Gluten — (ne)prijatelj

Ovi naslovi nisu više tako retki: Celijakija, „Gluten free“„Intolerancija na gluten sve češća!“„Sindrom malapsorpcije“… Vremenom su prerasli u gotovo tabloidne parole: „Gluten — neprijatelj broj 1“„Bez glutena je zdravo“„Bezglutenska dijeta — čarobni lek za sve bolesti“, pa u još tabloidnije: „Novak postigao zavidne rezultate otkad se podvrgao bezglutenskom režimu ishrane!“

kruh-496x221

Iako stručnjaci procenjuju da samo 1% ljudi (1) zapravo pati od celijakije — poremećaja koji čini da imunski sistem odbija gluten pri čemu dolazi do oštećenja tankog creva — oko 18% odraslih sada kupuje hranu bez glutena (2).

Dakle, procenat ljudi koji bi trebalo da izbegavaju gluten iz zdravstvenih razloga, za sada je relativno mali. Na svetskom nivou, čak i od onih 1% koji imaju celijakiju, 0,5% pati od alergije na pšenicu i proizvoda od nje.

U proseku, od 0,63% do 6% ljudi može biti osetljivo na gluten, a da nema celijakiju, što znači da kada jedu gluten, osete neki ili sve simptome koji se javljaju kod ljudi sa celijakijom. Podaci o preosetljivosti na gluten su malo kontroverzni, jer nekoliko  studija sugeriše da preosetljivost ne postoji.

Dok gluten nije opasan za većinu ljudi, oni koji su ga se odrekli često kažu da se osećaju bolje, ali oni se osećaju tako jer čine i druge pozitivne promene, kao što je kuvanje kod kuće i izbegavanje procesuirane hrane.

Takođe, ljudi koji odustaju od glutena tvrde da se osećaju zdravije, a oni u stvari misle da gluten čini da se osećaju užasno — nocebo efekat.

Gibson, autor nedavne studije (3), koja je utvrdila da od 37 osoba koje su se izjasnile kao osetljive na gluten kaže da nijedna osoba po okončanju studije, nije bila osetljiva na gluten .
Studija je otkrila nocebo efekat — kada su ljudi sami sebi postavljali dijagnozu preosetljivosti na gluten, oni su mislili da im je gore, ako jedu gluten; a njima je bilo u stvari gore, kad su jeli hranu koja ne sadrži gluten.
Drugim rečima, sve je bilo u njihovim glavama.

Niko ne želi da razmišlja o psihološkim efektima restrikcije određenog sastojka, koji daleko od toga da je toksin, kako ga pojedini predstavljaju.

bezglutenska-ishrana

Hleb bez glutena. Kolači bez glutena. Bezglutenske žitarice.

Alternative bez glutena su postale deo velike industrije: 30% ljudi želi da jede proizvode bez glutena.

Šta je uopšte gluten?

Gluten je protein prisutan najčešće u pšenici, raži i ječmu koji se sastoji od dve frakcije: glutenina i glijadina. Uopšte uzev, biološka vrednost zrna žita zavisi od količine i osobine proteina. Proteini žitarica su podeljeni u četiri grupe na osnovu rastvorljivosti:

1. prolamini (glijadin — pšenica, hordein — ječam, zein — kukuruz, sekalin — raž)
2. glutelini (glutenin — pšenica, avenin — ovas, orizenin — pirinač)
3. albumini (leukozin — pšenica i raž) i
4. globulini (avenadin — ovas).

Glavni krivac intolerancije na gluten je zapravo glutenska frakcija — glijadin, prisutna najčešće u brašnu od pšenice, ječma i raži.
Pitanje podnošenja belančevina ovsa, za sada, nije do kraja raščišćeno.

Dobra svojstva glutena:

Obezbeđuje elastičnost proizvodima od brašna, ima dobra kohezivna svojstva te je cenjen u pekarskoj industriji. Takođe, ima svojstva emulgatora i stabilizatora, pa je izvrstan nosilac aroma i začina.

Zašto je gluten nekim ljudima neprijatelj?

  1. Može biti poguban za osobe obolele od celijakije.
  2. Loše utiče na osobe osetljive na gluten koje nemaju celijakiju.

Te dve stvari treba razgraničiti.

inpanasa_ingredientes_1

Celijakija

Celijakija (4) je nasledna bolest imunskog sistema u kojoj gluten biva prepoznat kao štetan faktor te se njegovim unošenjem u organizam podstiče niz reakcija koje uzrokuju upalne procese u tankom crevu. Rezultat tih procesa je uništenje ćelija crevne sluzokože i atrofija crevnih resica neophodnih za apsorpciju i iskorišćenje hranljivih sastojaka.

Postoji šarena slika simptoma (nadimanja i bol u stomaku, hronična dijareja, gubitak telesne mase, gasovi, umor…). Postavljanje dijagnoze je ponekad teško. Analiza pojedinih parametara krvi i primena testova može da da potvrdu postojanja bolesti. Međutim, biopsija sluznice tankog creva (ili kod dece, snimanje sluzokože creva) predstavlja jedini način postavljanja tačne i precizne dijagnoze.

Učestalost intolerancije na gluten je četiri puta veća danas nego sredinom prošlog veka. Razloge treba tražiti u promenjenim prehrambenim navikama, načinu uzgoja, proizvodnje i obrade hrane. Razne modifikacije poljoprivrednih kultura relativno brzo nastaju. Ljudski geni traže puno duži period za prilagođavanje.

Bolest je nastala onog trenutka kada je imunski sistem tela protein pšenice, raži ili ječma prepoznao kao potencijalnog neprijatelja i napao ga antitelima. To se odvijalo u sluznici tankog creva koje je postalo kolateralna šteta. Inače, antitela nastala usled netolerancije na pojedine vrste namirnica (uključujući i gluten) dodatno opterećuju naš imunski sistem, koji oružje namenjeno ozbiljnoj borbi protiv infekcija, stresa itd, potroši na glinene golubove.

Rešenje: stroga, doživotna bezglutenska dijeta.

IBS-650x433

Promene na crevima ne moraju postojati, a osetljivost na gluten da. Tada govorimo o alergijskoj reakciji. Nakon konzumiranja žitarica koje sadrže gluten dolazi do senzibilizacije organizma pri čemu svakim sledećim unosom žitarica ili proizvoda od njih iz senzibiliziranih ćelija imunološkog sastava nastaju medijatori upale koji izazivaju alergijsku reakciju.

Rešenje: izbegavanje pšenice i žitarica za koje je primećeno da izazivaju alergijsku reakciju, kao i proizvoda koji ih sadrže.

Pomodarstvo (!)

Svetski trend, modni hir u ishrani, šta li…
Usled sve većeg broja dijagnostikovanih slučajeva celijakije i necelijakijske osetljivosti na gluten, kao i veće ponude bezglutenskih prehrambenih proizvoda, stvari su otišle u krivom smeru. Ljudi su izbegavanje glutena počeli da primenjuju kao lek za najrazličitije bolesti.

Važno: primena bezglutenske dijete kod zdravih osoba nema nikakvog uticaja na njihovo zdravlje.

S druge strane, gluten kao protein nije „esencijalan“, aminokiseline koje ga sačinjavaju su zamenjive brojnim drugim prehrambenim izvorima.

french-bread-loaf-wallpaper-2

Zabluda: ishrana bez glutena — najbrži put do vitke linije

Dijete bez glutena koje podrazumevaju eliminisanje bilo kakve hrane napravljene od pšenice, raži ili ječma, postale su popularne u poslednjih nekoliko godina, a mnogi zakleti zagovornici takvog režima ishrane kažu da im je odbacivanje zrna navedenih žitarica pomoglo u gubitku kilograma i poboljšanju celokupnog zdravlja.

Veliki broj popularnih dijeta se zalaže za izbacivanje žitarica. Paleo dijeta tvrdi da su žitarice relativno nedavno postale dopuna ljudskoj ishrani i da nisu tako pogodne za naš digestivni sistem kao životinjsko meso, voće i povrće. Ostale dijete zasnovane na niskom unosu ugljenih hidrata, kao što je Atkins dijeta, zalažu se za smanjivanje žitarica radi podsticanja mršavljenja.

U slučaju primene bezglutenske dijete, pozitivan efekat koji se ostvaruje je — broj dopuštenih namirnica je smanjen, izbor sužen; manje iskušenja, pa i manja šansa da ćete se prejesti. Jer, jasno je da svaki gubitak težine koji se ostvaruje primenom bilo koje od dijeta, verovatno dolazi zbog smanjenja unosa kalorija, a ne od eliminacije jednog sastojka.

S druge strane, ako je nešto bez glutena, ne znači da je bez kalorija. Nedostatak glutena koji inače daje potrebnu konzistenciju kao vezivni sastojak velikom broju proizvoda, proizvođači moraju da nadomeste dodatkom masnoća i šećera.

Stručnjaci još upozoravaju i da osobe koje iz hira pribegnu ovakvom načinu ishrane imaju povišen rizik od manjka nekih nutrijenata, poput vitamina B kompleksa, vlakana itd.

Ljudi koji zagovaraju dijete siromašne u ugljenim hidratima uglavnom kažu da se vlakna, neophodna u ishrani, mogu dobiti iz voća i povrća.

Neke procene su da mali broj ljudi zadovoljava dnevne potrebe za vlaknima. Utvrđene smernice za žene su oko 25 grama vlakana dnevno i oko 40 grama za muškarce.
Prosečni unos vlakana kod većine ljudi iznosi 13 grama dnevno. Prosečna ishrana bez glutena obezbeđuje samo šest grama dnevno. Ljudi na dijeti siromašnoj u ugljenim hidratima jedu uglavnom povrće i malo voća da bi dobili sva vlakna, ali, procene su da žitarice daju efikasnije oblike vlakana u poređenju sa pektinom iz voća.

Ishrana jeste veoma važna i utiče ne samo na naše zdravlje, već i na celokupan psihofizički korpus. Hrana koja prirodno ne sadrži gluten (pirinač, riba, voće, povrće itd) bi trebalo da bude zastupljena u ishrani više od procesuirane hrane — to stoji, ali da paušalni zagovornici bezglutenske ishrane kroje trpezu potpuno zdravim osobama — to ne. U nekoj verziji umerenosti i pažnje prilikom odabira i pripreme namirnica, zdrav čovek može da postigne sve što želi.

Oboleli od celijakije ili od necelijakijske osetljivosti na gluten moraju se odreći glutena. Ovo bi trebalo da bude njihov izbor.

are-grits-and-hominy-paleo

Žitarice

Dozvoljeno — pirinač (integralni, glaziran), kukuruz, proso, heljda, sirak, kinoa, kukuruzno žito i belo brašno, palenta, belo pirinčano brašno, smeđe pirinčano brašno i pirinčani griz, sojino brašno, krompirovo brašno, krompirov skrob, brašno od leblebija.

Rizično — sva brašna koja su kontaminirana mlevenjem na mlinu na kojem se melju nedozvoljene žitarice, pakovane kroz isti uređaj ili skladištena u istim silosima u kojima se skladišti i pšenica.

Meso

U bezglutenskoj ishrani dozvoljene su sve vrste mesa (svinjetina, jagnjetina, teletina, junetina, piletina, ćuretina).

Rizično — sušena soljena govedina, kuvana šunka, kobasice, viršle i svi industrijski suhomesnati proizvodi kao što su čajna kobasica, parizeri, suvi vrat i dr.

Zabranjeno — imitacija morskih proizvoda, panirano meso ili riba, uvaljano u brašno ili kuvano u sosu koji sadrži brašno sa glutenom.

Chat-beo

Mleko i mlečni proizvodi

Dozvoljeno — mleko, jogurt, pavlaka, mileram, kravlji, koziji ili ovčiji, stari ili mladi sirevi.

Rizično — mleko sa dodatkom vitamina i drugih elemenata i napici na bazi mleka (čokoladni, vanila, instant napici, instant kafe), aromatizovane pavlake za kuvanje (sa pečurkama i dr.), instant krem, puding i šlag, sirni namazi.

Povrće

Dozvoljeno — sve vrste povrća. Dopušteno je i korišćenje konzervisanog povrća u ličnoj proizvodnji sa dodatkom proverenog konzervansa koji ne sadrži gluten.

Rizično — korišćenje industrijski konzervisanog povrća.

alkali-meyveler

Voće

U bezglutenskoj ishrani dozvoljene su sve vrste voća.

Rizično — korišćenje ušećerenog voća je dozvoljeno ukoliko je proverena priprema i kandiranje konzumnim kristalnim šećerom. U pojedinim proizvođačkim postupcima koriste se proizvodi pšeničnog porekla (za sušenje, glaziranje, matiranje, kalupljenje). Obratiti pažnju na suve šljive i suve smokve (uglavnom su pobrašnjene). Za kandiranje se koristi industrijski proizveden šećer u prahu. Rizični za upotrebu su i voćni sokovi, kaše, džemovi, marmelade, kompoti i slatko od svih vrsta voća bez proverenog konzervansa; sva zrnevlja i semenke, ukoliko nije proveren način pečenja, jer se pri pečenju koristi brašno da bi se vezala so i da bi se sprečilo lepljenje.

Dozvoljeno: voćni sokovi, kaše, džemovi, marmelade, kompoti i slatko od svih vrsta voća sa proverenim konzervansom; zrnevlje i semenke: orasi, semenke suncokreta, semenke bundeve, bademi, lešnici, susam, leblebije, kikiriki, pistaći, kesten, indijski orah, mak, kokos.

sugar_cubes

Šećer

Dozvoljen je kristalni beli šećer — konzumni šećer, med, fruktoza. Smeđi šećer može da bude karamelizovan. U tom slučaju on ne sme da se koristi jer može da sadrži ječmeni slad. Industrijski šećer u prahu može da sadrži 5% glutena.

Slatkiši

Nisu dozvoljeni nikakvi industrijski slatkiši, keks, kolači, kremovi, čokolade, bombone, karamele, ratluk, osim ako su 100% bez glutena (svi ovi proizvodi uglavnom sadrže gluten). Sastav bombona nalazi se na deklaraciji, ali proizvođači ne moraju da navedu šta koriste za poprašivanje kalupa u kojima oblikuju bombone (da se ne bi lepile). Uglavnom je to talk koji može da bude pšeničnog porekla.

Sladoled — ne koristiti industrijski, poslastičarski, iz automata bez proverenog sastava (može da sadrži gluten).

Nisu dozvoljeni proizvodi kao što su: pivo, kvas, viski, liker…

364300_1

Kafa

Dozvoljena je sveže mlevena kafa. Njoj se često dodaje pečeno zrno neželjenih žitarica. O tome treba voditi računa kada se koristi mlevena kafa. Instant kafa i kafa sa dodacima za ukus mogu da sadrže gluten.

Čaj

Čaj se nalazi na listi dozvoljenih proizvoda. U neke vrste čajeva se dodaju aditivi za poboljšanje ukusa koji u sebi sadrže gluten. Treba biti obazriv sa upotebom čajeva i aromatizovanih čajeva u kesici. Mnogi oboleli su se žalili na simptome reakcije na gluten.

Kakao — dozvoljen je čist kakao.

Supe — dozvoljeni su svi oblici u domaćoj proizvodnji. Nisu dozvoljene industrijske, restoranske, konzervisane supe, supe u obliku kocke ili praha (mogu da sadrže gluten).

Dozvoljeno je jabukovo, voćno, vinsko i sirće od kukuruza bez aditiva.

Gde se još može naći gluten?

Pojedini lekovi, tablete i kapsule sadrže nosače od pšenice. Sirupi takođe mogu da sadrže supstance koje sadrže gluten. Kozmetički proizvodi mogu da sadrže gluten. Koverte i markice — mnoge vrste lepka u sebi sadrše gluten. Obratiti pažnju i koristiti natopljen sunđer pri zatvaranju koverata i lepljenju markica.

autism1

Autizam i bezglutenska dijeta

Od trenutka kada se uspostavi dijagnoza autizma kod deteta, njegova porodica ulazi u nepoznato. Neki od roditelja posežu za terapijama koje su pozicionirane kao dijete za lečenje svih teškoća njihovog deteta.

Modifikacija režima ishrane predstavlja najistaknutiju alternativnu terapiju. Ishrana bez glutena i kazeina (glavni protein u mlečnim proizvodima) privlači više pažnje nego bilo koja druga i pojedinci smatraju da je treba primeniti kod oko 40% osoba sa spektrom poremećaja — autizmom (ASD).

U nekim slučajevima, lekari preporučuju ishranu; u drugim, ishrana potiče od strane roditelja koji žele da pronađu bilo šta što može da pomogne njihovom detetu. Ali, trenutno postoje mali naučni dokazi da ishrana bez glutena i bez kazeina — GFCF dijeta — ima korisne efekte za decu sa autizmom.

Najčešća teorija povezana sa upotrebom GFCF ishrane odnosi se na predložene razlike u funkcionisanju creva osoba sa autizmom.

Naša tela ekstrahuju sastojke iz hrane kroz creva — mali molekuli prolaze kroz sluzokožu i ulaze u krvotok. Smatra se da je kod nekih osoba sa autizmom sluzokoža creva propustljivija od one kod ostalih osoba — to može dozvoliti molekulima (koji ne bi trebalo) da uđu u krvotok.

GFCF dijeta se zasniva na teoriji (5) da opioidni peptidi, formirani od nepotpunog varenja hrane koja sadrži gluten i kazein, mogu da uđu u krvotok zbog povećane crevne propustljivosti. Odatle prelaze krvno-moždanu barijeru i navodno, mogu poremetiti razvoj mozga i njegovo funkcionisanje.

Na prvi pogled, ova teorija ima verovatnost.

Obimno istraživanje (6) je takođe pokazalo da značajna manjina osoba sa autizmom — možda oko 30% — iskuse teškoće sa funkcionisanjem creva u nekoj fazi svog života.

Pretpostavke su ovde da su te teškoće pojedinaca sa autizmom uzročno povezane sa razlikama u razvoju mozga. Korišćenjem GFCF dijete, problemi stomaka se smanjuju, a autistični simptomi poboljšavaju.

Ovo je uredna teorija, ali nažalost postoje praznine u tim dokazima.

Prvi problem se odnosi na testiranje osnova same teorije. Ako nemogućnost da se razbiju gluten i kazein dovodi do viška opioidnih peptida, onda se očekuje visok nivo ovih molekula kod dece sa autizmom.

Međutim, tri studije (7), (8), (9) nisu pronašle dokaze o izuzetno visokom nivou opioidnih peptida u urinu dece sa autizmom. Druge studije (15) su dovele u pitanje postojanje propustljivosti sluzokože creva u potpunosti.

Drugi problem su rezultati istraživanja koja su testirala efikasnost GFCF dijete kod dece sa autizmom. Sistematski pregled 2014. godine (14) je pokazao velika metodološka ograničenja istraživanja u ovoj oblasti. Među njima su nedostatak kontrolne grupe, loše definicije kriterijuma za uključivanje i vrlo mali uzorci.

Istraživanja koja su pronašla pozitivan efekat GFCF dijete kod ponašanja dece sa autizmom su imala najznačajnije nedostatke. S druge strane, studije za koje se smatralo da su imale metodološki rigoroznu tendenciju — nisu našle nikakvu korist od upotrebe GFCF dijete.

Treći problem se odnosi na pitanje:  „Šta je loše?“. Ovaj argument glasi: „Uprkos tome da nema dokaza za efikasnost GFCF dijete, ni teorija koje je podupiru, šta je loše u porodicama koje pokušavaju da je uvedu sa stavom da može biti korisna za dete?“

Nekoliko studija je pokazalo da je GFCF ishrana povezana sa smanjenom gustinom kostiju kod dece sa i bez autizma (10), (11).

Drugi su sugerisali da je nemoralno da se preporuči dijeta koja ima značajne logističke i finansijske implikacije za porodice koje su već ispunile kapacitet budžeta.

Trenutno, ne postoji dovoljno naučnih dokaza da GFCF dijete mogu biti korisne za decu sa ASD.

S obzirom na neizvestan sigurnosni profil, samo kada postoji jasna netolerancija ili alergija na hranu i indicije da bi GFCF dijeta mogla da ih eliminiše, bilo bi mudro preporučiti ovu dijetu.

Dobro osmišljene studije bi trebalo da promene ili ojačaju zaključak. Sasvim je razumljivo da roditelji imaju jaku želju da primene bilo šta što može da pomogne njihovom detetu.
S druge strane, naučnici bi trebalo da pruže čvrste dokaze kojima bi se rukovodili roditelji prilikom donošenja odluka.
Tokom protekle decenije kvalitet uspostavljanja dijagnoze autizma je porastao. Istovremeno, važno je i da se alternativne terapije poput GFCF ishrane, testiraju u okviru istraživanja.

kid-breakfast-20151119115451.jpg-q75,dx720y432u1r1gg,c--

Profesionalni sportisti i bezglutenska dijeta

Dijete bez glutena su sve popularnije u fitnes zajednici. Međutim, nova, pažljivo osmišljena studija o efektima takvih dijeta na performanse u sportu, sugeriše da odustajanje od glutena ne može obezbediti prednosti kojima se zdravi sportisti nadaju.

Studija sprovedena u Australiji (12), obuhvatila je 1000 takmičara i otkrila da je 41% njih pristupilo nekom tipu ishrane bez glutena. Mnogi su to uradili jer su mislili da je taj vid ishrane „zdraviji“ od njihovih prethodnih prehrambenih navika. Većina njih je reklo da su izbegavali hranu koja sadrži gluten jer su mislili da su alergični ili preterano osetljivi na njega, iako je samo 13% dobilo formalnu medicinsku dijagnozu celijakije ili preosetljivost na gluten.

Mnogi su takođe rekli istraživačima da su verovali da bi ishrana bez glutena smanjila probavne probleme. Neki istraživači procenjuju da 90% trkača na duge staze, biciklista i triatlonaca doživljava povremeno nadimanje, grčeve, proliv i druge gastrointestinalne smetnje tokom ili neposredno nakon vežbanja, delom zbog toga što fizički napor preusmerava krv i tečnosti iz digestivnog sistema u mišiće.

Oni sportisti u studiji koji su nakon ishrane bez glutena očekivali da će biti više fizički snažni, navodno, manje su bili skloni gastrointestinalnim poremećajima i generalno su bili bolji sportisti.

Dauphine Libere 2008

Dana Lis, zajedno sa kolegama sa univerziteta (University of Tasmania in Australia, Canadian Sport Institute Pacific in British Columbia) je odlučila da izvede prvu randomiziranu, kontrolisanu, dvostruko slepu studiju za ishranu bez glutena kod sportista (13).

Takav eksperiment nije jednostavan, jer nije lako prevariti ljude o vrsti namirnica koje jedu. Ljudi primećuju ako uzimaju hleb bez glutena.

Dana Lis i njene kolege su razvili sportske barove koji su se razlikovali u hrani koja se tamo služila: jedan je imao hranu sa glutenom, drugi bez.
Oni su zatim regrutovali 13 muških i ženskih konkurentnih biciklista koji nisu imali osetljivost na gluten i pozvali ih u laboratoriju. Naučnici su testirali njihovu opštu kondiciju, kao i zdravlje digestivnog trakta, na osnovu nivoa određenih biohemijskih markera u krvi koji mogu da ukazuju na GI simptome, oštećenja i upale.

Onda su svi biciklisti počeli sa ishranom bez glutena korišćenjem sportskih barova i drugih objekata koji služe  namirnice definisane od strane istraživača. Biciklisti su primenjivali ovu dijetu dve sedmice.
Tokom jedne od tih nedelja, svaki biciklista bi bio potpuno bez glutena. Ali tokom druge nedelje, on ili ona bi jeli pozamašnu količinu glutena, zahvaljujući sportskom baru. Ni biciklisti ni istraživači nisu znali kada je biciklista jeo gluten, a kada nije.

Od biciklista se tražilo da održe normalan trening tokom studija i da završe dnevni upitnik o svim promenama u vezi sa gastrointestinalnim traktom i eventualnu, opštu dobrobit.

Na kraju svakog jednonedeljnog zasedanja, biciklisti bi se vratili u laboratoriju i završili naporno testiranje svojih atletskih performansi, a naučnici bi ponovo proverili markere inflamacije creva.

Onda su istraživači uporedili testove svih biciklista i, uopšte, upitnike o tome kako su se osećali kada su konzumirali ili izbegavali gluten.

Rezultati nisu pokazali značajne razlike. Performanse biciklista u suštini su bile identične posle nedelju dana u kojoj učesnik nije jeo gluten ili je jeo velike količine glutena. Markeri inflamacije su se razlikovali u pojedinim slučajevima.
Dnevni izveštaji biciklista o funkcionisanju digestivnog trakta i/ili tegoba u varenju hrane, takođe su pokazali malo varijacija u vezi sa tim da li je sportista jeo gluten ili ne.

Sve u svemu, Dana Lis je zaključila da studija nije pronašla blagotvorno dejstvo ishrane bez glutena (ali nije pronašla ni negativan efekat upotrebe ove ishrane) za sportiste čija klinička slika ne iziskuje potrebu za ovom dijetom.

Naravno, ova studija je bila mala i kratkotrajna. Da li bi izbegavanje glutena u dužem vremenskom periodu dovelo do dokazivih poboljšanja u performansama ili do opšteg blagostanja, ostaje nepoznato.

Za sada se može reći da bezglutenska dijeta nije lek za sportiste. Oni bi trebalo da nauče da budu objektivni u odnosu na ono što čuju i čitaju o glutenu i ishrani uopšte. Unos hranljivih materija i vreme su tako kritični za performanse u sportu. Gastrointestinalne smetnje, ako postoje kod sportista, rešavaju se konsultacijom sa nutricionistom ili lekarom i, eventualnim zahtevanjem testa preosetljivosti na gluten.

Zaključak

Obolelima je bezglutenska dijeta potreba i spas, ostalima nepotreban hir i dodatni materijalni izdatak (neki proizvodi bez glutena su dvostruko skuplji u odnosu na one koji sadrže gluten).

Advertisements

6 comments

  1. Deimos

    Iliti Istine i laži o vitkom gurmanu haha – to su ona dva anti pšenica i gluten bloga na kojima se dosta često vrte pseudonaučne stvari, postovi na granici dobrog ukusa i gde se komentari i korisnici brišu kada ponestane argumenata 🙂

    Like

    • Ne znam vala, ali to zastrašivanje ugljenim hidratima i propagiranje masti je postalo tako dosadno, opterećujuće i glupo. Ne podnosim nametanje bilo kog režima ishrane.

      Ugljeni hidrati imaju svoju ulogu, baš kao i masti i proteini. Ne vidim ništa sporno u njihovom umerenom unosu i ravnomernoj preraspodeli.

      Naravno da je pseudonauka nazvati gluten toksičnim sastojkom i odbaciti sve namirnice u kojima se on pojavljuje, ako za to nema potrebe.

      Liked by 1 person

      • Stefan

        Ne samo da ugljeni hidrati imaju vaznu ulogu. Njih treba najvise unositi kako svaka piramida ishrane kaze. Proteini mogu imati energetsku ulogu, Ali im to nije osnovna namena.

        Like

  2. Ana

    Odlican tekst! Muka mi je od hajke na gluten i stvaranja osjecaja ljudima da ne rade dovoljno za sebe ako isti ne izbace. I mada je detaljno sve objašnjeno, voljela bih osvrt na gluten i autoimune bolesti, konkretno Hashimoto, jer ogromna vecina naklapa o vezi glutena, propusnih crijeva i autoimunih bolesti…

    Like

    • Pronađena je povećana prevalencija celijakije kod pacijenata sa autoimunim bolestima štitaste žlezde, dijabetesom, autoimunim oboljenjima jetre i zapaljenskim bolestima creva.

      Prevalencija je zabeležena kod 2% do 5% pacijenata sa autoimunim poremećajima štitaste žlezde.
      Zato je skrining opravdana strategija kod visokorizičnih pacijenata za celijakiju, kao što su oni sa postojećim autoimunim bolestima, s obzirom na povećanu prevalencu.

      Iako se smatra da je koegzistencija celijakije i autoimunih bolesti štitaste žlezde prisutna delimično zbog zajedničke genetičke predispozicije, skriningom se ne menja istorija povezanosti autoimunih poremećaja.

      U studiji u kojoj je ispitivano devedesetoro dece i adolescenata sa autoimunim poremećajem štitaste žlezde, celijakija je pronađena kod sedmoro pacijenata.

      Trenutno ima malo dokaza koji bi podržali bezglutensku dijetu u smanjenju razvoja autoimunih poremećaja, ali je neophodno testiranje na celijakiju već obolelih od autoimunih bolesti štitne žlezde, jer dijetetski tretman iako ima veoma malo blagotvorno dejstvo na kurs bolesti, smanjuje komplikacije malapsorpcije, a poboljšava apsorpciju lekova kod onih koji ih primenjuju zbog štitne žlezde.

      Postoje i neke studije koje pokazuju nastanak poremećaja u radu štitne žlezde, nakon primene bezglutenske dijete, tako da su finalni zaključci na tom planu za sada malo kontroverzni.

      Liked by 1 person

      • Maja

        Mnogi proizvodjaci tvrde da se destilacijom gluten gubi i iz alkoholnog sirceta (koje ovde nije navedeno kao bezbedno), iako se to isto sirce moze proizvoditi od zitarica. Sta mislite o tome?

        Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: