Codex Alimentarius

Ne tako davno, hrana se uglavnom proizvodila i prodavala na lokalnom nivou. Tokom prošlog veka, količina hrane kojom se trguje na globalnom nivou, eksponencijalno je porasla.

zetva_psenice

Komitet sastavljen od ljudi iz Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization — WHO) i Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization of the United Nation — FAO), formiran je sa ciljem da uspostavi sigurnosne standarde za ljudsko zdravlje. Zajednički WHO/FAO komitet je 1950. godine izjavio:

Propisi u vezi sa hranom u različitim zemljama su često oprečni i kontradiktorni. Zakonske odredbe o bezbednosti hrane, nomenklaturi i prihvatljivim standardima često variraju od zemlje do zemlje. Novo zakonodavstvo se uvodi, a dovodi do male koristi u formulisanju propisa.

Ovi i drugi problemi, doveli su do stvaranja Codex-a 1963. godine.

Flag_of_WHO.svg

Codex je uobičajeni kraći naziv Komisije za Codex Alimentarius (Codex Alimentarius Commission — CAC), specijalizovane međunarodne organizacije za hranu koju su zajednički osnovale FAO i WHO sa ciljem da se donošenjem standarda i srodnih dokumenata zaštiti zdravlje potrošača i obezbedi poštena praksa u trgovini hranom.

Danas, Codex Alimentarius (1) predstavlja skup principa koji se odnose na proizvodnju hrane i bezbednost. Njegov opšti cilj je da postavlja smernice, standarde i pravila dobre prakse koja doprinose bezbednosti, kvalitetu i pravičnosti u međunarodnoj trgovini hranom. Potrošači su „Kodeksom“ zaštićeni u pogledu sigurnosti i kvaliteta prehrambenih proizvoda koje kupuju, a uvoznici propisom da hrana mora biti u skladu sa svojim specifikacijama.

Procedure za pripremu Codex standarda su dobro definisane i transparentne tako da se standardi donose na demokratski način uz uvažavanje obrazloženih primedbi i zahteva zemalja članica.

Codex donosi dve vrste standrada:

  1. Codex standarde za specifične proizvode (Codex Commodity Standards);
  2. Opšte Codex standarde (Codex General Standards);

Pored standarda, Codex donosi i srodne dokumente, odnosno uputstva, pravila dobre prakse i preporuke (Recommended International Code of Practice).

Opšti principi, međunarodno prepoznati kao bitni za održavanje zdravstvene bezbednosti i ispravnosti hrane, preporučuju se državama, vladama, industrijskim proizvođačima, pojedinačnim poljoprivrednim proizvođačima, objektima koji imaju uslugu prodaje hrane, kao i potrošačima.

Standardi, smernice i kodeksi usvojeni od strane Codex Alimentariusa su dobrovoljni i stoga, ne sadrže rokove za implementaciju. Takođe, Komisija ne može da ih pretvori u obavezujući zakon.

Dakle, primena Codex standarda i srodnih dokumenata nije obavezna, a objavljeni Codex dokumenti zemljama članicama služe kao polazna dokumentaciona osnova pri donošenju nacionalne regulative za bezbednost i/ili za uspostavljanje nacionalnog sistema za kontrolu hrane.

Članovi Svetske trgovinske organizacije (WTO) mogu zahtevati strožije mere bezbednosti od onih koje postavlja „Kodeks“.

Međunarodne nevladine organizacije mogu postati akreditovani posmatrači i mogu pružati savete, informacije i pomoć komisiji koja ažurira propise.

Sve informacije o Codex-u su javne.

Kodeks

Toliko glasina o Codex-u dolazi od neobaveštenih i neprofesionalnih novinara koji predstavljaju bastion zastrašivanja. Ostali ljudi koji po internetu šire takve glasine nemaju nikakav dokaz, ali redovno plasiraju dezinformacije ili organizuju potpisivanje peticija protiv uvođenja Codex-a.

Konfliktne poruke u medijima zbunjuju ljude kojima je Codex Alimentarius relativno nepoznat. Takve poruke udružene sa legitimnim interesom za zdravlje eksploatisanim od strane određenih grupa koje tvrde da postoji međunarodna zavera sa Codex centrom, teraju mnoge od njih da prihvate ili da počnu da veruju u „antikodeks“ kampanje bez traženja dokaza, što je za žaljenje.

Slično antivakcinalnoj gomili koja demonizuje farmaceutsku industriju i optužuje vakcine za izazivanje autizma, „antikodeks“ publika ima još neverovatnije tvrdnje koje podržavaju njihov pogled na svet. Ti ljudi tvrde da će nove smernice, izrečene u bliskoj budućnosti, uključiti hranu koja je ozračena, ukloniti hranljive sastojke i vitamine sa tržišta, proterati sakupljače lekovitog bilja, zabraniti slobodnu proizvodnju meda i pčelinjih proizvoda i staviti „frankenfood“ na sto. Ovo su samo neke od tvrdnji koje kruže internetom.

Sajtovi koji u nazivu imaju „prirodno“, „organsko“, „natural“ uglavnom imaju sledeći naslov:

Codex Alimentarius: kontrola stanovnika pod maskom zaštite potrošača!

Takvi članci su prepuni logičkih zabluda, laži i obmana. Da ne pominjem da su ostali sadržaji na takvim sajtovima promocija „drevne“ hrane, „superfood“ artikala, alternativnih sredstava, a njihovi autori osvedočeni antivakseri.

Prve glasine su počele pre nekoliko godina kada je jedan od Codex komiteta počeo sa radom na smernicama za vitaminske i mineralne dodatke.

FDA i druga regulatorna tela su tada optuženi da svojim propisima ruše „prirodne dodatke“, regulisanje lekovitog bilja i vitamina, te ugrožavaju male trgovce i proizvođače.

vitamins-to-increase-heightDejv Sorensen (Dave Sorensen) navodi primer (2) iz članka „Natural News“:

Hranljivi sastojci (vitamini i minerali) se smatraju toksinima i moraju biti uklonjeni iz svih namirnica, jer Codex zabranjuje upotrebu nutrijenata koji se koriste za preventivu i lečenje bilo kog stanja ili bolesti (3).

Autor ovih redova koji za sebe tvrdi da je iscelitelj, inače — antivakser i vlasnik internet prodavnice organske hrane i alternativnih dodataka, uključujući i homeopatske lekove, još kaže:

Dok je procena rizika legitimna nauka (ogranak toksikologije), to je pogrešna nauka za procenu hranljivih materija. U stvari, u ovom kontekstu, ta nauka je smeće. Biohemija, nauka o životnim procesima, prava je nauka za procenu hranljivih materija. Codex Alimentarius koji tretira hranljive materije kao toksine je bukvalno poludeo. Hranljive materije nisu toksini. One su od suštinskog značaja za život.

Ovo su zaista budalaštine. Niko ne kaže da su hranljive materije toksini. Toksičnost može da bude rezultat upotrebe previše hranljivih materija, a ne samih hranljivih materija. Ako ljudi piju i, na primer, previše vode u kratkom vremenskom periodu, voda postaje štetna materija.

Toksikologija je zaista pogrešna nauka za procenu hranljivih materija?

Toksikologija upravo ispituje neželjene efekte hemijskih, fizičkih ili bioloških agenasa na ljude, životinje i životnu sredinu.

Da bi se razumeli negativni efekti pojedinih agenasa, neophodno je uraditi toksikološku studiju koja će pokazati koje vrednosti su bezbedne za konzumiranje.

Naravno, autor govori samo o veštačkim hemikalijama koje naziva lošim, previđajući da postoje zdravstveni rizici od obe vrste: i sintetičkih, i prirodnih. Doza je ta koja čini da li je nešto otrov ili nije.

Rezonovanje autora je pogrešno. To je ono što možemo nazvati naturalističkom zabludom — autor podrazumeva da je sve prirodno dobro. A svi znamo da postoje brojni primeri otrovnih biljaka i otrovnih stvorenja. Odatle jednostavno ne sledi da je sve što je prirodno dobro.

Autor je i mišljenja da će uzimanje megadoze vitamina ojačati imunski sistem.

Ovo je čista pseudonauka. Štaviše, visoke doze vitamina mogu dovesti, između ostalih neželjenih efekata, i do dijareje ili povraćanja. Ne postoji dobar dokaz koji pokazuje da je konzumiranje više od preporučene doze vitamina korisno za zdravlje.

Autor veruje da će FDA svesti preporučene doze na delić onoga što je potrebno za zdravlje.

antibioticiCodex smernice za vitamine i minerale:

Većina ljudi koji imaju pristup uravnoteženoj ishrani obično mogu preko nje da dobiju sve hranljive materije koje su im potrebne. U slučaju kada unos iz hrane nije dovoljan ili u situacijama kada potrošači smatraju da njihova ishrana zahteva suplementaciju vitaminima i mineralima, suplementi bi trebalo da posluže kao dodatak. Ali pre razmatranja upotrebe dodataka, ljude treba podsticati na izbalansiranu ishranu.

FDA:

Smernice ne preciziraju gornje granice za vitaminske i mineralne dodatke. Umesto toga, one daju kriterijume za utvrđivanje maksimalne količine vitamina i minerala na dnevnoj bazi utroška dodatka, preporučenoj od strane proizvođača. Kriterijumi preciziraju da se maksimalni iznos utvrđuje preko procene rizika na osnovu opšteprihvaćenih naučnih činjenica, uzimajući u obzir, po potrebi, različit stepen osetljivosti različitih grupa potrošača.

Smernice se takođe bave obeležavanjem i pakovanjem vitaminskih i mineralnih suplementa.

Dakle, Smernice za vitamine i minerale (CAC/GL 55-2005) usvojene 2005. godine ne sadrže odredbe za recept ili zabranu bilo kakvih hranljivih dodataka. Codex ne predstavlja opasnost za slobodu izbora.

1 (3)

Druga tvrdnja:

Codex Alimentarius lukavo štiti farmaceutsku industriju od gubitka prihoda koji nastaje zbog neizbežnog rasta prirodne zdravstvene zaštite.

Prva greška za ovu tvrdnju se sastoji u tome što farmaceutska industrija nije monolitna. Ovo je uobičajena šema zavere gde se misli da je sve pod okriljem vlasti jedan super moćni nadležni monolitni entitet.

Stiven Novela (Steven Novella) na to kaže:

„Medicinski establišment nije entitet. Industrija zdravstvene zaštite obuhvata lekare, medicinske sestre, druge zdravstvene radnike, osiguravajuća društva, univerzitete, vladine agencije, nevladine organizacije, bolnice, druge ustanove za negu, profesionalne organizacije, farmaceutske kompanije, privatne korporacije.

Ove grupe mogu imati suprotstavljene interese. I u okviru svake grupe, pojedinačni članovi mogu imati suprotstavljene interese. A mnogi nemaju finansijskog udela u okviru brige za pacijente. Neki lekari mogu biti plaćeni za svakog pacijenta kog su videli, neki ne. Oni koji nastave akademsku karijeru mogu dobiti platu i/ili novac od istraživačkih donacija. Neki lekari posvete karijeru javnom zdravlju i ne vide pacijente uopšte. A ako bi skupo lečenje raka moglo biti zamenjeno nečim mnogo jeftinijim, osiguravajuća društva bi to prihvatila.“

Drugi problem je: ako su prirodni proizvodi daleko superiorniji u odnosu na lekove koje zastupa naučna medicina, kako to da ni jedan od alternativnih istraživača nije izašao sa naučnom studijom da pokaže ovo?

Ovo otvara mnoga druga pitanja. Zašto smo videli drastičan porast očekivanog životnog veka i ukupno bolje zdravlje u poslednjih 100 godina? Ljudi su koristili prirodnu hranu i pripravke hiljadama godina unazad, pa je u prošlosti prosečan životni vek bio 35 godina.

Savremena medicinska nega i zdravstveno bezbedna hrana su odgovor na pitanje o produženju životnog veka.img_ref1503_01Treća tvrdnja:

Sva hrana, uključujući i organsku, biće ozračena. Codex propisuje zračenje kao meru za uklanjanje toksičnih materija iz hrane.

Opet nema primarnog osnova za ovakvu tvrdnju. A zračenje se tumači pogrešno, zapravo.

Zračenje je jedan od postupaka zaštite namirnica od mikroorganizama koji izazivaju kvarenje hrane i bolesti. Zračenje obezbeđuje slične beneficije poput obrade hrane toplotom, hlađenjem, zamrzavanjem (4).

To je metod čuvanja hrane uništavanjem ili inaktivacijom mikroorganizama (izazivača kvarenja), čime se produžava rok trajanja hrane, a koji još ima i neke prednosti u odnosu na tradicionalno konzervisanje.

Takođe, odobrena je upotreba zračenja za eliminisanje insekata iz pšenice, krompira, brašna, začina, čaja… Može se koristiti i za kontrolu klijanja i sazrevanja semena. Saglasnost je dodeljena 1985. godine i za kontrolu svinjetine na trihinelozu, a 1990. godine za kontrolu salmonele i drugih štetnih bakterija u smrznutom živinskom mesu.

Zračenje se može primeniti za sterilizaciju hrane koja se daje imunokompromitovanim bolesnicima. Upotrebljava se i za sterilizaciju medicinskih proizvoda, kao i u kozmetici za uništavanje bakterija.

Hrana podvrgnuta zračenju se može duže skladištiti i čuvati. Osim toga, gubitak pojedinih nutrijenata nakon berbe, naročito vitamina, može se sprečiti niskim dozama radijacije.

Ozračena hrana nije radioaktivna. Sličnost između ove dve reči je zbunjujuća. Fizički je nemoguće da hrana tretirana zračenjem bude radioaktivna. To je slično tvrdnji da su zubi nakon snimanja radioaktivni. A nisu. Zračenje je — energija zračenja. Nestaje kada se ukloni izvor energije.

U ovom trenutku, zračenje je veoma malo zastupljeno. Uglavnom se primenjuje za bilje i začine.

krava(9)Četvrta tvrdnja:

Sve krave će biti tretirane hormonom rasta.

Ne postoji recept u Codex-u koji propisuje smernice za lečenje ili tretiranje stoke hormonima. Codex samo uspostavlja vrednosti maksimalnih ostataka za veliki broj veterinarskih lekova kako bi se osiguralo da njihovi ostaci ne izazovu zdravstveni problem u situacijama kada se koriste.

Još jedan problem sa ovom tvrdnjom je činjenica da je Evropska unija zabranila upotrebu hormona kod životinja.

1 (1)

Kada se pogleda unazad, na svakih pet godina u različitim zemljama su se pojavljivale budale koje bi tvrdile da je zloglasni Codex izmišljen u cilju depopulacije stanovništva. Takvi teoretičari, prepuni paranoje i različitih zabluda, što je najgore, širili bi neverovatne dezinformacije. Kad god bi Codex u nekoj zemlji stupio na snagu ili ažurirao svoje propise, budale i dalje nisu shvatale da su sve vreme bile budale, da su se kretale u pogrešnom pravcu i mahale lažnom porukom.

Kako-se-koristi-lekovito-biljePored navedenih, aktuelne su i zablude u vezi sa lekovitim biljem, proizvodnjom meda, proizvodnjom rakije. Slede: upotreba aditiva, upotreba pesticida, proizvodnja, promet i obeležavanje genetički modifikovane hrane.

Sve aktivnosti Komiteta su usmerene ka promovisanju odgovorne trgovine biljnih proizvoda. To podrazumeva i održavanje i poboljšanje tržišne mogućnosti za kompanije koje prodaju lekovito bilje i botaničke proizvode, kao i dodatke ishrani. Sertifikati o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda moraju da postoje. Informisani pristup širokom izboru robe, proizvođači moraju kupcu da obezbede.

Opšti standrad za prehrambene aditive (GSFA, Codex STAN) propisuje uslove po kojima se dozvoljeni aditivi mogu koristiti u namirnicama, bez obzira da li su prethodno standardizovani od strane Codexa ili ne. Codex opšti standard za aditive je trenutno u fazi razvoja i u planu je redovno ažuriranje u skladu sa dodatnim odredbama u vezi sa dodacima hrani.

Što se tiče upotrebe pesticida, odluke su na zemljama članicama. Codex nema veze sa nacionalnim zakonodavstvom. Određena pravila se samo odnose na akutnu referentnu dozu ostataka sredstava za zaštitu bilja, maksimalno dozvoljenu količinu, odnosno koncentraciju ostataka sredstava za zaštitu bilja određenu u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom i zaštitom najosetljivije grupe potrošača i prihvatljiv dnevni unos, to jest količinu ostataka pesticida koja se izražava na osnovu težine tela, a koja može biti uneta u toku života, bez značajnog rizika po potrošača.

Trenutno ne postoje odredbe za obeležavanje genetički modifikovane hrane, osim u slučaju alergijskih reakcija. Uspostavljanje međunarodnog konsenzusa o tome kako nastaviti obeležavanje genetički modifikovane hrane je teško zbog sasvim suprotstavljenih mišljenja u svetu.

Codex Alimentarius plaši praktičare alternativne medicine i promotere organske hrane. Razumljivo, iz finansijskih razloga. Njihovi proizvodi počinju da se regulišu po usvojenim pravilima, naučno zasnovanim. Ne po načinu koji im više odgovara — anegdote kupaca i magijsko razmišljanje. U odbrani od ovoga, pribegavaju huškanjima, zaverama, dezinformacijama, lažima. Centralne tvrdnje zaverenika o Codex-u nemaju nikakvu osnovu u realnosti. Zagovornici „antikodeks“ kampanje nikada ne uspeju da pokažu svoje izvore. I poslednje, većina izmišljenih stvari koja procuri u javnost od njih, nikada i ne bude usvojena.

cdm_airforce_food2fuel_lab_research_674x315

Dakle, Codex nije bauk. Hrana sa oznakom Codex Alimentariusa se može smatrati potpuno bezbednom. Sva ostala tumačenja su proizvoljna i neosnovana.

Codex nije važan samo za globalnu trgovinu koja zahteva globalna pravila. Standardi generisani od strane država članica su neophodni, ne samo zbog obezbeđivanja fer trgovine, već pre svega zbog zaštite javnog zdravlja.

Ovo je bitno, jer se pojava bolesti uzrokovanih trovanjem hranom svodi na minimum.

Drugo, ukoliko se incidenti i dese, lako se nalaze odgovorni u lancu ishrane od primarne proizvodnje do krajnje potrošnje.

Standardi daju i mogućnost adekvatnog delovanja sanitarnih i fitosanitarnih službi, poljoprivrednih i veterinarskih inspekcija.

 

Advertisements

5 comments

  1. Bravo za tekst Katarina. Samo da dodam da se ova metoda koristila i kod nas u Vinci. Mana je sto je relativno skupa i nefleksibilna, namirnice su se stavljale na lese koje nisu bile prilagodjene svim proizvodima po dimenzijama.

    Liked by 1 person

    • Stefane, hvala. 🙂

      Znam da je zračenje skupo, ali ima širok spektar mogućih upotreba. Uz pomoć zračenja eliminišeš patogene; koristiš ga za zaštitu useva od insekata; zaštitiš krompir od klijanja u skladištima; sterilišeš hranu namenjenu dužem čuvanju itd.

      Metoda izaziva zabrinutost među potrošačima zato što im proces deluje zastrašujuće, ali to je druga tema.

      Like

  2. KOnacno jedan zdravorazumski tekst na ovu temu. Nazalost, cini se da ovakav tekst tesko da ce nekome biti interesantan kao tekstovi pomenutih zagovornika alternativnih vidova lecenja i ishrane.

    Liked by 1 person

    • Šta da se radi…

      Neki ljudi su osetljivi na dezinformacije i veoma im je teško da reprodukuju nešto lažno što im se plasira.
      Drugi zastupaju pogrešna uverenja i ostaju pri tome. Sve što je u konfliktu sa njihovim svetonazorom, ma koliko se predstavilo kao ispravno, tačno i istinito, za njih (obično alternativce i njihove sledbenike) je loše.

      To je pitanje kulturnog identiteta i pogleda na svet.

      Like

  3. Pingback: Salmonela | ISTINE I ZABLUDE

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: