„Raw food” ― apsurd

Jedna od zabluda zagovornika „žive hrane” jeste da je ona superiorna u odnosu na kuvanu ili prerađenu, jer sadrži „aktivne enzime”.

sirovo-povrce

„Aktivni enzimi” pomažu varenje hrane u probavnom traktu, te se tako štede dragoceni digestivni enzimi u telu. To omogućava telu da vitalnu energiju koju bi organizam iskoristio za varenje hrane, usmeri na druge telesne funkcije, kao što su podmlađivanje, obnova ćelija i tkiva. Naravno, „organska hrana” je bolja, jer „korporativni divovi koriste smrtonosne hemikalije”.

Dalje, pobornici presne hrane tvrde: 

Živa, nekuvana hrana čisti telo od toksina dajući čoveku energiju i čineći ga opuštenim u isto vreme.

Presna hrana čisti kožu, daje kosi sjaj, omogućava svež dah. Obolevanje od prehlade i gripa postaje ređe zbog konzumacije sirove hrane. Fleksibilnost zglobova se obnavlja. Desni i zubi postaju manje skloni parodontopatiji i karijesu.

 green-coral-01

Jedan od nosilaca ove ideje, Jay Kordich u svojoj knjizi The Juiceman’s Power of Juicing nudi revolucionarni program za ljude koji žele da ostanu zdravi, izgledaju mlado, osećaju se odlično koristeći lekovite moći svežeg voća i povrća.

On je tvrdio da je u dobi od dvadeset godina oboleo od raka. Inspirisan Gersonovom metodom za lečenje raka, počeo je da pije trinaest čaša soka od šargarepe i jabuke svakog dana. Dve i po godine kasnije, piše u knjizi: „Ja sam sada zdrav čovek”.

Nedugo nakon toga, trend ispijanja sokova od sirovog voća i povrća je postepeno rastao. Prodaja njegove knjige takođe.

Popularni „smutiji” (smoothie) su ubrzali i prodaju sokovnika, kao i prodaju „organske hrane”.

Navedeni sokovi u knjizi (kombinacije: zelena salata — šargarepa — boranija — prokelj; kupus — spanać — šargarepa; krastavac — rotkva — šargarepa), po njegovim rečima, leče anemiju, anksioznost, artritis, kamen u žuči, srčana oboljenja. Kad su u pitanju ozbiljnije bolesti, tvrdi on, prave hranljive materije mogu da uspore ili ublaže njihove manifestacije.

spanac(1)

Drugi promoter presne hrane je Michael Murray, naturopata. U knjizi The Complete Book of Juicing preporučuje sokove za lečenje nekoliko bolesti. On takođe savetuje svima da koriste suplemente jer, kako kaže, čak i oni koji su najviše posvećeni pravilnoj ishrani nikako ne mogu da zadovolje ogromne  zahteve za optimalno zdravlje samo kroz ishranu.

Navedeni pojmovi su besmisleni. Nekuvana, sveža, sirova hrana, sama ili u kombinaciji sa drugim namirnicama, može biti vredna komponenta uravnotežene ishrane. Međutim, ona ne „ispira telo od toksina”, ne donosi energiju i ne „ublažava bilo koju bolest/stanje”, kako tvrde Kordich i Murray.

Nije tačno ni da sokovi mogu da ojačaju imunski sistem ili telo u celini. Enzimi u biljkama deluju u regulisanju metaboličke funkcije biljaka. Kada se progutaju, oni ne deluju kao enzimi u ljudskom telu.

„Organski gajena hrana” košta više, a nije ni sigurnija — zdravstveno bezbednija, ni hranljivija od konvencionalno uzgajane hrane.

I razumnim odabirom namirnica nije teško obezbediti organizmu adekvatnu ponudu hranljivih materija.

 5ebb59db-3a61-4604-9d59-3549d200fbe7

                                                  Istine i zablude

Pobornik sirove hrane — raw vegan tvrdi najčešće sledeće:

1. Raw vegan: „Enzimi su prirodno prisutni u svim sirovim namirnicama.”

1.1. Činjenica: enzimi iz hrane nisu potrebni telu, niti za varenje, niti za bilo koju drugu svrhu.

2. Raw vegan: „Telo se snabdeva enzimima iz hrane.”

2.1. Činjenica: enzimi u hrani ne mogu otkloniti nedostatak ćelijskih enzima. Sve biljne i

životinjske namirnice sadrže enzime. Ti enzimi su odgovorni za, na primer, neke promene u

hrani, kao što su promena boje, užeglost itd. Oni nemaju nikakve veze sa procesom varenja

hrane nakon konzumiranja.

3. Raw vegan: „Moderna ishrana se sastoji uglavnom od  enzimski deficitarnih namirnica, jer se

enzimi uništavaju kad se hrana kuva, prerađuje, konzerviše.”

3.1. Činjenica: količina enzima u hrani nema nikakav zdravstveni značaj, jer biljni enzimi kada

se pojedu, vare se kao i drugi proteini.

4. Raw vegan: „Sirova hrana sadrži enzime potrebne za varenje hrane.”

4.1. Činjenica: svi enzimi potrebni za varenje se nalaze u ljudskom telu.

5. Raw vegan: „Enzimi poboljšavaju apsorpciju vitamina, minerala…”

5.1. Činjenica: enzimi ne poboljšavaju apsorpciju vitamina i minerala. Hranljive materije iz

biljaka obično apsorbuje ljudsko telo bez dopunskih enzima.

6. Raw vegan: „Enzimi oslobađaju hranljive materije zaglavljene vlaknima.”

6.1. Činjenica: nakon uzimanja, enzimi se inaktiviraju i vare zajedno sa bilo kojim proteinom

koji se konzumira.

7. Raw vegan: „Kod ljudi koji se prosečno hrane ustanovljen je nedostatak enzima.”

7.1. Činjenica: sadržaj enzima u hrani nema nikakav relevantan uticaj na zdravlje. Nijedan

institut ili ustanova se ne bave merenjem količine enzima u hrani, jer enzimi u hrani nemaju

nikakav zdravstveni značaj.

8. Raw vegan: „Skoro svaka osoba može imati korist od presne hrane zbog povećane količine

enzima u njoj.”

8.1. Činjenica: ovaj stav lažno implicira da skoro svako boluje od nedostatka enzima.

9. Raw vegan: „Svakog dana naša tela postaju deficitarna u enzimima u odnosu na prethodni.”

9.1. Činjenica: ne postoji takva stvar kao nedostatak enzima u telu. Određene bolesti

obuhvataju nedostatak nekih enzima, ali se ni taj nedostatak ne kompenzuje unosom enzima

iz sirove hrane.

10. Raw vegan: „Enzimi uzimaju energiju proteinskih molekula iz biljnih i životinjskih ćelija i uz

pomoć nje regulišu najviše biohemijske reakcije koje se javljaju u ljudskom telu.”

10.1. Činjenica: enzimi su proteinski molekuli. Oni nisu „puni energije”. Enzimi koji pomažu

regulisanje biohemijskih reakcija u organizmu ne mogu biti dostavljeni preko biljaka u telo.Pomarancze3

Digestivni enzimi imaju svoju ulogu u pretvaranju obične hrane koju jedemo u gradivne blokove potrebne telu. Funkcionišu kao biološki katalizatori. Pospešuju razgradnju hrane do manjih molekula, koji se kao takvi mogu neometano resorbovati i iskoristiti u organizmu.

Koordinacija koja se ostvaruje kombinavanjem sirovog i kuvanog povrća doprinosi uspostavljanju optimalnog zdravlja probavnog trakta.

Striktno oslanjanje na sirovo povrće je besmislica.

To je samo još jedan hir, marketinški vrlo agresivno eksponiran u poslednje vreme.

c1bf23d4-b5d1-4414-8d05-64c332f3c7f5

Hrana u vidu salata od povrća je nešto, što se, podrazumeva se, jede sveže, bez kuvanja.

Kuvanje drugih vrsta povrća ima svoje razloge. Kuvanje ima za cilj dobijanje više hranljivih materija.

Fitohemikalije, poput likopena u paradajzu, bivaju oslobođene tek nakon termičke obrade. Likopen je crveni pigment koji daje karakterističnu boju određenim vrstama voća i povrća. Ima potencijalna antioksidativna svojstva. Likopen i neki drugi sastojci su zaključani u ćelijskim zidovima biljaka, tako da se tek kuvanjem maksimalno iskorišćavaju, jer toplota kuvanja razlaže zidove ćelija biljaka i pomaže apsorpciju hranljivih materija. Studija objavljena u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry, pokazuje da nivo likopena raste nakon kuvanja (u trajanju od 30 minuta) za nekih 30%.

Spanać, blitvu, šaragarepu, kupus, papriku, brokoli treba kuvati, jer je iskoristivost nutrijenata bolja, u odnosu na sirovo povrće. Karotenoidi i fenolne kiseline ostaju očuvani kuvanjem na pari. 

Studija objavljena u časopisu Journal of Agriculture and Food Chemistry ukazuje da kuvanje šargarepe znatno povećava nivo beta-karotena, preteče vitamina A u organizmu.

prokelj

„Smoothie” — napitak sastavljen od raznih vrsta voća i povrća se predstavlja kao nešto mnogo „zdravo” danas.

Da li je „smoothie” dobar ili loš?

  1. Ako se uzme tačno ista energija kroz tečnost, umesto kroz čvrst obrok, postoji mogućnost da se kasnije konzumira više kalorija, jer tečnost ne zadovoljava apetit kao čvrsta hrana.

Osećaj sitosti uzrokovan konzumacijom određene hrane se vezuje za vreme do sledećeg obroka — dok ne postanemo opet gladni.

Oni koji piju sokove samo od voća i povrća, biće gladni svakih sat, dva.

Bez proteina i masti, ovaj obrok sam po sebi je apsurdno mali.

Ako se smanji šećer, a poveća sastav masti i proteina — na papiru, to će ličiti na uravnotežen obrok.

Ali, „tečne kalorije” su mnogo manje od čvrstih čestica, čak i ako je sadržaj makroelemenata isti.

Za neke ljude, sok sa proteinima i mastima će biti dovoljan. Za druge, jednostavno neće da „upali”, bez obzira koliko oni podesili komponente.

Da ne govorimo o glavobolji oko kombinacije namirnica, traženja alternativa i mešanja sa tečnošću, da bi se zadovoljile potrebe organizma za nutrijentima…

  1. U zavisnosti od konzistencije obroka, brzina i efekat usvajanja hranljivih materija se menja. Kad je nešto u formi suspenzije, postoji mogućnost da telo reaguje „oštrije” reflektujući to kroz brži skok šećera u krvi.

Raw vegani uključuju u sokove ponekad neke masti i proteine, što može da uspori apsorpciju šećera ili, u tehničkom smislu da smanji glikemijski odgovor.

  1. Pošto su zeleni napici od sirovog povrća neukusni, pobornici ovog načina ishrane dodaju voće, da bi sokovi postali prihvatljiviji.

Za dobijanje gustog soka, potrebno je mnogo više plodova. Više plodova, više kalorija. Na primer, činija jagoda nosi sa sobom 92 kalorije i 14 grama šećera. Frape od jagode — 300 kalorija i 38 grama šećera. Ništa strašno, ali pomalo smešno za nekog ko je opsednut onim što usvaja iz hrane, debljanjem i unesenom količinom šećera.

  1. Gde su prehrambena vlakna?

Voće i povrće je u nekim sokovima veoma usitnjeno. Pojedini proizvođači nude forme blendera koji u potpunosti čuvaju pulpu. Ali, da li kaša kao takva dozvoljava ispunjenje mehaničke uloge koju bi vlakna trebalo da imaju u organizmu?

Biljna vlakna su nesvarljivi ugljeni hidrati. Po definiciji: to su ostaci jestivih biljnih ćelija, polisaharidi, lignin i slične materije koje ne podležu hidrolizi ili nisu svarljivi u humanom digestivnom traktu.

Osnovna podela vlakana je, mada ne i tako precizna, na rastvorljiva i nerastvorljiva, u zavisnosti od hemijske strukture polisaharida i sposobnosti pojedinih frakcija da se ekstrahuju.

Nerastvorljiva vlakna — celuloza, hemiceluloza, lignin, inulin…

Rastvorljiva — beta-glukan, pektini, egzogene sluzi…

Vlakna se ne smatraju esencijalnim nutrijentom, ali se njihov značaj ogleda u sledećem:

  • ubrzavaju prolazak crevnog sadržaja kroz creva;
  • izazivaju osećaj sitosti;
  • vezuju žučne kiseline;
  • utiču zaštitno na epitel debelog creva;
  • jačaju mišiće za žvakanje u ustima;

Kaša, tj. usitnjeni delovi voća i povrća, umanjuju navedeni značaj vlakana.

Ljudi imaju zube za žvakanje. Povrće (kuvano i nekuvano) mogu da žvaću. Voće takođe.

Stoga, šejk (voćni) treba staviti sa strane, koristiti ga kao poslasticu povremeno, a ne — smatrati ga jedinim i jedinstvenim obrokom u toku dana.

Zeleni frape (nastao od povrća) — za njegovu konzumaciju ipak treba malo više hrabrosti.

 5. Šta sadrži „smoothie”?

Uglavnom, šećere, vitamine, minerale…

Što se tiče primene sirovih sokova radi očuvanja vitamina — to nema neki smisao.

Vitamine bi čovek ionako dobio hraneći se raznovrsno. Većina njih su i termostabilni, tako da ne postoji opravdanje za konzumiranje isključivo sirovog soka od voća i povrća.

Vitamini A, D, E i K su relativno stabilni na povišenim temperaturama. Vitamini B grupe (B1, pantotenska kiselina…) takođe.

Vitamin C se gubi tokom termičke obrade namirnica. Nestabilan je, lako se degradira nakon izlaganja toploti.  Mali deo ostaje posle kuvanja. Naravno, ovaj problem se rešava tako što se vitamin C nadoknađuje iz drugih izvora. Ima ih dosta. Namirnice bogate ovim vitaminom su one koje se inače i jedu sveže.

Sadržaj minerala se ne menja bitno prilikom kuvanja.

lukes-very-vile-green-juice

Zaključak

U proseku, svake decenije se pojavi neka nova izmišljotina. Program ishrane zasnovan isključivo na sirovim namirnicama nije danas samo odlika raw veganstva/vegetarijanstva.

Ljudi opsednuti „čišćenjem od toksina”, oni koji stalno razmišljaju o svojoj težini, lakoverni koji potpadaju pod moć gurua — promotera koji u javnosti „guraju” svoj režim na sirovoj hrani kao jedini ispravan način ishrane, neretko zapadaju u ekstremizam koji je u ravni sa ludilom.

Psihijatri kažu da takvi imaju tendenciju da o hrani razmišljaju po principu — sve ili ništa. Oni više ne mogu da se pomire sa „realnom hranom”. U organizam unose samo živu, presnu.

Sve tvrdnje koje pobornici takve ishrane plasiraju su, prosto, fantazije koje treba odbaciti.

Dakle, izjava da je snabdevanje „živim enzimima” iz sirove hrane važno kao borba protiv bolesti, pogrešna je. Većina ljudi ima dovoljno enzima u probavnom traktu da svari hranu. Većina enzima prisutnih u hrani, uništi se tokom varenja. Količina enzima u digestivnom traktu ne zavisi od enzima iz biljne hrane.

Odgovarajućom termičkom obradom čuva se ono što treba da se sačuva.

Izdvojeni sirovi sokovi se mogu katkad uključiti u ishranu. Promovisati ih kao jedinu alternativu ili kao moćno lekovito sredstvo je neodgovorno. Prodavati uz njih aparate koji sitne voće i povrće, i to kroz agresivnu reklamu, bezobrazno je. Promocije idu od glupavih obećanja kao što je „detoksifikacija organizma” do strahoviih laži da „sok leči rak”.

Tendecija slavnih i bogatih da zeleni sok predstavljaju simbolom zdravlja, smešna je.

Na kraju, ako neko vidi praktičnost u pripremi ovih napitaka, nije ni to tako sporno, kada režim ishrane te osobe uključuje i ostale grupe namirnica. Ovo se odnosi samo na povrće koje se tradicionalno ne kuva. Jesti sirovo ono koje inače treba da se kuva, nosi sa sobom rizike koji se nikome ne isplate.

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

7 comments

  1. Pozdrav Katarina!

    Nadam se da je uredu da to se obraćam sa “ti”.

    Već su mi par ljudi poslali tvoje tekstove sa molbom da odgovorim na njih.

    U isčitavanju nekih tvojih tekstova uvek se prvo prvo iznenadim koliko logičnih zaključaka iznosiš, koliko se slažemo – iako ja zagovaram sirovu ishranu dosta toga istog “ispravljamo” – i koliko zabluda ispravljaš, a onda naiđem na neke izjave koje bih rado prokomentarisala ako nemaš ništa protiv. 🙂 Šta više, volela bih da vidim jednu zdravu diskusiju i tvoje komentare na moje tekstove takođe.

    Drago mi je da si iznela zablude i nebuloze oko enzima. Neverovatno je koliko je smešno i pomisliti da ljudi bez razmišljanja prihvataju takve izjave kao “ta i ta hrana daje energiju/ leči/ ulepšava…” itd. ­­­
    Hrana ne radi ništa, telo je to koje radi.

    Međutim, iznela bih da, kuvanjem se uništavaju enzimi i dok nam enzimi iz hrane NE trebaju za varenje, oni ipak imaju svoju funkciju: u kardiačnom delu želudca enzimi ih hrane dovode do raspadanja hrane i tako je spremaju za dalje varenje u donjem delu želudca.

    RAZLIČITE SIROVE ISHRANE

    Vidim da si naišla na sirovu ishranu koja zagovara da se glavni izvor kalorija unosi iz sirovog povrća. Zagovornici takve sirove ishrane ishrane zagovaraju ishranu povrćem, orašastim plodovima, semenkama i često suplementima, dok se voće zanemaruje. Ovakva sirova ishrana ne može da uspe na duže staze.

    VOĆNA ISHRANA

    Volela bih da te upoznam sa jednom drugom sirovom ishranom: sirovom ishranom zasnovanom na voću. Komparativna anatomija ukazuje da se sve jedinke slične građe hrane istom hranom. Antropoidni primati imaju idealnu građu – položaj palca naspram drugih prstiju, postavka i oblik zuba, dužina i oblik creva, broj želudca, znojne žlezde, pomeranje donje vilice… – za skupljanje voća i ishranom voćem. Naši najboliži rođaci, bonobo majmuni, jedu voće i zeleniš. Ohrabrujem te da pročitaš knjigu “Ishrana 80 10 10”: http://biljnaishrana.com/knjige.php?id=32

    LIKOPEN

    To što paradajz ima više likopena nakon kuvanja je irelevantno, jer ko kaže da nam treba više od onoga što dobijamo iz prirodne hrane? Ne možemo da poboljšamo prirodu. Samo to što likopena ima više ne znači mnogo, posebno ako se uzme da smo uništili sav vitamin C pritome i izmenili ili uništili druge sastojke. Plus, prirodna “pakovanje” sadrže tačno određen odnos hranljivih sastojaka. Remetenje tog odnosa nije korisno. Isto važi za sokove i smutije.

    Isto važi za beta karoten.

    NESVARLJVO POVRĆE

    Sve što nam nije jestivo, primamljivo i lako svarljivo u svom prirodnom obliku – kao na primer mnogobrojno povrće, posebno korenasto i kupusno povrće – nemamo razloga jesti. Ako neko nema voća dovoljno i ima samo korenasto i kupusno povrće i ne želi da putuje u tropske zemlje u tom periodu, onda da, kuvanje ovog povrća je sledeća najbolja opcija, jer ono je NESVARLJIVO sirovo. Ovo objašnjavam u : http://healthglows.net/books.php?id=14

    MINERALI

    Termički obrađeni minerali postaju neorganski i tako neiskoristivi.

    SMUTIJI I SOKOVI

    Apsolutno! Kao što sam rekla, ja se hranim sirovom, visokovoćnom ishranom, o tome učim na trenutnim studijama (http://healthglows.net/books.php?id=53) i obučavam i o tome govori knjiga koju sam ja prevela, “Ishrana 80 10 10”.
    I uvek sma protiv apsurdne ishrane smutijima i sokovima. Bravo za objašnjenje.

    ISHRANA VRSTE

    Sve životinjske vrste u prirodi, osim ljudi i nkim kućnih ljubimaca, hrane se sirovom hranom. Svi pripadnici iste vrste jedu isto. Razlikuje se količina – aktivnije jedinke jedu više. Apsurdno je i pomisliti da se priroda tako poigrala sa ljudima da ljudi da za ljude nema prirodne hrane. Pa, kako smo preživeli onda do sada – tek u poslednjih oko 10 000 godina ljudi glavni izvor kalorija unose iz kuvane hrane. Ko zna koliko smo dugo živeli u tropskim krajevevima i hranili se voćem.

    Šta više, vidimo degradaciju ljudi od kako su odstupili od svoje prirodne ishrane. Ne zato što sirova ishrana – smutiji i sokovi su daleko od prirodne ishrane – ima neku moć, nego zato što ljudsko telo nije predviđeno za unos druge hrane do one na koju smo se biološki prilagodili u našem prirodnom staništu.

    DETOKSIKACIJA

    O, da, hvala što si ovo iznela. Ludo je i pomisliti da neka hrana detoksikuje telo. To objašnjavam ovde: http://biljnaishrana.com/blog.php?id=161

    Međutim, ni lekovi – ustvari posebno “lekovi”, odnosno farmaceutske droge – to ne mogu, jer su UVEK toksične i samo ometaju lečenje i detoksikaciju koju uvek vrši telo. Ovo je na kontu tvog teksta o detoksikaciji koji isto tako nosi vrlo lepe poruke, ali ima i delova koje bih rado prokomentarisala. Kao nebulozu o farmaceutskim drogama. 🙂

    Ponavljam, želela bih da vidim jednu zdravu diskusiju i tvoje komentare na moje tekstove. 🙂

    Marina – sa sajta http://www.biljnaishrana.com

    Like

    • Stoji u tekstu: „Koordinacija koja se ostvaruje kombinavanjem sirovog i kuvanog povrća doprinosi uspostavljanju optimalnog zdravlja probavnog trakta.“

      Dakle, ne previđam ulogu sirovog voća i povrća.

      Kažeš: „Sirova ishrana bazirana na povrću ne može da uspe na duže staze, dok ona zasnovana na voću može.“

      Ne može ni ona. Zašto je ishrana bazirana isključivo na voću i povrću loša ideja – o tome u nekom od narednih tekstova.
      Komparativnu anatomiju i besmislice u vezi sa tim, ne komentarišem.

      Likopen, beta-karoten i neke druge fitohemikalije su pomenute u kontekstu njihovog boljeg iskorišćenja nakon izlaganja povrća toploti. Ništa manje, ništa više.

      Vitamin C se gubi nakon termičke obrade, mada i tada ne u potpunosti. Mali deo zaostaje u kuvanom povrću. Sve to nema preveliki značaj da bi se čovek odrekao kuvanja onih vrsta povrća koje bi trebalo kuvati, jer se taj vitamin nadoknađuje iz drugih izvora bogatih njime.

      Kakva ishrana vrste? Upoređivanje sa majmunima? Koju su degradaciju ljudi pretrpeli odstupajući od „prirodne hrane“?

      Ljudski vek je sada duži, a kvalitet života poboljšan zahvaljujući samo ovim faktorima: zdravstveno bezbednoj hrani i savremenoj medicinskoj nezi.
      U vremenu o kome ti govoriš, prosečan ljudski vek je bio trideset godina.

      Kažeš, „farmaceutske droge“?

      Bilo da je nešto izolovano iz prirode ili nastalo u laboratoriji, oblikovano u tačno definisanu dozu, sa tačno određenim komponentama, ima svoje dejstvo, svoj cilj i svrhu upotrebe. To nije droga. To je lek koji olakšava neko stanje/bolest, ublažava tegobe… Rečju, obezbeđuje kvalitetniji život pojedincu. Minimizirati značaj farmaceutske industrije u tom smislu, glupo je.

      Na kraju, izvini ako te to vređa, ali ne mogu da čitam tvoje tekstove.

      Liked by 1 person

    • bubblepoint

      Aaaaa…hatha Marina 😛

      Like

  2. bubblepointed

    sta su to koncentrisani vocni sokovi?

    Like

    • Koncentrisani voćni sokovi su oni sokovi kojima je odstranjena određena količina vode, a ostali sastojci ugušćeni. Koncentrisanje se radi primenom visokih ili niskih temperatura. Najčešće se sprovodi uparavanje u vakuumu.

      Smanjivanjem sadržaja vode, smanjuje se zapremina i težina proizvoda, a time i troškovi oko skladištenja, transporta, ambalaže; olakšava se postupak korišćenja soka u nepovoljnim uslovima i krajevima udaljenim od mesta proizvodnje. Ovakav vid konzervisanja čini da se sok i lakše čuva.

      Tako koncentrisan sok može da se koristi kao gotov ili polugotov proizvod za dalju preradu (za sokove, sirupe, želee, sredstva za bojenje, u konditorskoj industriji).

      Liked by 1 person

      • bubblepoint

        primecivala sam da na pojedinim proizvodima stoji koncentrisani vocni sok bez dodatka secera…a Vi tehnolozi nekako super stojite sa tim stvarima 🙂 Hvala 🙂

        Like

  3. Nezaustavljiv

    Veoma, veoma interesantan tekst.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: