Alternativna i konvencionalna medicina — u čemu je razlika

Postoji neka definicija koja glasi: sve što se zasniva na netestiranim, nenaučnim principima, metodama, tretmanima i znanjima, smatra se alternativom. Postoje i neke kalkulacije u vezi s tim, te se nameće da alternativa može biti dopuna standardnom lečenju, ukoliko se pokaže da neka metoda deluje. U tom smislu, alternativne medicinske prakse bi trebalo da budu podjednako efikasne ili bar približno efikasne kao standardni medicinski postupci. Međutim, skoro svi alternativni tretmani se zasnivaju na metafizičkim uverenjima i nenanučnim principima, tako da oni nisu i ne mogu biti istinska alternativa medicini, već nadrilekarstvo (šarlatanstvo).
Ili:

„Alternative health practices – It’s become politically correct to investigate nonsense.“
R. Barker Bausell (1)

labaratuar

Lažna dihotomija 

Alternativna medicina → komplementarna → integrativna → funkcionalna medicina (2)

Lažnim lekarima (i ostalima) ne nedostaje kreativnosti u smišljanju naziva za svoje gluposti zarad infiltriranja u okvire standardne medicine.

Prvobitno, „alternativa“ je predstavljala izbor. Vremenom je zamenjena „prikladnijim i nežnijim terminom“ – komplementarna medicina – koji je trebalo valjda da napravi neku vrstu primirja između medicine zasnovane na nauci i tradicionalnih praksi. Nakon toga, pojam – integrativna medicina – postao je moderan izraz kao odraz težnje da se komplementarna i alternativna medicina ubace u „mainstream“ medicinu. Zahvaljujući raznim promoterima neke grane alternative su se i integrisale u medicinske centre i ordinacije širom sveta. Najnoviji hir je tzv. funkcionalna medicina – označena od strane promotera kao progresivna grana medicine, to jest nova paradigma u medicini. Karakterišu je primamljive reči i fraze, poput: „osnaživanje“, „individualni pristup“, „akutni model zaštite“, „holistički pristup“ i slično.

Primarna greška se sastoji u podeli na konvencionalnu i alternativnu medicinu, na zapadnu i istočnu, odnosno, na standardnu medicinu i ostale prakse, kako god ih nazivali njihovi promoteri. Zašto?

Zato što se ovom podelom implicira da ne postoji razlika između zvanične medicine i alternative, a one su u stvari u lažnoj ekvivalenciji.

Ovo doprinosi stvaranju lažnog kontinuuma paralogizama.

Na jednom kraju su medicinski tretmani, dijagnostičke procedure, čitavi koncepti bolesti i zdravlja zasnovani na naučnom spektru. Na drugom kraju – potpuno apsurdne stvari.

Konvencionalna medicina se trudi da održi visok naučni i profesionalni kvalitet. S druge strane, alternativa predstavlja skup praksi koje su izrazito nenaučne, koje imaju upitnu terapeutsku vrednost ili su potpuno neefikasne. Homeopatija je, na primer, potpuno odvojena od nauke. Njeni principi krše sve što znamo iz fizike i hemije.

Između ovih suprotnosti postoji tendencija da se pojedine komponente „mainstream“ medicine ponekad kreću u sivoj zoni, a različiti ljudi i institucije povlače crtu prihvatljivosti na različitim mestima.

Korišćenjem logike i dokaza treba znati kada neka medicinska tvrdnja ulazi u naučni spektar, a kada je potrebno povući crtu.

Šta rade predstavnici CAM (Complementary and alternative medicine)?

Oni aktivno pokušavaju da oslabe sve naučne i akademske standarde medicine i propise koji ih održavaju. Na sreću, sa neuspehom.

I sam naziv CAM (komplementarna i alternativna medicina) nije ništa drugo do marketinški termin čija je svrha da pozajmi lažnu legitimaciju medicinskim praksama koje se smatraju prevarom i pseudonaukom. To je baner ispod kojeg zagovornici nastoje da oslabe naučne standarde medicine, koji izaziva zabunu u pogledu prirode medicinske prakse, tretmana i dokaza, koji im omogućava da se infiltriraju u akademsku oblast, kao i da lobiraju za slabije propise.

0_0_jo_tcm_0

Znakovi nadrilekarstva:

  1. Proizvod se reklamira kao efikasan lek za  širok spektar bolesti;
  2. Promoteri koriste izraze poput: „čudesan lek“, „ekskluzivan proizvod“, „tajni sastojak“, „drevni lek“;
  3. Za predstavljanje metode se koristi impresivna terminologija da prikrije nedostatak nauke;
  4. Promoteri tvrde da su vlada, medicinska struka ili naučnici/istraživači skovali zaveru da bi ugušili proizvod;
  5. Reklama uključuje nedokumentovanu istoriju upotrebe preparata i neverovatan uspeh;
  6. Proizvod se reklamira kao dostupan samo iz jednog izvora;

Opšte pravilo je: ako sve to zvuči previše dobro da bi bilo istinito, verovatno je nadrilekarstvo.

Alternativni praktičari ne obavljaju testiranje svog leka ili metode. Analize su pre svega, skupe za njih. Ako mali broj njih to i obavi, studije su nekvalitetne. Ne poštuje se standardna metodologija. Oni retko koriste kontrolne grupe. Imaju neadekvatne veličine uzoraka. Selektivno prezentuju podatke.

Otkrivanje i razvijanje novih tretmana i lekova u farmaceutskoj industriji je veoma složen i rizičan poduhvat. Neuspeh je sastavni deo tog složenog procesa. Samo 12% lekova koji ulaze u sistem kliničkih ispitivanja bude odobreno za davanje pacijentima. Hiljade njih uopšte ni ne prođe predkliničke faze ispitivanja. Na primer, u proteklih 16 godina, bilo je više od 100 neuspelih pokušaja razvoja leka za lečenje Alchajmerove bolesti, oko 90 za melanom, preko 100 za rak pluća. U istom periodu, tri leka su odobrena za lečenje Alchajmerove bolesti, sedam za melanom, deset za rak pluća.

U proseku, potrebno je više od deset godina za razvoj jednog leka računajući prolazak kroz sve faze ispitivanja pre puštanja na tržište.

Pre plasiranja na tržište, farmaceuti sprovode rigorozna ispitivanja leka u laboratoriji i beleže svaku pojavu. Onda najčešće  u trajanju od pet do sedam godina prate dejstvo leka na dobrovoljce koji su se za to prijavili. Tada, takođe beleže svaku pojavu. U obavezi su da sve zapaženo navedu u uputstvu za upotrebu leka. Jedna od nekoliko naznačenih nuspojava je nešto što se, na primer, desilo jednom mišu među hiljadama drugih u laboratoriji. Možda se ni kod koga to više nikada neće ispoljiti, ali je upravo obazrivost i pristup sa izvesnom dozom verovatnoće, pa makar ona bila i minimalna, odraz temeljnog i odgovornog načina rada.

Toga kod alternativaca nema.

0122

Istraživanje objavljeno u „The New England Journal of Medicine“ je pokazalo da oko 1/3 odraslih zatraži neku vrstu terapije koja spada u alternativu. Zašto je alternativa popularna?

1. Lekovi farmaceutske industruje i hirurgija nisu deo alternative.

Strah od operacije i sporednih efekata lekova otuđuju mnoge ljude od naučne medicine. Alternativa je atraktivna jer ne nudi zastrašujuće vrste tretmana.

Selektivno razmišljanje i pristrasnost lako teraju ljude da se fokusiraju na slučajeve u kojima su hirurzi pogrešili, anesteziolozi dali lošu procenu, lek ispoljio neželjena dejstva itd. Mnogi ignorišu milione pacijenata koji su danas živi i zdravi zahvaljujući operaciji ili lekovima.

Ovaj skepticizam i strah u pogledu tretmana lekovima, hospitalizacije i hirurgije  nije bez osnova. Nekad se neke stvari završe tragično, nekad su neizbežni ishod operacija ili nepredvidivih reakcija na lekove. Nekad su odgovorni lekari, ustanove, bolnice. Poverenje u medicinu se narušava svakim izveštajem terapijskih nezgoda.
S druge strane, rizik koji osoba ima od alternativne prakse kao što je homeopatija je zanemarljiv u odnosu na rizik koji nosi neka hirurška intervencija. To je zato što homeopata ne interveniše na bilo koji značajan način. Pacijent ne dobija ništa što bi poboljšalo njegovo zdravlje ili produžilo radni vek.
Iako je istina da naučna medicina nije bez rizika, potpuno je nerazumno odbaciti je zbog toga.
Razumni ljudi ne ignorišu hiljade dijabetičara koji su sada živi zahvaljujući insulinu, ni milione drugih koji svoje živote duguju vakcinaciji protiv smrtonosnih bolesti, ni milione njih koji svoju egzistenciju duguju uspešnom lečenju i/ili lekovima…

2. Naučna medicina prosto nekad ne otkrije uzrok bolesti.

Ali istovremeno ona nudi realne mogućnosti svog leka/metode. I ona ne nudi dodatni tretman koji će biti garantovano uspešan.
Alternativni praktičari često podstiču svoje pacijente da budu puni nade, čak i kad je situacija beznadežna. I uvek imaju u ponudi novi i siguran lek.

3. Alternativna medicina uvek nudi prirodne lekove.

Mnogi ljudi veruju da je ono što je prirodno nužno bolje i sigurnije u odnosu na veštačko (farmaceutsko).
Samo zato što je nešto prirodno, ne znači da je dobro, sigurno ili zdravo. Postoje mnoge prirodne supstance koje su opasne i štetne. Tu su i mnogi proizvodi koji su neefikasni i od male ili nikakve vrednosti po zdravlje.

4. Alternativa je ponekad jeftinija od medicinske prakse.

U nekim zemljama alternativni tretmani su prihvaćeni od strane raznih organizacija i osiguravajućih društava, jer su takvi, jeftiniji, atraktivniji i profitabilniji. Da su zaista efikasni, to bi imalo smisla. Ovako, činjenica da su neki pristupi lečenja jeftini je od malog značaja.

5. Alternativni načini lečenja su u raznim zemljama legalizovani, ali i licencirani.

Zašto se to radi? Prosto, nemoguće je zabraniti nekome da se bavi akupunkturom, ajurvedom, homeopatijom, refleksologijom, makrobiotikom itd, ali veliki deo dozvola, licenci takvim načinom regulisanja, zapravo, ima za cilj zaštitu javnosti od prevare. Istovremeno, takav sistem omogućava sankcionisanje od strane vlasti i podnošenje prijava/tužbi od strane pojedinaca koji misle da su oštećeni.
U razvijenim zemljama postoje uz sajtove koji reklamiraju alternativu tzv. upozorenja, tako da pretragom na internetu čak i potpuni laici dobiju informaciju koja metoda je lažna, odnosno koja od njih nema naučnu potporu (za razliku od siromašnih zemalja u kojima se pretragom za bilo koju bolest u prvih 10 sajtova pojavljuju šarlatani).

6. Mnogi lekari u procesu lečenja postupaju racionalno.

Alternativci imaju holistički pristup tvrdeći da tretiraju um, telo i dušu pacijenta.
Lekari vrlo često rade u velikim bolnicama gde viđaju svakodnevno stotine pacijenata. One koji traže pomoć od lekara obično nije briga koja su njihova lična, verska ili duhovna uverenja i obrnuto. Za jednog obolelog je potpuno irelevantno da li lekar veruje u boga, dušu i slično. Vażno je njegovo znanje i iskustvo sa datom bolešću.
Alternativci rade iz svojih domova, kancelarija, malih klinika i vide mnogo manje pacijenata. Hladan i ravnodušan alternativni praktikant neće imati mnogo posla. Hladan lekar može imati pacijente koji stoje u redu za lečenje, ukoliko je on odličan lekar.
Dakle, taktika servilnog pristupa, tretiranje bolesnika kao posebne osobe, folirantska briga za pacijenta, metafizičke gluposti su samo još jedan vid manipulacije koji primenjuju alternativci.

7. Površni ljudi obično ne shvataju da naučna medicina ima iste nedostatke kao i svi drugi oblici ljudskog znanja.

Greške su moguće. Takođe ih je moguće ispraviti.
Sistemi mišljenja koji su fundamentalno metafizički se jednostavno ne mogu testirati i dokazati kao netačni. Tako uspostavljeni imaju tendenciju da postanu dogmatski i da se nikad ne menjaju.
Alternativne prakse i tretmani su zasnovani na veri i verovanju u metafizičke entitete vrlo često pogodne za objašnjenje kada dođe do neuspeha i neefikasnosti u lečenju.
U naučnoj medicini će biti neslaganja, kontroverzi, grešaka, testiranja, ispitivanja, zamene standarnih tretmana novim. Svakako, medicina će rasti, napredovati, ponekad se i dramatično menjati. Nešto za šta se ispostavi da je štetno, na kraju će biti odbačeno.
Aromaterapija, homeopatija, refleksologija itd. neće promeniti ništa ni u jednom načinu svog delovanja. Njihovi praktikanti ne osporavaju jedni druge, kako to zahteva naučna zajednica. Umesto toga, alternativci ne rade ništa više nego samo hvale jedni druge.

8. Glavni razlog zbog kojeg se ljudi obraćaju alternativi je to što misle da ona leči.

U većini slučajeva stanje pacijenta bi se poboljšalo i da on nije ništa učinio. U mnogim situacijama dolazi do ozdravljenja osobe zahvaljujući unutrašnjim mehanizmima tela.

Ponekad se uz standardnu medicinu primeni i alternativa, ali se izlečenje pripisuje alternativi.
Pacijent može subjektivno da izveštava da se on oseća bolje i da se to uzima kao dokaz da terapija radi. Međutim, psihološki efekti terapije nisu identični objektivnom poboljšanju. Osobi može biti mnogo gore, u stvari.

9. Zagovornici alternative odbijaju da priznaju neuspeh.

Kada se desi da oboleli od raka nakon beskorisnih terapija umre, očajni i ranjivi rođaci i dalje ostaju u uverenju da je jedini razlog umiranja to što oboleli nije potražio alternativnu terapiju na vreme. I to je gotovo zajednička odlika svih koji potraže pomoć u alternativnim centrima.

10. Ono što može biti mamac za sve je činjenica da pojedini zagovornici neke alternativne metode u okviru svog programa vrlo često uvrste i pravilnu ishranu, vežbanje, relaksaciju, okrenutost biljnoj medicini i slično.

Koristi se efikasnost raznih modaliteta koje alternativac stavlja pod okrilje npr. tradicionalne kineske medicine, joge, isceljenja, a kojima se praktično udvara masi…

Tipičan primer takve tehnike je koncept biljne medicine. Nema sumnje da pojedine biljke mogu biti lek. Neke od njih sadrže jedinjenja koja imaju lekovitu farmakološku aktivnost.

Taj mamac koji je u vezi sa biljkama, ishranom, vežbanjem, a koji dolazi u paketu sa bar jednom alternativnom metodom koja nema naučnu osnovu, prividno daje kredibilitet čitavom programu koji nudi alternativni centar i tako se ideja na račun sinergije dobro prodaje pojedincu.

bla bla

Izgledi da se pojedini ljudi motivišu da zaobilaze alternativne metode su mali. Saznanje da većina terapija ima placebo efekat neće naterati ljude da ih izbegnu. Verovanje u njih je često i deo veće mreže uverenja koji predstavljaju pogled na svet ispunjen fantazijama sličan onim predstavama koje neguju i podržavaju vernici.

Malo logike i nekoliko hiljada nespornih činjenica iz naučne medicine neće imati mnogo efekta u obaranju te mreže verovanja.

Alternativnu medicinu prihvataju obični ljudi, pojedini lekari, javne ličnosti, podržavajući određene lekove, pomoćna sredstva ili terapije. Uprkos tim poražavajućim prognozama, medicinska struka treba da nastoji da održi poverenje u visoke standarde kvaliteta nauke. Dobra istraživačka praksa i zdrav skepticizam predstavljaju imperativ u razlikovanju činjenica od fikcija.

Advertisements

10 comments

  1. bubblepoint

    1. Kako se objasnjava cinjenica da homeopatijom, npr. mogu da se bave u nasoj zemlji iskljucivo zdravstveni radnici?
    2. kako se objasnjava cinjenica da se npr. na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu barem 1 predavanje posvecuje homeopatiji, i to iz predmeta Farm tehnologija 1, pri cemu je homeopatija usla u udzbenik i praktikum, a predavaci farmaceuti-homeopate dolaze da odrze dodatna predavanja? cak i sa svakim novim izdanjem evropske farmakopeje dobija sve vecu zastupljenost?

    3. Kako ako je to susta suprotnost ne samo farmaciji i medicini zasnovanoj na dokazima, vec i cinjenici da rusi sve fundamentalne postulate isto tako fundamentalnih nauka?
    4. Kako?

    Like

    • Kako? Odgovor uključuje i nivo psihosocijalne egzistencije, lošu koordinaciju između zdravstvenih stručnjaka, zdravstvenog fonda i ministarstava, nespremnost javnih ustanova da spreče prodiranje pseudonauke u zdravstvo, školstvo, medije, zatim lošu javnu politiku, moralnu (ne)odgovornost doktora koji su prigrlili homeopatiju, korupciju, nekompetentnost ljudi koji pišu zakone, čitave delove zakona koji se odnose na sistem primarne zdravstvene zaštite, a koji su loši, način usvajanja zakona…

      Naša država je na repu repova, te u tom smislu ne treba ništa da te čudi, pa ni razbuktavanje nadrilekarstva.
      Upozorenja retkih ljudi na pseudonauku i šarlatanstvo upućenih institucijama se ignorišu.

      To što kažeš da je uvedeno da se samo zdravstveni radnici mogu baviti homeopatijom, to je urađeno sa ciljem da se ta grana alternative izdigne iznad ostalih, jer struka obezbeđuje kredibilitet (lažan u ovom slučaju). A homeopatija ima predispozicije za to zbog dva faktora.
      Homeopatski lekovi su uglavnom neškodljivi. Neki od njih su veoma skupi. Skuplji od farmaceutskih lekova. Kombinacija ova dva obezbeđuje lagodnost (jer nema opasnosti da će se pacijentu nešto desiti; nema komponente koja bi mogla izazvati nuspojave; uglavnom ne) i zaradu.

      Postavlja se pitanje, kako je moguće da su neke od alternativnih metoda prisutne u razvijenim zemljama.
      Te zemlje imaju mnogo više raznih instituta od siromašnih država. Nije svaki institut naučni. Nijedna prava naučna ustanova neće podržati metodu koja nije zasnovana na dokazima. Dakle, ta raznovrsnost instituta i prisustvo neproverenih medicinskih praksi na njima, ne znači ništa.
      Drugo, Zakon o zdravstvenoj zaštiti je kod njih drugačiji. Sistem socijalnog osiguranja, takođe. Regulatorna tela i propisi o standardizaciji i unifikaciji preparata, opet, dizajnirani su tako da štite javnost od proizvoda čija se bezbednost i efikasnost ne može dokazati.

      Ali, naravno, nigde medicinski stručnjaci nisu imuni na korupciju.
      To što ti navodiš pojedine slučajeve prisutne na Farmaceutskom fakultetu ili zdravstvene radnike koji propagiraju nešto što medicina ne priznaje, govori samo o socijalnoj bedi. Zarad profita, ti ljudi su skloni da podržavaju i preuveličavaju neke neproverene metode. Za mene, to su otpadnici društva, loši predstavnici svoje profesije.
      Naučno su, izgleda, na nuli. Ponudi svakom od njih neka ti na principu hemije i farmakokinetike objasni dejstvo homeopatskih lekova. Ili, neka podvrgne svoje pripravke objektivnom testiranju sprovođenjem randomizirane dvostruke slepe probe…

      Uvođenje homeopatije na studije ne doprinosi uspostavljanju kredibiliteta ni pojedinca, ni ustanove.

      U svetu, udruženja homeopata su jaka. To ide dotle da oni uspevaju da inkorporiraju svoju metodu u užbenike. To je prosto neverovatno, a deo je te velike mreže pomenute na samom početku, što daje odgovor na pitanje u vezi sa farmakopejom i novim izdanjima.

      Ipak, nije sve tako crno. U Velikoj Britaniji su uspeli tu zastarelu praksu iz 18. veka da izguraju i stave je na mesto koje joj i pripada.
      Tako će se postepeno stvari odvijati i u svim ostalim progresivnim zemljama, gde svest onih koji se zalažu za nauku uspe da nadjača šarlatanstvo.

      Liked by 1 person

  2. Hipokrat

    Istina je uvijek duboka voda. A prebacivanje loptice na jednu stranu a zatim na drugu stranu je samo igra promovisanja jedne ili druge strane,

    Rezultat je samo bitan, sve ostalo je manje vazno. Ukoliko neko gleda drugu stranu,s tim da bi time prikrio svoje neuspjehe i nemogucnosti, takav način je apsolutno nepošten i štetan za malog občnog čovjeka.

    Ukoliko ste izuzetno dobri u svojoj profesiji, zar je bitno šta to radi druga strana ? Međutim, ukoliko niste…

    Potrebno je uvijek prvo presložiti svoje redove….

    Ono što je apsurdno juče, danas i sutra, juce: nedostatak odgovornosti, hijerarhija odgovornosti,taoci visokog kapitala…..

    Međutim,stvari su skoro uvijek i vrlo često jednostavne, ali potrebno je krenuti redom.

    Da li praktičar alternativne medicine može se mješati u rad klasične medicine, ukoliko nema znanja, potrebne sposobnosti, iskustva ….? Ne.

    Da li medicinski radnik može se mješati u rad alternativne medicine, ukoliko nema znanja, potrebne sposobnosti, iskustva…..? Ne.

    Prema tome,takođe, možemo uporediti slikovito sa autom koje ima svaka porodica, manje – više:

    Šta je bolje imati za popravak auta,, automehaničara ili autoelektricara?

    Naravno, odgovor je nemoguce dati, ukoliko je potrebno izdvojiti jedno.

    Shodno tome, kako je moguce pisati sa određenim uvjerenjima o dvije različite stvari, o dva različita pristupa, o dva različita pogleda,,.. ukoliko poznajete i praktikujete ….. samo jedan.pristup.

    Takođe, postavlja se pitanje : kome je to u interesu, a kome nije, Zajednički pristup bolesniku, nezavisna institucija koja bi pratila rezultate i jednih i drugih i zajedno.

    Svaki izgovor je suvišan, ukoliko je osnovni cilj pomoći čovjeku.

    Odgovor je jednostavan….

    Like

    • Kako nije bitno šta radi druga strana?

      Bitno je, jer druga strana ― alternativna medicina odvlači ljude na potencijalno štetna mesta i daje pogrešne informacije, usmerava ih na krivu dijagnostiku i lečenje.
      Kad su u pitanju teške bolesti, ljudi su skloni tome da iz očaja traže nešto drugo osim zvanične medicine. To drugo je po pravilu nedelotvorno, naučno neutemeljeno i štetno. Uglavnom se radi o prevari koja izvlači novac iz džepa.
      Ljudi gube dragoceno vreme po alternativnim centrima, stanje im se pogoršava. Propuštaju šansu da budu izlečeni regularno u zdravstvenom centru.

      Da li medicinski radnik može da se meša u rad alternativne medicine?

      Može i treba tako što će ukazati pacijentu da je takav vid lečenja pogrešan, upozoriti ga na moguću štetu i reći mu da tako ugrožava svoje zdravlje.

      Ovo pravljenje paralele između automehaničara/autoelektričara i alternativne i zvanične medicine je loše.
      Nije automehaničar alternativa, a autoelektričar medicina.
      Ako već pravite paralelu, trebalo bi reći: automehaničar je ortopedski hirurg, autoelektričar je neurohirurg. Obojica su neophodni. Vi za popravku auta zovete poslastičara. E, poslastičar je u ovom slučaju vaša alternativna medicina.

      Da, odgovor je jednostavan: medicina je samo jedna ― naučna medicina.
      Sve ostalo nije medicina, već besmislica.

      Liked by 1 person

  3. Najbolje se u dubokoj vodi roni otvorenih očiju. A u toj se dubokoj vodi može naći između ostalog i to, da se zvanična medicina s pravom u svojim istraživanjima bavi i „alternativom”, i to ne iz želje da je opovrgne, naprotiv. Zvanična medicina se bavi svime što je na dobrobit pacijenata, i odbacuje sve što vodi u ćorsokak ili ne nosi nikakvu korist sa sobom, kao i ono što nesumnjivo nanosi štetu, a to je u ovom slučaju, ono što neki iz milošte zovu „alternativnom medicinom”. To ste Hipokrite, mogli i pročitati u tekstu koji pokušavate da osporite i optužite za jednostranost na neprimeren način, te vas stoga i oslovih sa hipokrit.

    Like

  4. Nezaustavljiv

    2. Promoteri koriste izraze poput: „čudesan lek“, „ekskluzivan proizvod“, „tajni sastojak“, „drevni lek“.

    Bravo!

    Like

  5. Hipokrat

    Hvala na komentaru,Katarina, takođe zahvala i Max Q na komentaru i mišljenju. Svrha prethodnog komentara je : pokušavati sagledati stvari iz vise uglova sa više strana, a ne jednostrano. Naravno, slazem se sa vama osim u površnom pogrešnom razmisljanju : u kojoj grupaciji moj komentar pripada, što se moglo očekivati.
    Odlika površnog razmišljanja je uvijek sagledavati stvari crno – bijelo što je i najlakse ali često pogrešno.

    Uvjerenje osnovano ili neosnovano je uvjerenje na osnovu čega čovjek odlučuje i razmišlja, što je proizvelo rezultat velikih ulaganja u marketing, promociju itd. bezobzira da li je to tačno ili ne.

    Odgovornost ne postoji.

    Takva saznanja o vecinskom funkcionisanju ljudskog uma doprinijela je, možemo reći : malu baru sa mnoštvo krokodila bez kontrole, bez filtera i odgovornosti.

    Problem koji ima vecina ljudi, sa većim poteškoćama-tegobama je, kako izabrati pravi put ? Dakle, kako izabrati pravi put u kome često ne postoji odgovornost. bilo kakvog odabira.

    Već mnogo godina, bebe se rađaju u bolnici,(grad) ljudi su stekli naviku odlazeci kod doktora, međutim ukoliko konvecinalna medicina nije imala određeno rješenje ili lijek, ljudi su potražili pomoć kod alternativne medicine. To je logičan slijed koji je uslijedio unazad nekoliko godina sa porastom i kod nas i u Evropi.

    Da li to rješenje ili pravilno, pokusajte objasniti vi ?
    Naravno, da je apsolutno tačno da razni oblici alternativne medicine su neprovjereni, ne tačni itd….. i da ljudi su spremni primjeniti sve zarad sopstvenog zdravlja, to je nesporno i to znaju ptice na granama.

    Međutim, vaš komentar se svodi na to : Da, takvi ljudi gube vrijeme u traženju pomoći u alternativnoj medicini ! Recimo da je to i tačno.

    Pa vam postavljam zatim nekoliko sledećih pitanja ukoliko možete odgovoriti :

    Zar mislite da konvecionalna medicina nema dovoljno pacijenata kojima je potrebna pomoć i isti je dobijaju ili ne?

    Koliko su rezultati uspješni, mogu li biti bolji, i zašto nisu, vaše mišljenje ?

    Ukoliko ljudi redovno posjećuju doktora, od čega umiru, da li od starosti ili pogresne dijagnoze, lijeka…?

    Zašto je farmacetska industrija u svijetu u usponu, recimo odmah poslije industrije oružja, da li su razlozi prekomjerna ozdravljenja, novi lijekovi za nove bolesti ?

    Zašto imamo povećan broj apoteka zadnjih godina, da li zbog poboljšanog zdravstvenog stanja ljudi ?

    Da li farmacetske kompanije vode, možemo reći, međusobni rat u promovisanju lijeka… ?

    Zašto su doktori vrlo, vrlo često izloženi merketiškim upadima farmacetskih kuća, promovisanju lijekova … ?

    Zašto su medijski televizijski programi prepuni reklama o raznim lijekovima ?

    Zar mislite da je sve to, za svrhu očuvanju čovjekovog zdravlja ili je posrijedi nešto drugo ?

    Možda je teško zaključiti, zašto su ljudi vrlo često prepušteni sami sebi i donose razne odluke.

    Smatram da konvecionalna medicina treba raditi svoj posao a ne biti u službi velikog kapitala.kao i taoc farmaceutskih lobija.

    Ukoliko konvecionalna medicina ima sve potrebno za čovjekovo zdravlje, da li je moguć opstanak alternativne medicine ?

    Alternativna medicina kao porast je samo posljedica konvecionalne medicine,

    Isto tako postoje određeni pravci alternativne medicine u saradnji sa klasičnom medicinom koji sarađuju na istom polju problema čovjeka.(Europa)

    Što možemo shvatiti,da postoje razni pravci alternativne medicine, i potrebno je imati određeno znanje i adekvatne infomacije..

    Isto tako postoje fenomenalni uspjesi i dostignuća u nauci raznih pravaca konvecionalne medicine.

    Međutim, ukoliko su vaši komentari inspirisani promovisanjem određenog lobija, moji komentari se više neće pojavljivati.

    Ukoliko će vaši komentari na određen način biti kritični ali istovremeno pozitivni u cilju poboljšanja
    zdravlja i brige o čovjeku, ja ću pokušati dati svoj mali doprinos tome,uvažavajući razna mišljenja pokrepljena iskustvima i određenim znanjem.

    Pitanje za Max Q : Da li je vaš komentar vezano (za dobrobit) zasnovan na određenoj literaturi, knjigama ili iz vlastitog iskustva ili ?

    Like

    • Vi kao da uporno pokušavate da poturite alternativnu medicinu kao neku vrstu izbora, pored zvanične medicine, ako ne i da je izjednačite s njom.
      Da li shvatate da je to nemoguće?
      Ako ste se ikada bavili naukom i naučnom metodologijom, znate da su opaske tipa, „sve je crno-belo“, besmislene.
      Ne radi se o principu crno-belo, već o jedinom ispravnom naučnom metodu koji sve podvrgava proveri, koji ima strukturalno utvrđene standarde za to. Ne postoji bolji, strožiji, nezavisniji način od tog načina sagledavanja svega, pa i metode lečenja.
      A Vi kao da mi govorite da sam ja na jednoj strani i da ipak treba da dam šansu drugoj strani, da ipak treba okvirno da sagledam sve…

      Ako uzmem u obzir sadržaj nečije tvrdnje, u naučnom smislu mora da mi bude važan sistem verifikacije. To znači da i ako razmotrim neku alternativnu metodu, bilo da je to akupunktura, homeopatija, ajurveda, makrobiotika itd, moje mišljenje o njoj se neće zasnivati ni na tome da po svaku cenu izigravam protivnički tabor, ni na tome da se tvrdoglavo suprotstavljam onima koji se sučeljavaju sa mnom, već na tome da ta metoda prolazi ili ne prolazi najosnovniji naučni filter.
      Stoga ću uvek argumentovano iznositi najbolja naučna istraživanja. O svim strogim i kvalitetnim studijama, kao i o njihovoj potvrdi u praksi, svedoče dokazi dokumentovani u naučnoj literaturi.

      Čak i kada biste bilo kom alternativcu ponudili besplatno da dejstvo svoje metode ili sredstva podvrgne studijama visokog ranga, ne bi pristao. Ili, ako bi i pristao, rezultat bi bio nedvosmislen: metoda/sredstvo ne deluje.
      Vi ćete, naravno, da se uhvatite sada za primere iz života.
      O tome zašto anegdotalno izveštavanje ne potvrđuje pozitivan ishod metode, pojašnjavala sam u pojedinim delovima nekih tekstova i radiću to i ubuduće.
      Neću da ponavljam ovde.

      Dakle, na sajtu nema mesta svemu onome što nije prošlo naučne kriterijume i potpada pod domen pseudonauke, te nadalje neću diskutovati u tom smeru. Cilj bloga je upravo to ― odvajanje nauke od pseudonauke.

      Pitate mene zašto su učestalija obraćanja ljudi alternativi. Razloge imate u tekstu. Ne razumem zašto insistirate na ponavljanju.

      Kad pominjete rezultate konvencionalne medicine, pa presek valjda pravite posmatrajući relevantni publikovani materijal i analizirajući godine iza sebe. A taj materijal kaže sledeće: prosečan životni vek se produžio, kvalitet života je bolji, metode lečenja su manje invazivne, zbrinjavanje pacijenata adekvatnije, neke bolesti su postale izlečive, efekti nekih drugih umanjeni itd.

      Kažete da se bebe rađaju u gradovima. Pa, nego gde će da se rađaju? Porodilište je najbezbednije mesto za rađanje, uzimajući u obzir sve moguće rizike i komplikacije koje mogu da se dese tokom porođaja.
      Zar i na tom planu ne vidite napredak u formi epiduralne anestezije? Nekada je to bilo nezamislivo.

      Ističete neke malverzacije u pogledu farmaceutske industrije. Kako zamišljate tu industriju? Da razvije besplatno lek, odobri patent svima i pusti u slobodnu prodaju?
      Znate li koliko je godina potrebno za nastajanje jednog leka?

      Ponekad su zaista naučnici i farmaceutske firme u procepu. Kompanije katkad na jednoj strani gube, kada je, na primer, u pitanju prodaja vakcina za siromašna područja gde cena mora da se prilagodi tom tržištu, dok na drugoj strani imaju velik profit koji se tiče prodaje nekih lekova.
      Naučnici su tu neutralni i rade svoj posao.

      Opet, kad se sve izniveliše, napadi na farmaceutsku industriju ne doprinose bilo čemu, jer prednosti koje farmacija svojim razvojem donosi nadilaze sva ostala naklapanja.
      Bez obzira na pojedine agresivne kampanje i reklame za prodaju lekova, kad se podvuče crta, sve što olakšava efekte bolesti ili ih u potpunosti leči, razvila je ta ista farmacija koju mnogi kritikuju.
      Odreknite se i Vi svega što dolazi iz apoteke i lečite se vodicama, ako mislite da možete.

      Na kraju, Vi pretpostavljate da sam deo nekog lobija.
      Kao što možete da vidite, na blogu nema reklama bilo kog tipa. Da me iole poznajete, ili da išta znate o mojoj biografiji, ne biste tako nešto ni pomislili, jer biste znali da sam prošla jedan legitiman put obrazovanja, kao i da pripadam samo sebi, a ne nekom lobiju, firmi, udruženju.

      Stavovi na blogu su produkt mojih uverenja. Ja ću uvek biti na strani naučnog metoda utvrđivanja pretpostavki, jer jedino on omogućava da se približim istini, tako da tolerancije za bilo šta drugo što ne prolazi kroz taj filter, nemam.

      Liked by 1 person

  6. Hipokrat

    Zahvaljujem na vašem odgovoru, Katarina i želim vam mnogo uspjeha u vašem radu i trudu kroz buduće vrijeme.

    Nadam se da ćete jednog dana moći ići putem i biti u mogućnosti pronaći lijek za određenu bolest, za koje je potrebna, naravno, enormna količina energije, međutim to je ništa naspram toga, kolika vam je potrebna energija za daljnju borbu sa takozvanim vjetrenjačama

    Takva saznanja vrlo dobro znaju, oni koji su pokušali ići sličnim putem. Ne treba takođe zaboraviti, ukoliko imate efikasniji lijek, ne možemo valjda misliti da ćem vam kompanije konkurentnih lijekova… tako lako priznati i dopustiti vaše postojanje lijeka u kome bi oni izgubili enormnu količinu novca.

    Na kraju krajeva, to je vrlo dobro poznato kroz istoriju do sada za koje ne možemo reći da su sindrom teorija zavjera.

    U svakom slučaju, cijenim vaš rad i trud,

    Poz.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: