Sumnjive dijete za lečenje raka

Sporne metode kao prakse životnog stila, terapijski modaliteti promovisani za opštu upotrebu u cilju prevencije ili lečenja raka, na osnovu pažljivog razmatranja od strane naučnika i/ili lekara, ustanovljeno je, nemaju stvarne dokaze o vrednosti (1).

Prema pravilima, zagovornici određene metode snose teret dokazivanja. Njihova je obaveza da sprovedu odgovarajuće studije, da ih dovoljno detaljno prijave, da dozvole evaluaciju i potvrdu od strane drugih. ACS (The American Cancer Society) ocenjuje metode lečenja postavljanjem tri pitanja:

1. Da li je metoda lečenja objektivno predstavljena u stručnoj i naučnoj literaturi da bi se mogla smatrati efikasnom?
2. Da li je metoda lečenja takva da njen potencijal za dobrobit prevazilazi potencijal za štetu?
3. Da li su objektivne studije pravilno sprovedene pod odgovarajućom recenzijom da odgovore na ova pitanja?

Promoteri sumnjivih metoda lečenja raka obično objašnjavaju svoj pristup na sledeći način:

• rak je simptom, a ne bolest;
• simptomi su uzrokovani lošom ishranom, stresom ili lošim uslovima u životnoj sredini;
• pravilna ishrana dovodi do biološke i mentalne odbrane od raka;
• standardna medicinska terapija slabi rezerve organizma, tretira simptome, a ne bolest (2);

Zagovornici sumnjivih metoda obično tvrde da su potražnja i svedočanstva zadovoljnih kupaca dokaz da njihove metode deluju. Međutim, pristalice gotovo nikada ne otkrivaju koliki se procenat njihovih slučajeva završi neuspehom. Lečeni od raka sumnjivim metodama spadaju u jednu od pet kategorija:

1. Pacijent nikada nije imao rak.
2. Rak je izlečen ili stavljen u remisiju koristeći sve od proverene terapije, ali upitna terapija je takođe korišćena pa se njoj pogrešno pripisuje izlečenje.
3. Rak napreduje, ali je pogrešno predstavljen kao usporen ili izlečen.
4. Pacijent je umro, ali se rezultat predstavlja kao — izlečen.
5. Pacijent je imao spontano povlačenje (što je veoma retko) ili rak sporo napreduje, a rezultat se predstavlja kao — izlečen.

Slede tri popularne dijete vrlo često promovisane za lečenje raka i/ili prevenciju, bez regularnog prolaska kroz gorepomenute korake koji bi potvrdili njihovu vrednost, a koje dugotrajnom primenom mogu ugroziti (već narušeno) zdravlje i/ili ne dovesti do bilo kakvog poboljšanja.

Gersonova metoda

Zagovornici Gerson metode tvrde da se rak može izlečiti samo ako se toksini eliminišu iz organizma. Oni preporučuju detoksikaciju čestim klistirima i režimima ishrane koji uključuju sokove od voća i povrća.

Ovaj metod je razvio Max Gerson, nemački lekar.

On odlazi u SAD 1936. i praktikuje metod lečenja sve do svoje smrti 1959. godine. Gerson terapija je dostupna u bolnici Hospital Meridien (Tijuana, Mexico), a od 1997. i u okviru zdravstvenog centra Gerson Healing Center (Sedona, Arizona). Aktivno je promoviše njegova ćerka, Charlotte Gerson, kroz predavanja, televizijske nastupe i na Gerson institutu (Gerson Institute, Bonita, California).

NCI (National Cancer Institute) pregleda 1947. godine deset slučajeva odabranih od dr Gersona i njegov izveštaj se pokazuje neubedljivim. Iste godine odbor imenuje „New York County Medical Society“ — lekarsko društvo koje pregleda dokumentaciju od 86 pacijenata.

NCI analiza zaključuje 1959. godine: rezultati 50 slučajeva — većina slučajeva nije ispunila kriterijume za pravilnu procenu rizika raka (3).

Između 1980. i 1986. godine najmanje 13 pacijenata lečenih Gerson metodom biva primljeno u bolnicu San Dijego. Pored sokova od svežeg voća i povrća, primaju i posebnu injekciju koja takođe spada u ovaj metod lečenja (4). Jedan pacijent umire u roku od jedne nedelje. Petoro osećaju posledice niskog nivoa natrijuma usled primene dijete. Istraživači prate pacijente nakon napuštanja klinike (5). Iako osoblje klinike tvrdi da sledi svoje pacijente sistematski, oni to ne čine.

Epilog: nakon pet godina lečenja Gerson metodom od osamnaest pacijenata, samo je jedan živ, ostali podležu bolesti (6).

Zaključak:

• česti klistiri nikada nisu pokazali eliminaciju toksina iz jetre i creva onkoloških bolesnika;
• nema dokaza da postoje toksini koji bi se doveli u vezu sa pojavom raka;
• nizak nivo natrijuma u dijeti ne doprinosi izlečenju;
• nema dokaza da se lečenjem uništavaju ćelije raka (7);

Brojsova dijeta

Osmišljena od strane Brojsa (Rudolf Breuss), Austrijanca koga nazivaju isceliteljem, naturopatom, lekarom narodne medicine. Propagira ispijanje čajeva i soka od povrća (kombinacija cvekle, celera, šargarepe, rotkve i krompira) u trajanju od 42 dana. Brojs kaže da je rak samostalna tvorevina čije se ćelije mogu uništiti samo gladovanjem i sokovima (8).

Po Brojsovoj teoriji kancerogeni tumor se hrani proteinima (belančevinama), a sokovi ne sadrže proteine, te su proteini  isključeni iz ishrane. Budući da organizam ne može da živi bez proteina, krv kojoj su potrebni proteini, traži ih u svemu što je suvišno, u onome što je nabujalo, u nečistoćama i otocima. To je operacija bez skalpela koju obavlja sama krv. Organizam  tako sam razgrađuje tkivo tumora. Potpunim ukidanjem proteina  nije moguć rast novih ćelija, pa tako ni rast tkiva tumora (9).

Centar za istraživanje raka u Velikoj Britaniji (Cancer Research UK) izjavljuje da ne preporučuje alternativne terapije koje nisu podržane naučnim dokazima i upozorava na činjenicu da dijete poput Brojsove mogu dovesti do neuhranjenosti (10).

Tokom 2012. godine se pravi pregled najpopularnijih režima ishrane za lečenje raka. Među najčešće spominjanim se navodi Brojsova dijeta, ali i upozorava da ne postoje dokazi da se bilo koja podrži, kao i da svaka od njih može biti štetna (11).

Ono što je zajedničko za promotere obe metode: tvrde da su jedino „aktivni enzimi“ iz sirovog voća i povrća korisni za organizam.

Povrće i voće sadrži enzime. Tačno je. Ali su ti enzimi odgovorni za, na primer, neke promene u hrani, kao što su promena boje, užeglost itd. Oni nemaju nikakve veze sa procesom varenja hrane nakon konzumiranja. Količina enzima u hrani nema nikakav zdravstveni značaj, jer biljni enzimi kada se pojedu, vare se kao i drugi proteini. Svi enzimi potrebni za varenje hrane se nalaze u ljudskom telu.

Enzimi u hrani ne mogu otkloniti nedostatak ćelijskih enzima. Enzimi iz hrane nisu potrebni telu, niti za varenje, niti za bilo koju drugu svrhu.

Takođe, karakteristično za ove dve dijete je izostavljanje biološki punovrednih proteina iz ishrane. Ovi proteini se nalaze u mesu, mleku, jajima i ribi.

Proteini iz biljaka nisu nevažni, ali su znatno manje vredni.

Zašto su važni biološki punovredni proteini?

Proteini se sastoje iz aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Većinu aminokiselina organizam čoveka sintetiše. Ali, postoje aminokiseline koje organizam ne može da sintetiše. Nazivaju se esencijalne aminokiseline, ima ih 20 i upravo njih moramo da unosimo putem hrane.

Svaka od njih je važna, i posmatrajući gradivnu ulogu proteina, može se reći da svaka od njih učestvuje u biosintezi novih proteina, a samim tim i u izgradnji novih ćelija i tkiva. Smatra se da ako je sastav proteina bogatiji u sadržaju esencijalnih aminokiselina, to je on biološki vredniji. U beskrajnoj sintezi novih proteina, ukoliko se desi nedostatak neke neesencijalne aminokiseline, organizam će razgraditi određeni nutrijent i od njega sintetisati potrebnu aminokiselinu. Međutim, ako nedostaje esencijalna, nastaje problem i sinteza se ne završava uspešno.

Donekle, ovaj proces se rešava na izvestan način neko vreme. Ali, sprovoditi restrikciju u trajanju od nekoliko meseci i uskratiti organizmu punovredne proteine, pogotovo iznurenom i oslabljenom kojem je dijagnostifikovana bolest i u trenutku kad se kreće sa hemioterapijom, nema smisla.

Da bi metabolizam proteina funkcionisao besprekorno, važno je ravnomerno ih unositi hranom. Tokom čitavog života se odvija kontinuirano stvaranje novih ćelija i uklanjanje ostarelih i tako se ostvaruje ravnoteža između ćelijske proliferacije — mitoze i apoptoze, to jest ćelijske smrti.

Ishrana bazirana na voću i povrću, tipična za Gersonovu i Brojsovu dijetu, ništa od biloški vrednih proteina ne obezbeđuje. Koliko se time narušava čitav mehanizam sinteze novih ćelija i tkiva, i više je nego jasno.

Makrobiotička ishrana

Promovisana za održavanje opšteg zdravlja, kao i za sprečavanje i „oslobađanje“ od raka i drugih bolesti. Ona se sastoji od žitarica (50 — 60% od svakog obroka), povrća (25 — 30% od svakog obroka), mahunarki (5 — 10% od dnevnog unosa hrane), oraha, semenki, biljnih čajeva, male količine ribe ili plodova mora.

Neki od makrobiotičkih praktičara zasnivaju svoje preporuke za lečenje bolesti na „impuls“ dijagnozi i drugim nenaučnim procedurama vezanim za kinesku medicinu (12). Druge dijagnostičke metode uključuju „astrološku dijagnozu“, „aura i vibracionu dijagnozu“, „duhovnu dijagnozu“, razmatranje nebeskih uticaja i plime na telo…

Vodeći zagovornik, bio je Michio Kushi, osnivač i predsednik instituta „Kushi Institute“ (Brookline, Massachusetts), naslednik Žorža Osave. Prema njegovim publikacijama, makrobiotički način života treba da obuhvati žvakanje svakog zalogaja hrane najmanje 30 puta (ili dok ne postane tečan), izbegavanje nošenja odeće od sintetičkog materijala, izbegavanje vrućih kupki, prisustvo zelenih biljaka u kući itd. Kuši tvrdi da rak nastaje zbog nepravilne ishrane, nepravilnog načina razmišljanja, a da se primenom makrobiotike utiče na promenu ovih faktora. Primenjuje  tzv. yin/yang hranu.

Međutim, jedini izveštaji efikasnosti ove metode svedoče da su se pacijenti podvrgli standardnoj medicinskoj praksi  i dobili odgovornu terapiju uz promenu režima ishrane (13). Sama dijeta primenjena kod pacijenata obolelih od raka uzrokovala je značajan gubitak težine (14).

Paradoksalno, Kušijeva supruga i koleginica umire u julu 2001. od raka grlića materice. Kada se rak proširio na kosti, ona se uprkos napredovanju bolesti oslonila na akupunkturu i „istočne“ metode (15). Tokom 1995. godine, njegova ćerka umire od raka, a sam Kuši takođe od raka, prošle godine.

Ovaj podatak, naravno, izaziva čuđenje i polemike na raznim predavanjima koja sprovode njegovi sledbenici, što je odraz jedne sasvim legitimne upitanosti: kako će metoda pomoći ostalima, ako nije samom Kušiju i njegovoj porodici, a odgovor je krajnje uopšten — različiti faktori doprinose obolevanju od raka; ishrana je samo jedan od njih. Međutim, ne postoje dokazi da makrobiotika utiče na prevenciju raka i izlečenja već obolelih, ni kod onih kod kojih su eliminisani svi ostali rizici nastanka raka, uključujući genetsku predispoziciju, pušenje, alkoholizam, nedovoljnu fizičku aktivnost.

Stoga bi oni koji propagiraju makrobiotički režim ishrane, trebalo da to ponude kao jedan od načina ishrane, kao neku alternativu, a ne kao lek protiv bolesti, ne kao lek protiv raka.

Zašto je opasno obolelom od raka preporučiti bilo koju dijetu?

Suština maligne bolesti, ako bismo je maksimalno pojednostavili radi slikovitog objašnjenja je u dve tačke:

1. defekt u genomu do tada zdrave ćelije, koja sada u novonastaloj situaciji gubi sposobnost apoptoze (programirane ćelijske smrti, koja je kodirana u genomu svake žive ćelije) i upada u proces beskonačnih deoba;
2. zakazivanje imunološkog sistema koji, iako bi trebalo, ne prepoznaje ovakvu ćeliju, ne uništava je, kao što je do tada to radio.

U svakom zdravom organizmu se stvara oko stotinu ćelija dnevno, potencijalnih rodonačelnika malignih loza, ali ih organizam uspešno uništava.

Dakle, za pojavu i razvoj maligne bolesti potrebno je preklapanje dva navedena uslova.

Suština nerazumevanja koje vlada kod „alternativaca“ je previđanje činjenice da imunitet igra ulogu u genezi maligne bolesti. „Alternativci“ govore o uništavanju imuniteta od strane hemioterapije kao preostalog stuba odbrane protiv maligne bolesti, a zaboravljaju da je on zakazao na samom pocetku, kada je dozvolio da ta jedna ćelija nastavi da se razmnožava.

Dakle, imunološki sistem već na samom početku bolesti nije više kao što je do tada bio.

Hemioterapija ga privremeno slabi, ali je to neophodno istrpeti. Zbog toga je tokom lečenja hemioterapijom posebno opasno preporučivati ovakve dijete (16), jer je  tada organizmu neophodna optimalna ishrana da bi mogao da se regeneriše.

Tags: alternativna medicina, Brojsova dijeta, detoksifikacija, dijete, Gersonova metoda, makrobiotika, pseudomedicina, rak, sirovo voće i povrće