Antioksidansi ~ slobodni radikali

 free-radical-diagram-ylwebsite

Ćudljivi *slobodni radikali → krivci za rak, srčane bolesti starenje, kataraktu…

Svemoćni antioksidansi → sprečavaju bolesti usporavaju starenje…

                                                             Da li je baš tako?

U današnje vreme o njima se često govori. Koliko god medicinski aspekti antioksidanasa i slobodnih radikala bili tema savremenih naučnih istraživanja, toliko se oni marketinški eksploatišu i pretvaraju u neku vrstu zdravstvene opsesije.

*Ima nekih kritika u vezi sa terminom „slobodni radikali“, te sugestija da su radikali radikali, sami po sebi slobodni (pa i nije potrebno koristiti reč „slobodni“), ali pošto je taj naziv ustaljen u literaturi, i ovde će biti zastupljen.

Oksidativni stres

Reakcije oksidacije se stalno dešavaju u nama i oko nas. One su sastavni deo života i funkcionisanja svake žive ćelije. U reakcijama oksidacije u živom organizmu nastaju slobodni radikali koji pokreću lančane reakcije koje mogu dovesti do oštećenja ćelija.

Oksidativni stres, najjednostavnije rečeno, označava stanje organizma u raznim bolestima i trovanjima kada povećana produkcija slobodnih radikala i njihovi štetni efekti nadvladaju kapacitet antioksidativnog sistema odbrane organizma i time dovode do niza patofizioloških poremećaja sa nekada veoma teškim posledicama. Oksidativni stres može imati različito poreklo i razvoj, pa se osnovna podela vrši na: endogenu i egzogenu genezu ovog procesa. U prvom slučaju, dakle, stvara ga sam organizam. U drugom, posledica je izloženosti, na primer, teškim metalima, pesticidima ili nekim lekovima, kao i spoljnim uticajima kakvi su jonizujuće i UV zračenje.

Slobodni radikali

Slobodni radikali su atomi, joni i molekuli koji sadrže jedan ili više nesparenih elektrona koji, grubo rečeno, kada prestanu da kruže oko jezgra atoma, postaju prilično „agresivni“ i oštećuju sve na svom putu.

U normalnim uslovima, nastajanje slobodnih radikala je u ravnoteži sa endogenim antioksidativnim sistemom odbrane ćelije. Pri nekontrolisanom stvaranju slobodnih radikala može se premašiti antioksidativni kapacitet ćelije i tada nastaje takozvani, oksidativni stres.

Slobodni radikali, uzimajući elektrone od susednih molekula, oštećuju ćelije i tkiva i zbog toga izazivaju mnoge patološke promene i oboljenja.

Zato u organizmu postoji kompleksna mreža antioksidativnih metabolita i enzima koji zajedno sprečavaju njihovo dejstvo ili ih uklanjaju pre nego što oštete vitalne funkcije.

Antioksidansi

To su jedinjenja koja onemogućavaju delovanje slobodnih radikala/oksidanata kad su oni u štetnom višku, odnosno, kada su iznad nivoa potrebnog za normalne fiziološke procese. Vezuju ih, te tako preobražavaju lutajuće molekule kiseonika, zaustavljajući lančanu reakciju stvaranja novih radikala i time neutrališu njihovo delovanje.

Završni uništavač slobodnih radikala/oksidanata su enzimi. Enzimi (po sastavu proteini) koje stvara ljudsko telo omogućavaju i ubrzavaju razne biohemijske procese. Enzimi ne mogu sami da unište slobodne radikale/oksidante. To rade uz pomoć koenzima (kofaktora), a naročito antioksidanasa.

Antioksidansi mogu biti biljnog i sintetskog porekla (egzogeni) i endogeni — ženski polni hormon, koenzim Q10, katalaze itd.

 Antioksidansi iz hrane

U njih se uglavnom ubrajaju karotenoidi, beta-karoten, likopen, lutein, flavonoidi i izoflavoni, vitamini A, C, E, minerali selen i cink…

1421559901

Bojene materije voća se dele u dve grupe:

  • Nerastvorljive plastidne pigmente koji su nerastvorljivi u vodi, a rastvorljivi u organskim rastvaračima i ulju. Nalaze se u plastidnim telima ćelije — hloroplastima, hromoplastima i leukoplastima. Ovi pigmenti mogu biti zelene (hlorofil) žute, crvene ili mrke boje (karotenoidi) ili bezbojni.
  • Rastvorljive pigmente koji se zajedničkim imenom nazivaju flavonoidi jer sadrže karakterističnu flavonsku strukturu. Nalaze se u vakuolama ćelija, u pokožici voća (grožđe, šljive), u voćnom mesu (malina, kupina, višnja).

Po hemijskoj strukturi, flavonoidi su heterociklična jedinjenja. Ugljenikov skelet se sastoji iz dva benzenova prstena koja su međusobno vezana tročlanim alifatičnim nizom (C6-C3-C6 jedinjenja). U prirodi se flavonoidi nalaze u obliku glikozida ili estara sa taninskim kiselinama.

Antocijani su prirodne boje, od crvene do plave. Pigmenti prisutni u voću (kupine, maline, borovnice, grožđe, šljive…), povrću (crveni kupus, plavi patlidžan, rotkvice…). Javljaju se u obliku glikozida. Bez šećerne komponente nazivaju se antocijanidini.

blueburry

Flavonoidi, flavoni, flavonoli, flavanoli, flavanoni, katehini, antocijani itd, su podgrupa jedne velike grupe — fenolnih jedinjenja (jedinjenja koja u svom sastavu imaju bar jedan aromatični prsten sa jednom ili više hidroksilnih grupa). Od ukupne količine unetih fenolnih jedinjenja u organizam, jedna trećina su fenolne kiseline, a dve trećine flavonoidi.

Pored pomenutih izvora antioksidanasa, izvori fenolnih jedinjenja su i zeleni i crni čaj, kafa, crveno vino, kakao, crna čokolada, jezgrasto voće (Hemija hrane, Tehnologija hrane).

Da li voće i povrće kao dobri izvori antioksidanasa pomažu, preveniraju bolesti, štite?

U razvijenim zemljama su česti apeli, a politika zdravstvenih centara je takva da navodi na konzumiranje ovih namirnica, jer su istraživanja pokazala da osobe koje jedu više voća i povrća imaju niži rizik od nekoliko bolesti.

Međutim, nije jasno da li se ovi rezultati odnose na iznos antioksidanasa u voću i povrću u odnosu na druge komponente ovih namirnica, druge faktore ili na izbor životnog stila.

Opservacione studije mogu pružiti ideju o mogućim vezama između konzumacije voća i povrća i smanjenog rizika od razvoja bolesti, ali one ne mogu da pokažu da li jedan faktor izaziva drugi, jer ne mogu da objasne druge faktore koji mogu biti uključeni. Na primer, ljudi koji jedu dosta voća i povrća mogu imati takav životni stil koji ne podrazumeva pušenje, a uključuje više fizičke aktivnosti, te su onda ovi faktori, a ne antioksidansi, odgovorni za njihov niži rizik od oboljenja.

raspberries1

Dualna priroda antioksidanasa

Ono o čemu se malo govori su oprečno dozno zavisni efekti — prooksidativno i antioksidativno dejstvo. Ovo je posebno važno sa stanovišta uzimanja suplemenata na svoju ruku. Takvi preparati spadaju u tzv. OTC (Over the Counter) preparate koji se ne prepisuju na lekarski recept. Široka nekontrolisana upotreba potencijalno vodi u neadekvatnu primenu i prekoračivanje dnevnih propisanih doza, pogotovo kada je u pitanju upotreba multikomponentnih vitaminsko/oligomineralnih preparata ili mineralnih preparata u kombinaciji sa vitaminima koji imaju antioksidativni potencijal (vitamin E i vitamin C). Time se uvećava mogućnost razvoja oksidativnog stresa, tj. ostvaruje se kontraefekat, prooksidativni efekat.

12884469_941440765971484_2044147119_n

Dugoročne studije finansirane od strane Nacionalnog instituta za zdravlje su imale za cilj da odrede da li antioksidansi mogu da spreče kardiovaskularne bolesti i rak kod ljudi. Volonteri su nasumično uzimali antioksidanse i one proizvode koji to nisu (identičan proizvod istog izgleda koji ne sadrži antioksidanse). Istraživanje je sprovedeno po principu dvostruke slepe probe: ni učesnici, ni istraživači nisu znali koji proizvod uzimaju (onaj sa ili bez antioksidanasa).

Studije nisu pokazale da beta-karoten štiti od kardiovaskularnih bolesti. Beta-karoten suplementi su zapravo, u nekim studijama povećali rizik od raka pluća kod pušača (1).

Kombinacija vitamina i minerala je pokazala povećanje rizika od raka kože kod žena (2).

Studija koja je obuhvatila 40.000 zdravih žena starosti 45 godina je utvrdila da suplementi vitamina E (600 IJ svaki drugi dan, period od 1992. do 2004. godine) ne smanjuju rizik od srčanog udara, moždanog udara, raka, katarakte (3).

Nisu ustanovljeni korisni efekti vitamina C (120 mg), vitamina E, selena, cinka (20 mg) u vidu dodataka kod žena starosti od 35 do 60 godina nakon osam godina trajanja studije (4).

U studiji sprovedenoj kod muškaraca, lekara starosti iznad 40 godina ustanovljeno je da suplementi (beta-karoten, 50 mg, primenjivan svaki drugi dan 12 godina) ne smanjuju rizik od bolesti (5).

Uvođenje selena (svakodnevna suplementacija, 200 µg) i vitamina E (400 IJ)  u ishranu u studiji u kojoj je učestvovalo više od 35.000 muškaraca starosti preko 50 godina, nije sprečilo pojavu raka prostate. Studija je započeta 2001. Rezultati prikazani 2008. su pokazali da upotreba ovih dodataka ne smanjuje rizik od raka prostate i drugih kancera (6).

Za razliku od opisanih studija, postoje druge koje pokazuju blagotvorno dejstvo antioksidanasa. Neke od njih pokazuju da kombinacija vitamina C, vitamina E, beta-karotena i cinka smanjuje rizik od neurodegenerativnih i drugih bolesti za 25% (7).

fish-oil-2-compressed

Zaključak

Trenutni dokazi su mešoviti. Pojedine studije su dvosmislene. Ali, većina studija govori da antioksidansi ne obezbeđuju značajne zdravstvene beneficije.

Korisni efekti po zdravlje ishrane bogate voćem i povrćem mogu biti izazvani nekim drugim supstancama prisutnim u istoj hrani, ostalim dijetetskim faktorima ili samim izborom drugačijeg životnog stila, pre nego antioksidansima.

Odnos između slobodnih radikala i zdravlja je složeniji nego što se ranije mislilo. U nekim istraživanjima slobodni radikali nisu okarakterisani kao nepoželjni.

Uzimanje antioksidanasa kratkoročno ne može sprečiti kardiovaskularne bolesti ili rak koji se razvijaju decenijama.

Dijetetski suplementi ne mogu da zamene pravilnu ishranu ili konvencionalnu medicinsku negu.

Dodaci ishrani ne moraju uvek imati na etiketi sve navedene sastojke. Suplementi ne podležu istim standardima kvaliteta kao farmaceutski proizvodi.

Suplementi ponekad mogu stupiti u interakciju sa lekovima.

Potrebne su dodatne velike kontrolisane studije da pruže jasne naučne dokaze o potencijalnoj koristi ili šteti primene antioksidanasa kod već obolelih od raka.

Advertisements

2 comments

  1. oljaka

    Korisno i vrlo lepo objašnjeno.

    Liked by 1 person

  2. Pingback: „Organska“ hrana: istine i zablude | ISTINE I ZABLUDE

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: