magnezijuma.

Prisutna je neznatno manja količina natrijuma u odnosu na druge soli.

Glavna razlika, kada se podvuče crta, sastoji se u samom izgledu. Obrok posut ovom solju nekom može biti privlačniji.

download (6)

Ako bismo baš detaljisali, veličina kristala može uticati na intenzivan doživljaj slanog na jeziku. Što su kristali veći, trebalo bi da je jači ukus. Međutim, ovo potpuno gubi smisao kada se radi o obrocima u kojima je so rastvorena u hrani. Tada nema razlike između himalajske i kuhinjske soli.

 

U čemu je onda tajna?

Postoji jedna studija (3) koja se bavi poređenjem sadržaja minerala različitih tipova soli.

U pitanju su zaista minimalne razlike. Primera radi, sadržaj 0,3% magnezijuma u jednoj vrsti implicira da bi čovek trebalo da jede 100 g soli da bi zadovoljio preporučenu dnevnu količinu.

Raznovrsna ishrana obezbeđuje čovekovu potrebu za makroelementima i mikroelementima, tako da mineralni sastav raznih soli zapravo nije razlog da se da prednost nekoj od soli.

Ne postoji nijedna studija koja se bavi utvrđivanjem zdravstvenih efekata različitih vrsta soli.

Čak i da se uradi, neće pokazati nikakvu razliku. Većina soli su slične. Dakle, sve se sastoje od natrijum-hlorida i male količine drugih minerala.

Kada su Opra Vinfri i dr Oz himalajsku so proglasili svemoćnom, veliki broj ljudi koje privlači alternativa je poludeo.

Šta se obično govori?

Za razliku od drugih, himalajska so sadrži 84 elementa… Može biti bolja za vas, jer ima kalijuma u sebi koji bi mogao biti od koristi za snižavanje krvnog pritiska.

Ne. Potpuna neistina.

Da bi se došlo do pravog odgovora, najbolje je ispitati ukupan sadržaj minerala.

Sve nerafinisane soli se ocenjuju na isti način. U tom kontekstu, himalajska so sadrži 2,5 — 3,0% minerala. To nije mnogo u odnosu na druge komercijalne soli, a u stvari malo, kada se uporedi sa mineralnim sadržajem nekih vrsta morskih soli iz različitih mora (13 — 17%) ili na primer, sadržajem havajske morske soli (9 — 10%).

image001

Dakle, primetno je da su sve nerafinisane soli u suštini iste kada je u pitanju mineralni sadržaj i sastav. Primarni elementi su pored natrijuma i hlora, uglavnom kalcijum, magnezijum, brom, cink i gvožđe.

Ostatak koji čine drugi elementi je mizeran. Obično se ti elementi javljaju u zanemarljivo malim količinima, tako da se njihovo prisustvo karakteriše kao — elementi u tragovima.

Logično pitanje koje se postavlja je: koliko bi ljudi takve soli trebalo da konzumiraju da bi se osetila bilo kakva stvarna korist od tih elemenata u tragovima?

Ili, da li bi zaista trebalo jesti so da bi se zadovoljila potreba za elementima u tragovima u ishrani?

Šta je sa ostalih 75 minerala sadržanih u himalajskoj soli? Poenta je da ne postoji poznata vrednost ili korist.

Mikroelemente čovek već dobija iz hrane. Šta će mu himalajska so? Drugo, mikroelementi se s pravom tako i zovu. Neki su prisutni u himalajskoj soli u količini manjoj od 0,001 µg (mikrogram = milioniti deo grama — i priča se o količini koja ima uticaja na zdravlje?).

Zašto se o ovoj vrsti soli govori kao o nečem tako čistom, netaknutom, iz prirode? Da li prodavci odlaze na Himalaje, pa znaju kakav je proces vađenja, prerade, pakovanja? Kakvi su higijenski/ekološki/tehnološki uslovi proizvodnje? Takvih izveštaja nema.

Kako se vešto u reklami provlače 84 elementa… Kako nekome ne padne na pamet da promoteri još jedino nisu uvrstili u sastav plemenite gasove iz Periodnog sistema elemenata?

I tu vlada potpuni paradoks — promoteri su u stanju da pažljivo nabrajaju prisustvo (korisnih) minerala u njoj (od čije količine čoveku neće biti ništa bolje), ali namerno previđaju da saopšte prisustvo nekih radioaktivnih elemenata, među kojima su radijum i polonijum (od kojih takođe čoveku neće biti ništa, jer je u pitanju zanemarljivo mala količina). Samo je fenomen sam po sebi zanimljiv.

Himalajska so može da sadrži i poneke potencijalne izazivače trovanja — olovo, živu, talijum.

images (7)

Jedini argumenti da je himalajska so bolja od bilo koje druge soli se na kraju svode na kulinarska trućanja: da li je u pitanju tekstura, površina kristala, veća/manja sposobnost prijanjanja za površinu namirnica…

„To je zdravije za vas“ je potpuno ludilo bez razumevanja nekih osnovnih stvari iza tvrdnji koje stvaraju mit u javnosti, tako da, kada vam neko sledeći put ponudi himalajsku so, znajte da vam prodaje mu*a za bubrege.

 

 

Advertisements

12 comments

  1. Hvala za ovaj tekst, pretpostavljao sam da ta novotarija nema naučno opravdanje ali je ovo prava potvrda. U prodavnicama zdrave hrane može se kupiti tzv “kalijumova so”, nemam trenutno podatak o sastavu ali znate li koliko je ova so “zdrava”?

    Liked by 1 person

    • Kalijumova so je u stvari kombinovana so. Ona, takođe, kao i kuhinjska so, sadrži natrijum-hlorid, ali i kalijum-hlorid. Sastav se kreće otprilike ovako:

      100 g kombinovane kalijumove soli sadrži natrijum-hlorid max. 70% i kalijum-hlorid max. 30%.

      Postoje i proizvođači koji smanjuju navedeni udeo natrijuma, što i naznače na deklaraciji.

      Pozitivan efekat upotrebe kalijumove soli se svodi na to što se njenim konzumiranjem smanjuje procenat unosa natrijuma u organizam u odnosu na uobičajenu kuhinjsku so, što se i preporučuje ljudima koji imaju visok pritisak, naravno, uz prethodno savetovanje sa lekarom.

      Liked by 1 person

  2. Hvala na ovako detaljnoj i jasnoj analizi i usporedbi. Nisam nikad kupila tu sol, ni probala, znam samo da nije baš jeftina. A što se tiče konzumacije soli ili ne- smatram da pretjeravanje šteti, ali, što god od jela uzimali u prekomjernoj količini, štetit će. Ići u drugu krajnost i ne uzimati uopće- štetit će opet. Umjerenost zato, kao i uvijek, kao i u svemu. LP

    Liked by 1 person

  3. Sjajan tekst! Imam lampu od ove soli. Nije nas ni od čega izlečila ali je lep dekor, koristan noću. Možda nije sasvim glupo 🙂

    Like

  4. Pingback: Himalajska so zabluda! – lepotaduse

  5. Miloš

    Hvala na tekstu i razjašnjavanju zabluda oko ove vrste soli.

    Like

  6. Mirko

    Ajde i ja da se zahvalim, da zbunim autora ovog teksta koji je zamolio sve vas da se zahvaljujete. Kakva kuhinjska so bre i dzivdzani znaju da ona spada u 4 bele smrti…. O Boze oprosti im!

    Like

    • O čemu vi pričate, Mirko? Ovo je predegutantno. Da ste ispratili moje ostale tekstove, znali biste da s komentatorima nemam nikakve veze. Niti sam deo raznih klanova, niti me to interesuje.
      Moje je da ponudim činjenice. Ako žele, ostali mogu da iznesu svoje mišljenje.

      Like

  7. Bogdan

    Nebi mogao nista da kažem da nisam probao.Himalajska so je kod mene izazvala jak osjećaj mučnine cak i u malim količinama od svega par zrnca.Izgleda da je zaista otrovna i da sam ja čistiji od te soli koju sam kupio u specijaliziranoj radnji biospajz.

    Like

  8. PVO1999

    Koristim je zato sto na pakovanju nema politicki korektnog “evropske vrednosti”, da tako kazem, teksta za potrosace koji me nervira, pa se moze reci da je lekovita u odnosu na konkurentske soli.

    Like

  9. Slobodan

    Odličan članak. Napisan stručno, jasno i sa činjenicama koje jasno pokazuju kojiko se, i da li se, “Himalajska so” razlikuje od “kuhinjske soli” koja se koristi u pripremanju hrane. Izuzetno je za pohvalu, i dobro, da se neko latio posla da na stručan način objasni čitaocima stvarno stanje i vrednost nekih artikala koji se najavljuju sa bombastičnom reklamom kako leče sve ” od žuljeva do šuljeva” a jedini im je cilj da se zgrnu pare.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: