Kako težina majke oblikuje zdravlje bebe

Gojaznost pre začeća i tokom trudnoće je veliki problem koji postaje još veći: novi dokazi povezuju gojaznost majke sa mentalnim zdravljem deteta.

012316_maternity_macaques_free

Portal Science je nedavno objavio članak o vezi između gojaznosti majki, trudnica i zdravlja njihovih beba citirajući rad naučnice Elinor Sullivan (University of Portland) koja se bavila istraživanjem majmuna. Naime, tema njenog rada je trebalo da bude proučavanje uticaja hrane i vežbanja na gojaznost. Ona je posmatrala dve grupe majmuna i njihovo potomstvo. Jedna grupa je imala uravnoteženu ishranu. Druga je uključivala unos visokokalorične hrane. Kako se ponašanje druge grupe menjalo, to je ona pronalazila veću vezu između gojaznosti majki i poremećaja kod njihovog potomstva. Agresivno ponašanje te druge grupe majmuna je i uticalo na dalji tok njenog itraživanja.

To ju je, kaže, nateralo da razmisli o ljudima, njihovim bebama, epidemiji gojaznosti i sve češćim problemima kod dece poput anksioznosti, hiperaktivnosti, poremećaja pažnje.

Njeno istraživanje objavljeno 2010. godine u Journal of Neuroscience“, bilo je jedno od prvih koje je napomenulo da potomstvo majmuna hranjeno visokomasnom hranom češće ima drugačiji razvoj mozga i postaje anksiozno.

hamilelikte_kilo_artisi_ne_kadar_olmali_1_11

Nedugo nakon toga, istraživači širom sveta su počeli da prikupljaju dokaze koji povezuju težinu majki sa mentalnim zdravljem njihove dece. Gojaznost su povezali sa povećanim rizikom od psihičkih poremećaja, uključujući depresiju, anksioznost, nedostatak pažnje, nedovoljnu skoncentrisanost na učenje.

Studija koja je pratila više od 1000 porođaja, prijavljenih tokom 2012. godine, utvrdila je da se širi spektar poremećaja koji karakterišu autizam češće javlja kod dece gojaznih majki u odnosu na potomke onih normalne težine.

Tokom jedne generacije, stopa gojaznosti među ženama je skočila. Danas, 38% žena u populaciji je gojazno (imaju defnisan indeks telesne mase 30 i više). Među ženama u reproduktivnom dobu, više od polovine spada u gojazne. Podaci u nekim zemljama pokazuju da se oko 8% smatra izuzetno gojaznim (indeks telesne mase iznosi 40 i više).

gebelikte-alinan-kilolarin-dagilimi3-1341351184

Tumačeći zdravlje trudnica, lekari upozoravaju da je najveći problem u akušerstvu danas prekomerna težina žena tokom trudnoće.

Posmatrajući telo, može se reći da gojaznost nije zasebna priča. Višak kilograma može uticati na imuni sistem, poremetiti ravnotežu hormona, pa čak, promeniti i mikrofloru u crevima. Neke od ovih promena mogu uticati na razvoj bebe na suptilne, ali važne načine.

Tek nedavno su istraživači razumeli šta ovo praktično znači.

Gojaznost tokom trudnoće povećava šanse za rađanje preterano velike bebe, stvarajući uslove za buduće zdravstvene probleme. Kada je majka preterano gojazna, rizici i dalje postoje, čak i za novorođenčad normalne veličine.

Studija objavljena 2013. godine, bavila se analizom medicinske dokumentacije više od 37.000 ljudi rođenih u Škotskoj u periodu između 1950. i 1976. godine. Studija je uključivala društveno-ekonomski status, pol, težinu na rođenju i mnoge druge varijabile. Istraživači su otkrili da su deca rođena od strane gojaznih majki imala 35% veću stopu smrtnosti do 2012. godine.

Nezavisno od težine na rođenju, deca gojaznih majki kasnije razviju povećan rizik od povišenog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa.

be912ccd9b3af3936c72350d0f626e2c

Spisak se tu ne završava. Možda je iznenađujuće, ali metabolizam majki može da ugrozi detetovo mentalno zdravlje.

Studija objavljena 2015. godine ukazuje na vezu između visokog indeksa telesne mase mame i narušavanja normalnog kognitivnog razvoja deteta. Za razliku od mnogih pretnji tokom razvoja, ovu je moguće sprečiti.

Epidemiolozi koji proučavaju gojaznost majki, suočavaju se sa različitim izazovima. Oni moraju da odvoje efekte težine majki iz mnoštva drugih uticaja na zdravlje dece. Među drugim uticajima su: stres, izloženost zagađivačima, manji pristup adekvatnoj hrani, fizička neaktivnost…

Podaci postaju još teži za tumačenje prilikom ispitivanja efekata gojaznosti na mentalni razvoj dece.

Tamo gde je gojaznost povezana sa siromaštvom (ono povlači za sobom nepravilnu ishranu, tj. prekomerno konzumiranje jeftinih, ali kaloričnih namirnica), ustanovljena je i niža školska spremnost dece, uključujući i razvoj motornih veština, emocionalno zdravlje i socijalna znanja.

Najnovije studije, objavljene poslednjih meseci, pokušavaju da prevaziđu te predrasude.

Nutricionista Lisa Bodnar i njene kolege u Pitsburgu (University  of Pittsburgh), objavili su studiju u kojoj su učestvovale žene sličnog ekonomskog statusa, nezaposlene, samohrane majke.

Deca onih žena koje su bile gojazne prilikom začeća ili su stekle višak kilograma tokom trudnoće, postigla su manje rezultate na testovima inteligencije i pokazala slabije funkcije u okviru sposobnosti planiranja, organizacije i prilagođavanja novim situacijama.

adhd-child-in-classroom

Najzahtevnije je dostaviti podatke koji povezuju gojaznost majki sa ADHD-om kod dece.

Da li gojaznost majki može izazvati hiperaktivnost kod dece ostaje pomalo nejasno, ali jedna studija sprovedena na glodarima objavljena 2012. godine opisuje rezultate koji ukazuju na direktnu biološku vezu između gojaznosti majki i hiperaktivnosti kod odraslih potomaka. Istraživači iz Engleske i Švedske su hranili jednu grupu ženki miševa visokomasnom hranom šest meseci pre trudnoće do završetka trudnoće. Potomci od gojaznih majki su pokazali znatno veću hiperaktivnost u poređenju sa onima normalne težine.

Druga studija, objavljena 2014. u časopisu Journal of  Neuroinflammation otkrila je da žensko potomstvo miševa hranjeno visokomasnom hranom pokazuje izraženu anksioznost, dok muško potomstvo izražava hiperaktivnost.

500_hyperactivekid

U novembru 2015, Sullivan i kolege, pregledali su dokaze u vezi sa hormonima i ponašanjem, te pokazali zabrinutost povodom ne tako sjajnog predviđanja koje se sastoji u sledećem: stalni porast stope gojaznosti i sveprisutnost visokokalorične hrane će dovesti do rasta stope prevalencije mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja u budućim generacijama.

U decembru 2015. (The Journal of Clinical Psychiatry), istraživači su objavili da 12% američke dece i adolescenata ima dijagnozu ADHD, što je 43% više u odnosu na rezultate iz 2003. godine.

sometimes-only-reaction-vegetables-warrant-genuine-confusion

Polje ispitivanja je isuviše novo da bi se biološki objasnilo kako gojaznost majke ugrožava razvoj mozga kod fetusa, ali Sullivan ukazuje da je nepravilan kognitivan razvoj posledica najverovatnije visokog nivoa glukoze ili leptina — hormona koji učestvuje u regulaciji metabolizma, tj. unosa i potrošnje energije tako što deluje na centar za sitost. Leptin inhibira apetit. Međutim, kod ekstremno gojaznih osoba dolazi do određene vrste rezistencije na leptin što se reflektuje na ugrožavanje ravnoteže osećaj gladi/unesena hrana.

Začarani krug debljanja majki, neravnoteža u sekreciji hormona, neki autori nalaze, mogu uticati na hipotalamus prilikom razvoja deteta, što kasnije dovodi do teškoća kod regulisanja krvnog pritiska i kontrole apetita.

female-doctor-examining-little-girl-with-stethoscope

Neki istražvači se, međutim, najčešće vraćaju na efekte koji povezuju imuni sistem i mozak. Gojaznost je ponekad poput hronične upale. Mnogi neurotransmiteri u mozgu su veoma osetljivi u ranoj fazi razvoja.

Pored iritacije koju izaziva visokomasna hrana, visokokalorična ishrana, brza hrana, preterano slana hrana, samo masno tkivo izaziva imuni sistem jedne majke. U stanju nalik upali, normalni signali za formiranje imunog sistema njene bebe postaju izgubljeni.

Ako imuni sistem mora da se razvije u prisustvu inflamacije, njegovo programiranje će se promeniti.

U eksperimentu koji je objavljen 2015. godine istraživači iz Centra za alergiju i imunologiju su proučavali 39 trudnica koje su definisane kao mršave i gojazne na osnovu indeksa telesne mase i merenja telesnih masti. Istraživači su ekstrahovali uzorke krvi iz pupčane vrpce novorođenčadi i testirali reakcije na antigene.

Ćelije krvi beba rođenih od strane gojaznih majki nisu reagovale na bakterijske antigene. To je neka vrsta pravog testa: ako imune ćelije bebe ne znaju kako da reaguju, beba će biti bolesna češće. Takođe, imuni sistem bebe ne može da odgovori na vakcinaciju na način na koji bi trebalo.

Ovi zaključci mogu delimično objasniti nalaze studija koji sugerišu da deca gojaznih majki imaju veće šanse da dobiju poremećaje u vezi sa imunim sistemom.

Pregled desetak studija iz 2014. godine govori da bebe majki sa visokim indeksom telesne mase imaju 20 do 30% veći rizik od astme.

o-child-pneumonia-facebook

Ipak, od svih mogućih posledica gojaznosti majki, najubedljiviji su oni podaci koji sugerišu da gojazne majke imaju tendenciju da podignu debelu decu.

To je veoma jak uticaj i gotovo, dosledan u svim populacijama. Kineski istraživači su analizirali 45 studija sa ciljem da daju odgovor na pitanje da li su deca gojaznih majki i sama suočena sa većom šansom da postanu preteška. Rezultati su bili sledeći: gojazne majke znatno povećavaju rizik gojaznosti potomstva.

Rizik za gojaznost dece se povezuje kako sa težinom žene pre nego što zatrudni, tako i sa preteranim gojenjem tokom trudnoće.

Ubedljiva linija ispitivanja je povezana i sa mikroorganizmima unutar probavnog sistema. Mikroorganizmi jedne gojazne osobe se razlikuju od mikroorganizama nekoga normalne težine.

Pošto novorođenče dobija mikrobe od mame, može naslediti i one mikrobe koji žele da gomilaju kalorije“.

Ne zna se da li do transfera dolazi tokom trudnoće, tokom porođaja ili usled lošeg razvojnog okruženja (nekoliko studija ukazuje da se mikroflora menja pod opsadom“  brze hrane).

Istraživanje iz 2015. godine zapaža da mikroflora probavnog trakta mršavih žena ostaje stabilna tokom trudnoće, dok se sastav kod gojaznih žena menja; dolazi do većeg procvata različitih vrsta mikroorganizama povezanih sa gojaznošću. Deca ovih žena postaju sklona debljanju.

boy-doctors-office-500px

Do sada smo donekle prihvatali činjenicu da gojazne mame imaju veće šanse da stvore potomstvo sa izraženom sklonošću ka debljanju, dijabetesu, povišenom krvnom pritisku…

Sada, taj niz se proširuje na moguće mentalne poremećaje: deficit pažnje, hiperaktivnost, anksioznost, depresiju, autizam, uznemirenost, neprestanu potrebu za hranom.

Iako su istraživanja po osnovu uspostavljanja korelacije između konzumiranja visokokalorične hrane, gojaznosti u trenutku začeća i tokom trudnoće žene i uticaja na mentalno zdravlje njihove dece preliminarna, ipak teraju na upitanost.

Tim pre, žene bi trebalo da deluju preventivno tako što će planirati trudnoću, ali i obroke.

Advertisements

One comment

  1. Smilla

    Jako zanimljiva tema i tekst!
    Cak i ako stavimo na stranu sva istrazivanja, ravnotezu hormona, sve aspekte sa bioloske strane, ostaje nam logican zakljucak: Zena koja ima svest o svom psihofizickom zdravlju, i vodi racuna o sebi, vodice racuna i o zdravlju i razvoju svog deteta.
    Zdrave navike roditelja postaju zdrave navike dece. Dete ciji su roditelji obese, tj jako debeli, nema nikakve sanse da odraste zdravo jer ce to dete biti tovljeno do besvesti. U Disney World-u u Orlandu sam se prvi put susrela sa takvim porodicama. To je nesto sto se kod nas , i pored porasta gojaznosti u skolskom uzrastu dece, jos uvek ne vidja.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: