Soda bikarbona ne leči rak

Tulio Simonćini (Tullio Simoncini) tvrdi da je rak gljivica — Candida Albicans — te da se može lečiti sodom bikarbonom.

petri solja

Iako nije pružio bilo kakve dokaze ili najmanju potporu za svoju teoriju, on očekuje da mu se veruje na reč.

Na svom sajtu, Tulio Simonćini govori o revolucionarnom otkriću.

Prema njegovom mišljenju, smanjenje kiselosti organizma davanjem sode bikarbone leči gljivice, odnosno rak.

On kaže da taj uljez prouzrokuje nekontrolisanu deobu ćelija u nekoliko organa, poput jetre i pluća. Da bi eliminisao gljivične kolonije, on pacijentima daje natrijum-hidrogenkarbonat intravenskom infuzijom, oralno, ili čak intraarterijski pomoću katetera blizu tumora.

tulio

Simonćini se žali na to da njegova sjajna teorija nikada neće biti istražena od strane naučne zajednice. On kaže:

Еksperimentisanje je dozvoljeno samo ako se poštuju oni koji imaju političku ili ekonomsku moć. Društvo treba da štiti najplodnije umove, omogućavajući im da sprovode svoje ideje slobodno. Naprotiv, danas su pod izgovorom zaštite građana najveće neznalice na najvišim pozicijama, upletene u moćne interese.

Čudna stvar, na istom tom sajtu, on takođe piše:

Na osnovu godina naučnog i kliničkog istraživanja, ustanovljeno je da se u biti svakog tumora nalazi gljivica, Candida Albicans. Dobra vest je da može da se tretira snažnim antigljivičnim sredstvom koje je jeftino i lako dostupno.

Kako je to moguće?! Simonćini je rekao da nije bilo istraživanja!

Pathogenen Hefen auf der Spur

U prilog svojoj teoriji, Simonćini navodi sledeću studiju. Tvrdi da ona pokazuje prisustvo kandide u 79% ispitanika.

Pogrešno!

U studiji piše da je uzeto 19.457 uzoraka krvi. Izolovano je 193 kulture izvedenih iz 76 pacijenata sa rakom; Candida Albicans ulazi u sastav 79% izolata.

U nekim kulturama, od 193 izolovane, kandida je pronađena.

To znači da u 19.264 uzoraka, nije pronađena nijedna gljivica (19.457 – 193 = 19.264).

Od ukupno 193 kulture, ispostavilo se da je Candida Albicans prisutna u 79.

To znači da je kandida prisutna u manje od 1% uzoraka. Candida Albicans koja je, prema Tuliju Simonćiniju, trebalo da izaziva rak.

Dakle, samo 0.99% uzoraka krvi je imalo gljivicu, umesto 79%, kako tvrdi Simonćini.

Drugi primer studije koju Simonćini koristi u prilog svojoj teoriji se takođe nalazi na PubMed-u, a on je koristi kao dokaz suživota raka i kandide u 91% slučajeva.

Pogrešno!

Studija opisuje da je u 109 slučajeva kandidijaze sa fatalnim ishodom bila zastupljena Candida Albicans, a u 18 druge vrste iz roda Candida.

Treći primer manipulacije studijom: kandida, rak i silikon…

Kandida je pronađena u silikonskim protezama, kateterima, implantatima, mestima gde materijal prianja uz telo.

U praksi, kandida kolonizuje ove materijale i to je poznato. Ali kakve to veze ima sa rakom?

Urinarni kateter, na primer, mogu da nastane razne bakterije. I šta to znači? Bakterija na kateteru uzrokuje rak?

large

Soda bikarbona ~ natrijum-hidrogenkarbonat ~ natrijum-bikarbonat ~ NaHCO3

Soda bikarbona se često pojavljuje u prodaji kao fin prah bele boje. Rastvorena u vodi daje baznu sredinu.

Reaguje sa kiselinama i daje so i ugljenu kiselinu koja se lako razlaže na ugljen-dioksid i vodu.

NaHCO3 + HCl → NaCl + H2CO3

H2CO3 → H2O + CO2(g)

NaHCO3 + CH3COOH → CH3COONa + H2O + CO2(g)

Reaguje sa bazama:

NaHCO3 + NaOH → Na2CO3 + H2O

Iznad 50℃ se postepeno razlaže na natrijum-karbonat, vodu i ugljen-dioksid:

2NaHCO3 → Na2CO3 + H2O + CO2

Najčešće se dobija Solvejevim postupkom.

Nalazi primenu u prehrambenoj industriji i kozmetici.

Registrovana je kao aditiv u Evropskoj uniji pod nazivom E500.

U vezi s ovim, smešne su dve stvari. Prva se odnosi na aluminijum. Ako se pogleda Solvejev postupak, vidi se da se u zasićen rastvor natrijum-hlorida uvodi amonijak i ugljen-dioksid. Gde su onda ovde alternativci pronašli aluminijum, te za svoje potrebe traže isključivo sodu bez aluminijuma?

Jedino ako iz krajnjeg neznanja mešaju amonijak sa aluminijumom.

Druga stvar se odnosi na činjenicu da prirodnjaci ne žele ništa što dolazi iz prehrambene industrije. Pogotovo ne aditive. Njih smatraju smrtnim neprijateljem. Kako onda tako obilato koriste E500?

images

Pregled studija koje se bave uticajem sode bikarbone na tumore kod miševa

Prva studija koja je trebalo da ispita vezu između pH urina i progresije tumora mokraćne bešike kod miševa, pokazala je da dodatni natrijum-hidrogenkarbonat uzrokuje alkalni urin, sa visokim pH, ali i stimulaciju rasta ćelija raka.

Zaključak je da natrijum-hidrogenkarbonat nije mogao da spreči rast kancera izazvanog kod miševa, već je čak uticao na njegov rast.

Pored ove, postoje i druge studije koje beleže negativan uticaj natrijum-bikarbonata na rak. Čini se da natrijum-hidrogenkarbonat stimuliše već postojeći rast tumora. To bi moglo da znači da, ukoliko već imate rak, natrijum-hidrogenkarbonat će pospešiti njegov rast.

Natrijum-hidrogenkarbonat izgleda da povećava i toksičnost određenih agenasa. Razlog za to je nepovoljna pH vrednost.

115026748_mice_347656c

Na svom sajtu, Simonćini trijumfalno predstavlja sledeću studiju kao dokaz za efikasnost natrijum-hidrogenkarbonata protiv raka — soda bikarbona povećava pH tumora i sprečava spontane metastaze.

Autori ovog izveštaja, međutim, naglašavaju da natrijum-hidrogenkarbonat nije imao efekat na stopu rasta kancera.

Drugim rečima: soda bikarbona nije uništila rak.

Takođe, broj metastaza u grupi miševa tretiranih natrijum-hidrogenkarbonatom, nikako nije nula. Postoji izuzetno ograničen efekat kod nekih miševa, za koji istraživači kažu da ne znaju uzrok.

Ko god zaključi da ova studija pokazuje da natrijum-hidrogenkarbonat može da izleči rak i spreči razvoj metastaza, on ne ume dobro da pročita članak.

ph_graph1

Tokom 2013. godine, pojavile su se neke tvrdnje na internetu da istraživači na Univerzitetu u Arizoni planiraju ispitivanja u vezi sa korišćenjem sode bikarbone za lečenje raka. Navodno, članak na sajtu univerziteta dokumentuje takve tvrdnje. Ali članak ne opisuje tako nešto. Članak izveštava da biomedicinski inženjeri rade na metodi merenja pH vrednosti unutar tkiva zahvaćenih tumorom.

Postoje dva pasusa u tekstu koji mogu podržati ono što pristalice upotrebe sode bikarbone tvrde.

Prvi glasi:

Uzimanje sode bikarbone pokazuje veliki potencijal za smanjenje ili eliminaciju širenja raka dojke, pluća, mozga i kostiju, ali previše sode može oštetiti organe.

Ovo su reči novinara, ne nužno naučnika uključenih u istraživanje. Saradnik istraživanja (Ian Robey), na Univerzitetu Arizona (The University of Arizona, Cancer Center) i njegova grupa koja je radila na eksperimentalnim miševima naglašava da uvek treba biti oprezan u vezi sa predstavljanjem rezultata i zaključcima u odnosu na efekte kod ljudi.

Rezultati jednog istraživačkog rada grupe su bili sledeći:

  1. ekstracelularni pH je veći, ali ne i intracelularni pH (pH unutar ćelija tumora);
  1. pH vrednost je nepromenjena u normalnom, zdravom tkivu;
  1. uočeno je manje metastaza kod miševa tretiranih NaHCO3;
  1. rast primarnog raka je nepromenjena;

Dakle, studija ne dokazuje eliminaciju raka korišćenjem sode bikarbone.

Još jedan rad iste grupe istraživača dokazuje:

  1. rast primarnog raka se ne menja;
  1. razlika u širenju metastaza između miševa tretiranih sodom bikarbonom i onih iz kontrolne grupe je premala, tj. nije statistički značajna;

Dakle, studija dokazuje da soda bikarbona nema bilo kakve efekte na širenje metastaza.

Drugi pasus:

Jennifer Barton, profesor biomedicinskog inženjeringa (The University of Arizona) je navodno izjavio da pacijenti mogu povećati pH svog tela uzimanjem sode bikarbone, da bi im lekovi protiv raka bili efikasniji, ali se taj proces mora pažljivo pratiti.

Gorenavedeni rezultati kod miševa pokazuju nešto sasvim drugo. Došlo je do povećanja pH tumora, ali ne i pH tela.

Pretpostavka je da je izjava pogrešno citirana i interpretirana.

Ne samo da je u suprotnosti sa rezultatima pomenute grupe istraživača, već je u suprotnosti sa onim što znamo o sistemima koji drže pH tela u tačno definisanom rangu.

Različiti regulatorni mehanizmi u telu rade na održavanju stabilne vrednosti pH. Ovo je neophodno da bi telo pravilno funkcionisalo.AquariumPHScale

Postoji veliki broj fizioloških procesa koji su vitalni za naš opstanak. Jedna od tih vitalnih aktivnosti je održavanje pH vrednosti naše krvi.

Kako bi se osiguralo da se ove aktivnosti održavaju na pravom nivou u svakom trenutku, njihova regulacija je automatski proces koji vrši autonomni nervni sistem. Autonomni nervni sistem funkcioniše u velikoj meri ispod našeg nivoa svesti.

Probavni sistem je deo autonomnog nervnog sistema i suprotno onome što mnogi misle, mi nemamo način da utičemo na njegov rad pomoću onoga što jedemo.

Održavanje pH krvne plazme je uvek u opsegu od 7.35 do 7.45 — bez obzira na unetu hranu. Bilo da je ona kisela ili bazna, ona ne menja kiselost želuca (pH 1.5 — 4) ili krvotoka (pH 7.4).

Dolazi samo do promene kiselosti urina, jer se dešava eliminacija otpada preko bubrega koji završava u urinu.

Zbog toga, kiseo urin ne znači da nešto nije u redu sa pH vrednošću našeg tela, već upravo suprotno: naše telo radi ono što je trebalo da uradi — brzo i efikasno nas oslobađa od toksina.

Inicijalna pH onoga što jedemo je potpuno irelevantna za pH naše krvi.

Nema dokaza koji sugerišu da pH urina može biti u korelaciji sa bolestima poput raka.

Ako čujete nekoga da govori kako je vaše telo previše kiselo i kako bi trebalo da koristite izvesnu hranu ili proizvode da bi ono postalo alkalno, ne bi bilo mudro da verujete ni u bilo šta drugo što to lice izgovori.

Dakle, telo ima snažne, višestruke mehanizme koji nastoje da održe optimalnu pH vrednost. Zahvaljujući tim ugrađenim mehanizmima, telo je sposobno nositi se sa različitom vrstom hrane i zapravo, pH vrednost hrane ne igra tu neku posebnu ulogu (osim kod nekih bolesti probavnog sistema).

U slučaju uzimanja male količine sode bikarbone, telo se ponaša isto kao u slučaju hrane — mehanizmi održavaju ravnotežu.

U slučaju ubrizgavanja velikih količina koncentrovanih rastvora natrijum-hidrogenkarbonata direktno u tumor — najčešće dolazi do metaboličke alkaloze, tj. naglog disbalansa pH vrednosti koju telo ne može ili ne stiže na vreme da kompenzuje i onda nastupa smrt.

Ljudi umiru kada pH nije u opsegu 7.35 — 7.45.

Baking_Soda_Sodium_Bicarbonate

 

Postoji još jedna studija realizovana (ne do kraja) od strane Nacionalnog instituta za zdravlje (SAD). Njen cilj je bio ispitivanje uticaja oralne upotrebe sode bikarbone na bol kod pacijenata sa tumorom.

Svrha studije:

  1. utvrditi koliko dobro ljudi tolerišu natrijum-hidrogenkarbonat ukoliko ga uzimaju oralno u većim dozama;
  1. ispitati da li natrijum-hidrogenkarbonat može smanjiti bol kod pacijenata obolelih od raka;

Primarna merila ishoda:

  1. Prva faza — proceniti bezbednost kapsula kod pacijenata sa tumorom i umerenim do jakim bolovima; odrediti maksimalno podnošljive doze;
  1. Druga faza — proceniti efikasnost oralne primene natrijum-hidrogenkarbonata; definisati procenat pacijenata kod kojih je vidljivo poboljšanje u odnosu na intenzitet bola u skladu sa skalom procene bola;

Ova studija je prekinuta zato što nije napredovala do druge faze.

Tulio Simonćini

Baking-Soda

Tulio Simonćini se predstavlja kao lekar i stručnjak iz oblasti onkologije, dijabetesa i poremećaja metabolizma. Nije jasno kada je prešao iz konvencionalne medicine u alternativu i postao alternativni praktičar. Svakako, sve što je praktikovao, praktikovao je do 2003. godine. Od tada više nije ni mogao, jer ga je sud u Italiji osudio za ubistvo iz nehata i prevaru.

Međutim, to ga nije sprečilo da nakon izlaska iz zatvora širi besmislice preko interneta, nastupa u javnosti i deluje u drugim zemljama.

Već 2007. godine, usledio je novi slučaj smrti pacijentkinje u Holandiji.

Pacijentkinja sa rakom dojke je nakon lečenja u Klinici za preventivnu medicinu (The Clinic for Preventive Medicine Berg en Bosch, Bilthoven), klinici koja primenjuje razne alternativne metode lečenja, primljena hitno u bolnicu u Amsterdamu. Vrlo brzo je umrla. Dežurni lekar nije želeo da potpiše smrtovnicu, niti da izjavi da je pacijentkinja umrla prirodnom smrću, već je kontaktirao policiju.

Kasnije je utvrđeno da je pacijentkinja pre dolaska u bolnicu, na Klinici za preventivnu medicinu primala injekcije natrijum-hidrogenkarbonata.

Autopsija je pokazala da pacijentkinja nije umrla od raka dojke. Imala je nekoliko rana od uboda na mestu ubrizgavanja sode bikarbone i unakažene, plave i natečene grudi.

Simonćini se u više navrata obratio medijima i negirao optužbe, međutim, osoblje Klinike za preventivnu medicinu je potvrdilo da je pacijentkinja tretirana natrijum-hidrogenkabonatom po protokolu dobijenom od Simonćinija.

Državno tužilaštvo i Zdravstvena inspekcija su sproveli istragu. Naloženi su disciplinski postupci protiv lekara koji primenjuju tretman sodom bikarbonom.

Holandska inspekcija je zabranila primenu ove prakse nakon smrtnog slučaja.

Koliko ima ovakvih slučajeva — ne zna se. Na ovom linku se nalaze neke žrtve tretmana — prevareni, stradali i umrli ljudi koji su sledili Simonćinijev protokol. Mnogi su na sopstvenu inicijativu odbili konvencionalnu terapiju i primenili metodu lečenja sodom bikarbonom.

Najgore od svega je što Tulio nastavlja tiho da deluje u drugim zemljama.

Gostuje u emisijama u Južnoj Americi, širi svoje teorije u Meksiku i Brazilu.

Na njegovom sajtu i dalje piše:

U ovom trenutku, natrijum-bikarbonat je jedini lek koji daje mogućnost da tumori nestanu u potpunosti. Da bi se postigli maksimalni efekti, natrijum-bikarbonat treba dovesti u direktnu vezu sa tkivom.

 Naravno, tu je i crvena zastava, upozorenje:

[…] Informacije koje dajemo na sajtu su isključivo edukativne prirode i ne treba ih smatrati medicinskim savetom. Korisnici preuzimaju svu odgovornost za primenu saveta na sebi. Proizvodi na ovom sajtu ne mogu da zamene ili vas nateraju da ignorišete savet lekara.

Vrlo lukavo.

baking-soda (1)

Zaključak

Davanje natrijum-hidrogenkarbonata ugroženim pacijentima je rizično i besmisleno.

Ideja da je rak uzrokovan gljivičnom infekcijom je čista izmišljotina. Nema indikacija.

U naučnoj literaturi nema nijedne objave tog tipa.

Tvrdnja da Simonćini i njegove pristalice leče rak sodom bikarbonom je potpuno neosnovana. On sam nikada nije objavio nijedan podatak u naučnom časopisu, niti pružio ikakav dokaz za to.

Natrijum-hidrogenkarbonat se koristi u nekim akutnim situacijama u konvencionalnoj medicini kod pacijenata sa određenim poremećajima, ali samo pod strogim kliničkim nadzorom.

Visoko koncentrovani rastvori u velikim količinama koji se daju preko infuzije ili injekcija, mogu izazvati ozbiljne, pa čak i fatalne komplikacije.

Ne postoje naučni podaci koji opravdavaju primenu natrijum-hidrogenkarbonata kod pacijenata sa rakom i drugim bolestima.

Ne postoje naučni dokazi koji pokazuju da ova terapija može da leči ili uspori napredak bolesti.

Natrijum-hidrogenkarbonat je čak veliki rizik za pacijente sa visokim krvnim pritiskom, pacijente sa bolestima pluća, srca ili bubrega i pacijente sa rakom.

Kod bolesnih ljudi, dovodi do oštećenja organa.

Preopuričiti takav tretman teško obolelim pacijentima je potpuno neodgovorno.

U svakom slučaju, lečenje sodom bikarbonom spada u opasno šarlatanstvo koje treba kazniti.

 

 

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: