Mobilni telefoni i rak? Opet?!

Postoje određeni mitovi koji su frustrirajuće otporni na dokaze, nauku i razum. Jedan od njih, koji nikako da umre, je i taj da mobilni telefoni izazivaju rak.
Doprinos tome su dali neki vrlo lakoverni izveštaji krajem prošle sedmice u vidu naslova:

1. Igra se menja – studija pronalazi vezu između zračenja mobilnih telefona i raka (Mother Jones) 1;
2. Pitanja obiluju nakon studije koja povezuje zračenje i tumore (Science) 2;
3. Vladina studija ponovo otpočinje debatu o raku i telefonima (Salon.com i Scientific American) 3;
4. US studija povezuje izlaganje mobilnom telefonu i rak – barem kod pacova (STAT) 4;

Primećuje se da većina ovih naslova izostavlja važnu činjenicu, a to je da ova studija nije urađena sa ljudima, već sa pacovima.

Citat iz članka „Consumer Reports“:

„Rezultati ovog velikog, dugoročnog istraživanja mogli bi dramatično uticati na nacionalnu debatu o bezbednosti mobilnih telefona. NTP* autori – autori studije, kažu da bi se rezultati mogli iskoristiti od strane FDA** i FTC*** u određivanju toga kako najbolje zaštititi potrošače od potencijalnih šteta radijacije koja dolazi iz mobilnih telefona.

CDC (Center for Disease Control and Prevention) bi takođe mogao da razmotri vraćanje upozorenja koje je povukao sa svog veb-sajta. Isto tako, industrija telefona će morati da menja svoj stav.“

*National Toxicology Program
**Food and Drug Administration
***Federal Trade Commission

Citat iz članka „Mother Jones“:

„To je trenutak za koji smo svi slutili da će doći. Inicijalni nalazi federalne studije sugerišu da RF zračenje koje emituje mobilni telefon, može izazvati rak.
Studija je koštala 25 miliona dolara. Trajala je dve i po godine. Sprovedena je od strane NTP-a. Pokazala je da mužjaci pacova izloženi dvema vrstama RF zračenja znatno češće razvijaju tip raka mozga – gliom, a takođe imaju veće šanse za razvoj retkog, malignog oblika tumora, poznatog kao švanom srca.“

Scientific American prenosi:

„Rezultati istraživanja, koje je predstavio NTP, predstavljaju neke od najjačih dokaza do sada. Istraživači su podvrgli neviđen broj glodara elektromagnetnom zračenju. Тakvo izlaganje je povezanо sa formiranjem retkih tumora u najmanje dve vrste ćelija u mozgu i srcu pacova.“

Nekoliko epidemioloških studija do sada nisu uspele da pronađu vezu između raka i mobilnog telefona. A one studije koje su tvrdile da su pronašle tu vezu, dolazile su iz jedne grupe u Švedskoj čiji je glavni istraživač bio veštak u tužbi protiv kompanije koja prodaje mobilne telefone (5), (6), (7), (8), (9).

Sa stanovišta nauke, posebno osnova fizike i biologije, verovatnoća da RF zračenje izaziva rak je ravna nuli. Sa biološkog aspekta, snažna veza između upotrebe mobilnih telefona i raka mozga (ili bilo kog drugog raka) je potpuno neuverljiva. U stvari, to je veoma neverovatno. Mobilni telefoni ne emituju jonizujuće zračenje. Oni emituju elektromagnetno zračenje u spektru čija je energija suviše niska da prouzrokuje oštećenje DNK koje dovodi do mutacija, tj. do raka.

Iako je moguće da možda efekti grejanja doprinose stvaranju neke vrste raka, treba uzeti u obzir činjenicu da su mobilni telefoni radio-predajnici niske snage. Snaga najviše zavisi od udaljenosti telefona u odnosu na antene baznih stanica mobilne telefonije. Što je ta udaljenost manja, potrebna je i manja snaga. Mobilni telefon kontinuirano meri jačinu signala i podešava snagu s ciljem da manje troši bateriju, što je, u kontekstu uticaja na telo, beznačajno.

Čak i da priznamo mogućnost da možda postoji još neotkriveni biološki mehanizam kojim radio-talasi mogu da izazovu rak, možda epigenetički ili drugi, dokazi su veoma slabi do nepostojeći. Na osnovu onoga što sada znamo o kancerogenezi, veza između mobilnih telefona i raka je veoma neverovatna.

Uopšte uzev, pod nejonizujućim zračenjem se podrazumeva deo spektra elektromagnetnog zračenja koje nema dovoljnu energiju fotona da izvrši jonizaciju u biološkom materijalu.
Za razliku od jonizujućih, radioaktivnih zračenja, koja su drastično opasnija, nejonizujuća nemaju dovoljno energije za pokretanje procesa jonizacije u živim tkivima.
U zavisnosti od talasnih dužina, odnosno frekvencija, nejonizujućim zračenjima su obuhvaćeni:

– ultraljubičasto zračenje (UV);
– vidljiva svetlost;
– infracrveno zračenje (IC);
– radiofrekvencijsko zračenje (RF);
– električna i magnetna polja ekstremno niskih frekvencija;

SAR (Specific absorption rate) ili specifična stopa apsorpcije – predstavlja količinu energije koju telo apsorbuje prilikom izloženosti elektromagnetnom zračenju. Specifična stopa apsorpcije se izražava u jedinicama W/kg (vat po kilogramu). SAR se određuje kao srednja vrednost za celo telo ili pojedine delove.
Kada je u pitanju zračenje mobilnog telefona, SAR predstavlja maksimalnu snagu po jedinici mase koju apsorbuje glava korisnika telefona u određenom vremenu.
Po standardima Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja, maksimalna dozvoljena vrednost SAR-a je 2 W/kg.

NTP studija

Dve stvari se vrte u vezi sa ovom studijom. Prva je da je studija bila skupa. Koštala je 25 miliona dolara. Druga: često je opisivana kao „jedan od najvećih i najobimnijih eksperimenata koji ispituje zdravstvene efekte mobilnih telefona“.
Postavlja se pitanje: kako je potrošeno 25 miliona dolara na eksperimente u kojima učestvuju pacovi. Devedeset pacova po grupi, uzgoj pacova i ponavljanja – teško da mogu da koštaju 25 miliona dolara. Razumno kliničko ispitivanje je moguće izvesti za manje od dva miliona dolara. Niko ne kaže da nauka nije skupa, ali šta se ovde desilo?

Sledeće pitanje je: zašto su preliminarni rezultati ove studije postali dostupni javnosti, pre prolaska kroz legitiman put evaluacije, recenzije i objave u pristojnom medicinskom časopisu?
Ovaj rad je publikovan na sajtu biorxiv.org (10). To je sajt za naučne radove nastao po uzoru na sajtove na kojima ljudi iz različitih oblasti brzo dele izveštaje. Izveštaji ne prolaze kroz glomazan proces analize koji je neophodan pre objave bilo čega u ozbiljnijem medicinskom časopisu.

NTP istraživači su odlučili da objave podatke pre završetka svoje analize i okončanja čitave studije. Studija je trebalo da bude završena 2017. godine. Podatke su saopštili, jer su smatrali da su preliminarni rezultati studije veoma intrigantni i kao takvi, od velikog javnog interesa.

U ovoj studiji, izloženost pacova RF zračenju, počela je u materici. Trudnice pacova su bile izložene zračenju od 900 MHz GSM ili CDMA, s početkom od petog dana gestacije pa sve do trudnoće.
Posle rođenja, mladunci su bili izloženi zračenju 21 dan. Onda su majke uklonjene, a mladunci razvrstani u grupe po polu da bi se nastavilo praćenje u trajanju od 106 nedelja. Smešteni su u specijalno izgrađene komore da bi se omogućilo zračenje čitavog tela tokom njihovog dvogodišnjeg životnog veka.
Zračenje je sprovođeno u periodu od oko 18 sati dnevno primenom kontinuiranog ciklusa po modelu – izloženost zračenju u trajanju od 10 minuta i prestanak, takođe u trajanju od 10 minuta. Ukupno izlaganje zračenju je iznosilo oko devet sati dnevno, sedam dana nedeljno.
Nivoi dva tipa zračenja su bili dizajnirani tako da grubo oponašaju dozu radijacije koju ljudi prime prilikom upotrebe telefona (ispostaviće se da je ovo daleko, daleko više od onoga što može da uradi mobilni telefon).

Kontrolni pacovi su tretirani identično, osim u pogledu zračenja, naravno.

Pre nego što su ovu studiju uradili sa devedeset pacova po grupi, NTP istraživači su izveli neke pilot studije kako bi utvrdili da li jačina zračenja utiče na porast telesne temperature kod pacova, što bi moglo uticati na rezultate. Oni su takođe radili 28 dana pilot studiju u vezi sa toksikologijom pre nego što su sproveli masovni eksperiment koji je završio sa sedam eksperimentalnih grupa. Devedeset pacova po grupi, to je 630 pacova. Ali, pošto su pacovi podeljeni po polu, to znači da ih je bilo ukupno 1.260.

Sedam grupa/izloženost zračenju:

1. Kontrolna grupa (bez RF zračenja)
2. GSM 1.5 W/kg
3. GSM 3.0 W/kg
4. GSM 6.0 W/kg
5. CDMA 1.5 W/kg
6. CDMA 3.0 W/kg
7. CDMA 6.0 W/kg

Rezultat

Na kraju studije koja je trajala dve godine, preživljavanje je bilo niže u kontrolnoj grupi mužjaka, nego u svim grupama mužjaka pacova izloženih modulisnom GSM RF zračenju.
Opstanak je bio neznatno niži u kontrolnim grupama ženki pacova, nego kod ženki izloženih GSM RF zračenju od 1.5 do 6 W/kg.
Kod pacova izloženih CDMA RF zračenju (6 W/kg), opstanak je bio veći u svim grupama, računajući i mužjake i ženke u odnosu na kontrolnu grupu. Ono što je naročito iritantno, tiče se načina prijavljivanja rezultata. Istraživači su izjavili da je teško naći zgodno, lako poređenje rezultata preživljavanja za svaku grupu.
Skeptici prave šalu na račun toga, pa predlažu da se studija naslovi:

„Mobilni telefoni čine da pacovi žive duže“.

Iako je bilo 90 pacova u svakoj grupi, to je zapravo mali broj za otkrivanje smislenih razlika u vezi sa niskim frekvencijama zračenja. Izveštaji studija pokazuju povećane slučajeve tumora na mozgu i srcu kod muških pacova. Konkretno, zabeležena je povećana incidenca malignih glioma i švanoma u nekim grupama koje su bile izložene GSM ili CDMA RFR-u. Kod pacova mužjaka, broj glioma otkrivenih za GSM RFR među 90 pacova u svakoj grupi je bio 3 (3,3%), 3 (3.3%) i 2 (2,2%) za doze od 1.5 W/kg, 3 W/kg i 6 W/kg, dok je za CDMA taj broj iznosio 0 (0%), 0 (0%) i 3 (3,3%) za iste doze zračenja. Ako ove brojeve uporedimo sa nultim brojem glioma u kontrolnoj grupi, to izgleda alarmantno.

Postoji nekoliko problema. Prvo, za GSM RFR, ne postoji adekvatna veza doza-odgovor, ukoliko postoji prag koji je, na primer, ispod 1.5 W/kg. Problem je i broj glioma posmatranih u kontrolnoj grupi. On je nula. U poređenju sa kontrolnim grupama u prethodnim studijama, taj broj bi trebalo da bude oko 2%.

Nedostatak jasnog efekta doza-odgovor, nepostojanje statistički značajne razlike između ženki pacova, nepostojanje jasnog biološkog mehanizma koji bi objasnilo zašto bi GSM RF zračenje bilo „kancerogeno“ na nivou iste izloženosti – svi ovi parametri ukazuju na nisku verovatnost da RF zračenje izaziva rak. Rezultati su gotovo sigurno lažni i apsolutno ne znače da RFR izaziva maligne gliome kod pacova.

Švanom ~ Svanom ~ Schwannoma

Kod ljudi, švanomi su benigni tumori (samo 1% postane maligno). Načelno, u mozgu se može razviti nekoliko vrsta benignih tumora. Oni nose nazive po specifičnim ćelijama ili tkivima iz kojih proizilaze. Švanomi se sastoje iz Švanovih ćelija – tip ćelija nazvan po nemačkom histologu Teodoru Švanu (Theodor Schwann); kod najvećeg broja perifernih nerava oko aksona obrazuje izolacioni mijelinski omotač.

U uvodu NTP studije, istraživači povezuju mobilne telefone sa akustičnim neurinomima, koji su takođe poznati kao vestibularni švanomi, zahvaljujući, verovatno, maloj razdaljini između uva i izvora zračenja koja se ostvaruje kada se mobilni telefon koristi za razgovor.
Akustički neurinom (vestibularni švanom) je benigni tumor koji nastaje od ćelija omotača vestibularnog nerva.

A zašto bi se švanomi razvili samo u regiji koja okružuje srce pacova, kada je celo telo izloženo frekvenciji začenja ravnoj onoj koju emituje telefon, ostaje zagonetka.

Ono što su NTP istraživači pronašli u smislu učestalosti švanoma, bilo je slično onome što je pronađeno u odnosu na gliom. Nije bilo razlike u učestalosti kod ženki. Kod mužjaka je postojala statistički značajna razlika u švanomu srca, ali kada su istraživači tražili švanome u drugim regijama, pronašli su:

„Za razliku od značajnog povećanja učestalosti švanoma u predelu srca kod mužjaka izloženih zračenju, učestalost švanoma posmatranih u drugim tkivima, nije se značajno razlikovala u odnosu na kontrolnu grupu. Osim toga, hiperplazija Švanovih ćelija nije primećena u nekim drugim tkivima. Kombinovana učestalost švanoma iz svih lokacija je generalno veća kod mužjaka izloženih GSM i CDMA RFR-u, ali ne značajno drugačija u odnosu na kontrolnu grupu.“

Drugim rečima, jedini značajan rezultat je povećanje incidence švanoma srca „Sprague-Dawley“ muških pacova izloženih RF zračenju, dok nije bilo razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe za ukupnu učestalost švanoma na svim lokacijama.

S obzirom na to da ne postoji poznat biološki prihvatljiv mehanizam da objasni kako RFR čini nekako posebno osetljivim srce na formiranje švanoma samo kod mužjaka i s obzirom na visok nivo biološke neverodostojnosti da RFR izaziva švanom na prvom mestu, ponovo najverovatnije objašnjenje je da je ovo, takođe, lažan rezultat.

Problemi sa ovom studijom

Mora se priznati da je NTP uključio komentare kritičara studije. Jedna od njih, veterinar, Dajana Hejns (Diana Haines), komentarisala je sa stanovišta patologije. Ona je upozorila da iako je dogovoreno da treba uzeti u obzir rezultat verovatno kao „posledicu izloženosti modulisanom RFR-u“, ostaje pitanje koliko šema izlaganja pacova zračenju koje počinje u materici, predstavlja stvarnu ljudsku izloženost. Dala je svoju procenu i ona, naravno, smatra da takva šema nije dobra.

Drugi recenzent, Maksvel Li (Maxwell Lee), u laboratoriji za biologiju i genetiku Nacionalnog instituta za rak (The National Cancer Institute Laboratory of Cancer Biology and Genetics), analizirao je podatke i zaključio da postoji veza između švanoma i zračenja, ali verovatno ne i između glioma i zračenja. Njegov zaključni odgovor je da ti rezultati nisu biološki značajni.

Treći recenzent, Aleksandra Michalowski (NCI), ponovila je svoju žalbu na predstavljanje ukupnog preživljavanja svake grupe i zapravo, uradila ono što je trebalo da urade autori studije. Izradila je tabelu sa središnjim opstankom svake grupe. Tabela je pokazala da je srednje preživljavanje mužjaka koji su primili 6 W/kg GSM RFR-a bilo 8% više, što je, kako je rekla, tera da sarkastično promeni naslov u:

„Zračenje od mobilnih telefona čini da mužjaci pacova žive 8% duže u proseku.“

U svakom slučaju, ona je zabrinuta zbog mogućnosti za pristrasnost. Iako je pomislila da podaci za švanom verovatno ukazuju na kancerogenezu, sada smatra da su podaci i za gliom, i za švanom, marginalni.

Još jedna kritika dolazi od Majkla Lauera (Michael S. Lauer) iz Kancelarije za vanredna istraživanja u NIH-u (National Institutes of Health). On je uradio neke simulacije i analize i ustanovio da kod studija ovog tipa postoji visok rizik od lažno pozitivnih rezultata.

Imajući u vidu veoma nisku verovatnoću pozitivnih rezultata, kao i navode ranijih epidemioloških studija, prijavljeni zaključci studije su gotovo sigurno slučajni i ne ukazuju na prave biološke efekte.

Postoji toliko crvenih zastava koje je trebalo novinarima da kažu da studija sadrži mnogo manje nego što se na prvi pogled čini.
„Scientific American“, „STAT“ i „Mother Jones“ su nakon kritika promenili svoje članke i predstavili rezultate studije tako da zvuče mnogo manje alarmantno, u poređenju sa prvobitnom verzijom.

Postavlja se pitanje zašto je NTP požurio sa objavom preliminarnih rezultata studije u nerecenziranim časopisima.
Ovo se delimično može razumeti na sledeći način: da je NTP odbio da objavi nepotpunu studiju, već seledećeg dana bi usledili naslovi poput ovog:

„Vlada krije dokaze o vezi između mobilnog telefona i raka“.

Svakako, pre objave zvanične publikacije sa uverljivijim dokazima, trebalo je makar uz plasiranu priču izdati jasna upozorenja. Ovako, ona su se negde izgubila u dvoličnosti medija.

Zaključak

Studija je loše odrađena. Primena zračenja na pacovima ne implicira nužno iste rezultate na ljudima.
Studija je i grubo predstavljena sa preuveličanim tvrdnjama i senzacionalističkim ispadima u medijima.
I još, istraživanja nisu zaključna.

Posmatrajući broj mobilnih telefona, njihovu učestalu upotrebu, kao i rast ova dva faktora iz godine u godinu, broj obolelih od raka bi trebalo da raste, a on se u SAD-u smanjuje od 1980. godine pa naovamo.

Tags: cellular phones, gliom, kancer, mobilni telefoni, NTP studija, pacovi, rak, RF zračenje, SAR, tumori, zračenje, švanom