Trihineloza

Trichinella spiralis (parazit iz roda Trichinella) je glavni uzročnik ljudske trihineloze u svetu koja nije samo opasnost po zdravlje ljudi, već predstavlja i ekonomski problem u proizvodnji svinja i drugih životinja, pa tako i u proizvodnji hrane.

Zbog toga se glavni napori u mnogim zemljama svode na kontrolu ili eliminisanje Trichinelle iz lanca ishrane.

Trihinela copy

Najvažniji izvor ljudske zaraze u svetu je domaća svinja, ali su u Evropi glavnu ulogu u širenju epidemije tokom protekle tri decenije igrali konji i divlje svinje, tj. meso od njih.

Mnoge životinjske vrste, kao što su lisice, medvedi, foke, vukovi, rakuni, mačke i oko stotinak različitih vrsta sisara mogu biti zaraženi Trichinellom.

Infekcija kod ljudi se javlja nakon dospevanja larvi parazita u organizam. Rana klinička dijagnoza trihineloze je teška, jer nedostaju simptomi infekcije.

Epidemiološka istraživanja pokazuju da i naknadne hronične forme bolesti ne doprinose lakom uspostavljanju dijagnoze, bez obzira na parametre koji uključuju kliničke i laboratorijske nalaze.


Novi propisi utvrđuju pravila kontrole Trichinelle u mesu u cilju poboljšanja bezbednosti hrane za potrošače.

Plan je da se rigoroznim testiranjima proširi motivacija za kontrolu čitavih sistema širom sveta.


Najniža infektivna doza koja izaziva bolest kod ljudi nije jasno definisana. Procenjuje se da od 100 do 300 larvi Trichinelle spiralis može da izazove bolest, a unos od 1000 do 3000 ili više larvi izaziva težu bolest (s tim da ova procena nije zasnovana na naučnim podacima, i shodno tome, nema neku praktičnu vrednost).

trichinella_spiralis

Statistike govore da je učestalost pojave infekcije Trichinellom zapažena u zemljama istočne Evrope. Smatra se da je to posledica smanjene efikasnosti veterinarske kontrole. To predstavlja problem za trgovinu mesa u Evropskoj uniji, ali i za izvoz mesa van zemalja Evropske unije.

Predložena rešenja uključuju definisanje regiona sa zanemarljivim rizikom za pojavu Trichinelle u tovnim svinjama, kao i sertifikaciju proizvodnih pogona.

Evropska unija i neke pridružene zemlje članice realizuju (trihinela) monitoring program za svinje, konje, divlje svinje i druge divlje životinje.

Novom uredbom se definišu posebna pravila za službenu kontrolu Trichinelle u mesu u cilju poboljšanja bezbednosti hrane za evropske potrošače. U SAD je razvijen pilot program gde sertifikat/mehanizam omogućava uspostavljanje procesa koji garantuje sigurnost svinja i prehrambenih proizvoda dobijenih od svinja.

Procenu verovatnog uticaja trihineloze u određenim, nedovoljno razvijenim zemljama sa osvrtom na zdravlje, socijalne i ekonomske troškove je teško utvrditi. Postoji značajna nesigurnost u vezi sa rasprostranjenošću i potcenjivanje incidence zbog nedostatka pristupa standardizovanim metodama, loše uspostavljenoj dijagnostici i nedovoljnom izveštavanju o trihinelozi kod životinja i ljudi. Efekti globalizacije pogoršavaju rizik od širenja trihineloze ne samo kroz kretanje ljudi, već i kretanje stoke, kao i potencijalno kontaminiranih prehrambenih proizvoda.

sp_2

Biologija i epidemiologija

Životni ciklus svih vrsta Trichinella roda sastoji se od dve generacije u istom domaćinu i uključuje veoma širok spektar vrsta domaćina (sisari, ptice, gmizavci), iako samo ljudi bivaju klinički pogođeni.

Nakon dostavljanja od strane gravidnog ženskog crva koji živi u crevnoj sluznici domaćina, novorođenče larve migrira pretežno u limfne i krvne sudove domaćina, a odatle u mišićne ćelije. U eksperimentalnim infekcijama u kojima se larve direktno ubrizgavaju u mišiće, do penetracije dolazi deset minuta nakon injekcije.

U sledećoj fazi, u telu domaćina, larve rastu, a njihovo sazrevanje se završava u roku od 15 dana. U mišićnim ćelijama larve mogu da prežive i preko 20 godina. U zavisnosti od imunog odgovora domaćina, larve ostaju praktično u formi kapsula. Ova faza se održava dok se ne unesu u drugog domaćina.

Za kratko vreme, nakon varenja u želucu i ugrađivanja u crevnu sluznicu, larve prelaze u odraslu fazu. Posle razmnožavanja, u razmaku od pet do sedam dana, ženke isporučuju nove generacije larvi.

Trichinella spiralis je vrsta najviše rasprostranjena u divljim i domaćim svinjama, a često je prisutna i u životnom ciklusu pacova.

Prenosni obrazac je povezan sa ishranom. Domaće životinje dolaze u dodir sa trupovima koji nisu na vreme uklonjeni sa farme, divlje se hrane uginulum životinjama, psi dolaze u dodir sa leševima, pacovi opsedaju staništa.

Istraživanje pokazuje da su inkapsulirane larve infektivne do četiri meseca u ekstremno trulom mesu, a u laboratorijskim miševima do 45 dana na sobnoj temperaturi, mada su sklone adaptaciji u životnoj sredini, tako da je njihov opstanak moguć i pri niskim temperaturama (u zamrznutim crkotinama Trichinella britovi preživi godinu dana).

289

U razvijenim zemljama, detekcija Trichinella larvi je dizajnirana tako da spreči kliničku trihinelozu kod ljudi. Postmortna inspekcija zaklanih životinja se smatra standardnim korakom u čitavom monitoringu. Performanse su pod velikim uticajem veličine uzorka, tipa mišića izabranog za uzorkovanje, kao i specifične metode koja se koristi.

Direktna detekcija se primenjuje i kod divljih životinja da bi se procenila prevalencija infekcije Trichinellom kod lisica, pasa, divljih svinja i eventualnog rizika od uvođenja u lanac ishrane domaćih životinja.

Po definiciji, epidemija trihineloze zahteva najmanje jedan slučaj koji mora biti laboratorijski potvrđen. Povezani slučajevi se potvrđuju pozitivnim serološkim testom na trihinelozu ili kliničkim kompatibilnim simptomima bolesti izraženih kod grupe ljudi.

Ispitivanje obolelih o vrsti hrane koju su konzumirali, klinički nalazi i dijagnostički rezultati daju brzu identifikaciju izvora infekcije i procenu u vezi sa maksimalnim brojem ljudi koji su možda bili izloženi kontaminiranoj hrani. Zato je u slučaju izbijanja epidemije važna povezanost službi lokalnog javnog zdravlja i veterinarske inspekcije.

Epidemiologija kod ljudi

U oko 20% zemalja širom sveta, uključujući mala ostrva i izolovane gradove, infekcija Trichinellom se ne može razvijati zbog nedostatka potencijalnih rezervora (PubMed).

Nakon izveštaja iz 55 zemalja u kojima se javlja trihineloza, procenjen je godišnji ukupan broj kliničke trihineloze koji iznosi 10 000 slučajeva sa stopom smrtnosti od 0,2%.

Trichinella infekcija je kod ljudi jako povezana sa potrošnjom sirovog ili nedovoljno termički tretiranog mesa.

Nasuprot tome, kada stanovništvo jedinstveno troši dobro kuvano meso, infekcija izostaje ili se dešava veoma retko, uprkos upornom prenosu od strane divljači.

Najvažniji prenosnici infekcije ostaju domaće svinje. Drugi važan izvor su konji, pogotovo u zemljama gde vlada kultura konzumiranja sirovog mesa.

U poslednje dve decenije u Francuskoj, većina slučajeva trihineloze su registrovani kao posledica upotrebe sirovog mesa konja. U Italiji takođe. U Kini, izvor zaraze su psi. U Rumuniji je najveća prevalencija trihineloze kod ljudi registrovana u regionu u kome etnička grupa održava naviku potrošnje sirovog mesa.

U zemljama sa pretežno muslimanskim stanovništvom, dokumentovana je trihineloza kod Evropljana. Mada, postoji zabeleženo i izbijanje trihineloze kod muslimanskog stanovništva kada je nelegalno svinjsko meso nepoznatog porekla pomešano sa junećim u Turskoj.

Lovci su u opasnosti od trihineloze kada ulovljenu divljač ne testiraju na Trichinellu.

Migracioni protok ljudi sa njihovim pravilima u ishrani, tradicionalnim (ponekad nebezbednim) spremanjem hrane, takođe rezultira epidemijama.

Postavlajnje dijagnoze postaje još teže kada se infekcija pojavljuje kao izolovan slučaj.

untitled2

Klinička trihineloza

Infekcija Trichinellom u ljudskom organizmu se uglavnom može podeliti u dve faze: crevnu i mišićnu.

Infekcija niskog intenziteta može proći bez simptoma, ali parazit vremenom sve više opterećuje organizam, što u početku izaziva gastroenteritis povezan sa dijarejom i bolovima u stomaku u trajanju oko dva dana. Patologija je izazvana larvama koje zauzimaju crevnu mukozu; one se šire krvnim sudovima po celom organizmu sve do postizanja konačne lokacije, a to su skeletni mišići.

Migracija Trichinella larvi i njihovih metabolita izaziva imunološke, patološke i metaboličke smetnje u akutnoj fazi infekcije. Dolazi do glavobolje, nelagodnosti, groznice, gastrointestinalnih poremećaja, bola u mišićima, edema, konjuktivitisa, poremećaja mišića oka… U hroničnoj fazi može doći do encefalitisa, sekundarnih infekcija, ukočenosti…

Ozbiljnost kliničke bolesti nakon infekcije Trichinellom sp. je u direktnoj korelaciji sa brojem infektivnih larvi unesenih u organizam. Shodno tome, infekcija se klinički manifestuje u rasponu od nepostojanja simptoma do smrti. Smrt najčešće nastupa usled zahvaćenosti srčanog mišića ili centralnog nervnog sistema.

Dijagnoza treba da se zasniva na tri osnovna kriterijuma:

  1. klinički nalaz (prepoznavanje znakova i simptoma trihineloze)
  2. laboratorijski nalaz (detekcija antitela ili detekcija larvi)
  3. epidemiološko istraživanje (identifikacija izvora i porekla infekcije)

Sa terapijom treba početi što pre. Nova klasa lekova bi trebalo da pokaže bolju efikasnost kod već sazrelih i kapsuliranih larvi u mišićima.

laboratorija-istrazivanje-foto-thinkstock-1448395637-790993

Kontrola i prevencija 

Uredba definisana u Evropskoj uniji propisuje neophodnu inspekciju mesa od domaćih svinja, divljih svinja, konja i drugih životinjskih vrsta koje su osetljive na Trcihinella-infekciju, a koje se kolju za potrošnju.

Propis omogućava i odstupanja u regionima gde je rizik od infekcije zanemarljiv.

Većina zahteva se odnosi na opštu higijenu i deratizaciju.

Za nadzor klanja svinja FAO propisuje određene metode. Svakako, ekonomski razuman pristup obuhvata procenu, nadzor i sistem upravljanja rizicima.

Prevencija trihineloze kod ljudi se zasniva na tri osnovna principa:

  1. obrazovanje potrošača o riziku od upotrebe sirovina (mesa);
  2. adekvatan uzgoj najvažnijeg izvora infekcije za ljude (svinja) pod strogom kontrolom veterinarske inspekcije i korišćenje bezbedne hrane za životinje;
  3. kontrola svih životinja (kako domaćih, tako i divljih) namenjenih za ljudsku ishranu standardizovanim metodama u vreme klanja ili nakon lova;

Meso za koje postoji mogućnost da sadrži Trichinella larve treba podvrgnuti tretmanu za koji je dokazano da ih inaktivira, pre distribucije za ljudsku upotrebu.

Tri metode su se pokazale pouzdanim:

  1. kuvanje na temperaturi od najmanje 71ºC u trajanju od jednog minuta;
  2. zamrzavanje na -60ºC dva minuta ili na -55°C u trajanju od šest minuta;
  3. zamrzavanje mesa koje je tanje od 15 cm na temperaturi od -29°C tokom šest dana ili na temperaturi od -15°C tokom dvadeset  dana;
  4. zračenje;

Sušenje mesa uz dodatak soli se ne smatra validnom metodom za uništavanje larvi.

Dakle, kao i u svemu ostalom, prevencija je jako važna, a konstantan monitoring u proizvodnji je od velike pomoći prilikom uspostavljanja adekvatne zaštite od trovanja hranom.

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: