„Hemofobija”, čemu?

fefce117156979.562b66ee9ebbf_1

Svi smo mi u dubokoj vezi sa prirodom. Posedujemo nagon ka povezivanju sa drugim oblicima života. Taj osećaj povezanosti nosi veliku emotivnu satisfakciju. Nesumnjivo, nagon ka povezivanju je pomogao ljudskoj vrsti da preživi, jer je suštinski zavisila od okruženja i ekosistema.

Ali, u poslednje vreme, biofilija je proizvela ekstremnu varijantu: hemofobiju refleksivno odbacivanje sintetičkih hemikalija.

Hemofobija je izdanak savremenog ekološkog pokreta, posebno pokreta nastalog pod upravom Rejčel Karson (Rachel Carson) koji je demonizovao hemikalije (1).

Preko delovanja raznih organizacija, antihemijski pokret je postao toliko polarizovan da čak sve veštačke hemikalije smatra štetnim.

Ova lažna pretpostavka je dovela do popularne potražnje proizvoda koji su „prirodni“ ili čak „chemical-free“.

U stvarnosti, prirodni proizvodi su obično hemijski komplikovaniji od svega što možemo stvoriti u laboratoriji.

img1

Razlika između prirodnih i sintetičkih hemikalija nije samo neodrživa. Ona ne postoji.

Činjenica da je sastojak sintetisan u laboratoriji ― ne čini ga automatski opasnim.

Činjenica da je nešto prirodno ― ne znači da je bezbedno.

Amigdalin

Kajsija

Šolja semenki kajsija sadrži dovoljno prirodnog cijanida da ubije odraslog čoveka.

Nakon uzimanja semena voća, do hidrolize glikozida sadržanih u semenu dolazi pod dejstvom enzima glukozidaze. Izdvaja se šećer glukoza i oslobađa aglikon. Zatim dolazi do razlaganja aglikona i tada se iz kompleksa oslobađa  benzaldehid i cijanovodonična kiselina. Oslobođena cijanovodonična kiselina se brzo resorbuje u gornjim delovima gastrointestinalnog trakta i može dovesti do prestanka disanja. HCN je jedan od brzodelujućih poznatih otrova. Osnovu toksičnosti čini cijanidni jon (CN) koji inhibira oksidativne procese u ćelijama.

Ukratko, mehanizam dejstva cijanida se sastoji u inhibiciji citohrom oksidaze i zaustavljanja ćelijskog disanja. Na ovaj način ćelije ne mogu da iskoriste kiseonik. Simptomi trovanja su ubrzano i plitko disanje, glavobolja, vrtoglavica, koma, a smrt nastupa zbog prestanka disanja. Kod odraslih osoba male koncentracije se detoksifikuju i eliminišu urinom, ali izloženost većim koncentracijama u vremenu od 30 minuta može biti fatalna. Letalna doza iznosi 0,5 ― 3,5 mg/kg telesne mase. Procenjuje se da oralna doza od oko 50 mg HCN može biti fatalna što odgovara količini od oko 60 semena iz koštica kajsije.

Kajsije, koštice, amigdalin u njima ― sve je savršeno prirodno!

Clostridium botulinum

Clostridium botulinum

Clostridium botulinum, patogena bakterija koja se može naći u namirnicama biljnog porekla, konzervama gotovih jela, ribi, mlečnim proizvodima, izaziva botulizam. U toku svog razvića izlučuje toksin u okolnu sredinu. Određeni sojevi toksina, toksični za ljude, deluju na nervni sistem i ometaju sintezu acetilholina. Ovim se parališe rad nerava i smrt uglavnom dolazi usled paralize mišića grudnog koša koji regulišu disanje. Za ovaj tip trovanja karakteristično je da je bolest sa letalnim završetkom u 60 ― 80% slučajeva. Dakle, u većini slučajeva, trovanja se završavaju fatalno. Lekarska intervencija ne pomaže mnogo, jer se znaci trovanja javljaju kasno.

Anaerobna bakterija, Clostridium botulinum, njene spore, njeni toksini ― potpuno prirodni!

Bacillus anthracis

Bacillus anthracis

Bacillus anthracis, aerobna bakterija, izaziva akutnu zaraznu bolest ― antraks. Od ove bolesti obolevaju životinje, ali i ljudi. Ljudi obolevaju kada dođu u kontakt sa sporama u zemlji ili u kontakt sa zaraženim životinjama i proizvodima od životinja.

Vakcina protiv antraksa postoji, s tim da se preporučuje samo jako rizičnim grupama ljudi, na primer: osobama koje rade sa antraksom u laboratoriji, ljudima koji su izloženi sporama antraksa, ljudima koji rukuju proizvodima od životinja u područjima visokog rizika.

Ako se ne leči, bolest može da bude smrtonosna. Krvni i inhalacioni oblici antraksa, praćeni su najvišom stopom mortaliteta. Udisanje može biti pogubno, sa ili bez primene antibiotske terapije.

Dakle, spore bakterije Bacillus anthracis, prisutne u zemlji ― prirodne!

Međutim, ovde postoji izuzetak. Spore se mogu proizvesti u in vitro uslovima i koristiti kao biološko oružje.

Gimpi gimpi

Gympie Gympie

Ovu biljku niko ne želi u svom dvorištu.

Šume se smanjuju, klima se menja, gimpi gimpi (The Gympie Gympie) postaje ugrožena vrsta, a botaničari se raduju.

Raste u Australiji. Ima vretenastu stabljiku i široko ravno lišće u obliku srca.
Nije samo lišće opasno, već i koren. Samo približavanje biljci izaziva kijanje, krvarenje iz nosa, iritaciju očiju, a dospevanje sitnih bodlji u kožu prouzrokuje jak bol koji može prerasti u oticanje grla, predela ispod pazuha, prepona usled širenja limfnih čvorova…
Bodlje stvaraju bol nalik užarenosti koji može da traje dugo, ponekad i mesecima.
Biljka stalno odbacuje sitna „vlakna“ u vazduh koja čine i neposredno okruženje potencijalno opasnim.
Iako nisu sigurni šta utiče na bol pri ubodu, naučnici veruju da je to peptid moroidin koji ulazi u njen sastav. Otklanjanjem tog sastojka, oni veruju da će agonija postati legenda. 

Amanita phalloides

Amanita phalloides

Amanita phalloides, zelena pupavka, izaziva 90% svih trovanja gljivama sa fatalnim ishodom. Smrtonosna doza je jedan plod. Izaziva faloidinski sindrom. Trovanje nastaje posle 6 ― 24 (48) h. Javljaju se bolovi u stomaku, grčevi u mišićima, povraćanje, proliv, dugotrajna nesvestica, koma i smrt.

Zelena pupavka ― pa ona raste na najprirodnijem mogućem staništu!

Na osnovu samo ovih nekoliko primera, može se zaključiti da materije iz prirode nisu nužno zdravstveno bezbedne.

Prirodne hemikalije mogu biti korisne, neutralne ili štetne, kao i sintetičke, u zavisnosti od doze i načina korišćenja (potonje gubi smisao kada posmatramo materije sa fatalnim ishodom). Da li je nešto hemijski ― prirodno, nikada ne bi trebalo da bude faktor prilikom ocenjivanja zdravstvene bezbenosti.

Zablude na nivou ― prirodna jedinjenja protiv sintetičkih ― mogu imati razorne posledice.

Primer za to je formaldehid i panika povodom njega.

Formaldehid

Kao metabolički intermedijer, formaldehid je prisutan na niskom nivou u većini živih organizama.

Nalazi se na nivou od oko 2 ppm u zdravom ljudskom telu. U organizmu se razlaže do mravlje (metanske) kiseline i dalje do ugljen-dioksida i vode.

Formaldehid se prirodno javlja u voću (jabuka do 22 mg/kg), povrću (karfiol 26 mg/kg), mesu (svinjsko npr. 5 ― 20 mg/kg), ribi, pečurkama (osušene šitake, na primer, sadrže 100 ― 400 mg/kg), plodovima mora…

8

Formaldehid i druge hemikalije koje otpuštaju formaldehid se ponekad koriste u niskim koncentracijama u kozmetici, proizvodima za ličnu higijenu, kao što su šamponi, gelovi za tuširanje, losioni.

Formaldehid je i sastavni deo duvanskog dima.

Rizik od preteranog unosa postoji, ali se odnosi na ljude u industriji i laboratoriji. Izloženost se javlja nakon udisanja gasa i para formaldehida iz vazduha, ili preko apsorpcije tečnosti koja sadrži formaldehid kroz kožu.

Ljudi automatski prihvataju mnoge prirodne izvore formaldehida prisutne svuda, ali veštački formaldehid prisutan u kozmetičkim proizvodima izaziva negodovanje javnosti ― iako je hemijski potpuno isti: CH2O.

Jedan takav incident je primorao kompaniju Johnson&Johnson 2013. godine da potroši više od deset miliona dolara na reformulisanje svojih preparata za tuširanje. To su uradili, iako je količina prisutnog formaldehida u proizvodima za negu bila toliko niska da bi prosečna osoba trebalo da uzme 40 miliona kupki dnevno, da bi on predstavljao ozbiljnu pretnju po zdravlje.

Vakcine takođe sadrže male količine formaldehida.

Vaccine in vial with syringe. Vaccination concept. 3d

Briga o veštačkom formaldehidu je jedan od razloga što neki ljudi izbegavaju vakcinaciju, iako je sadržaj formaldehida u vakcinama 60 puta manji u odnosu na sadržaj formaldehida jedne kruške. Nivo je toliko nizak u vakcinama da nije moguće registrovati ni merljivu promenu koncentracije formaldehida u krvi deteta. Za razliku od bezopasne količine tragova formaldehida, izbegavanje vakcinacije nosi sa sobom brojne opasne posledice.

peeled-banana

Banana sadrži oko 16 mg/kg formaldehida. Pored toga, u sastav banane ulazi još: voda (75%), šećeri (12%), glukoza (48%), fruktoza (40%), maltoza (<1%), aminokiseline (<1%), glutaminska kiselina (19%), asparaginska kiselina (16%), histidin (11%), leucin (7%), lizin (5%), fenilalanin (4%), arginin (4%), valin (4%), alanin (4%), glicin (3%), izoleucin (3%), prolin (3%), triptofan (1%), cistin (1%), masne kiseline (1%), palmitinska kiselina (30%), linoleinska (14%), oleinska (7%), stearinska (2%), laurinska (1%), fitosterol, E515, E300, E306 (tokoferol), tiamin, E101 (riboflavin), E160a, (karoteni), etil-heksanoat, etil-butanoat itd, itd.

I prirodnjaci, hemofobičari jedu svu ovu hemiju?!

0114EiC-Soundbite_630m_1_1

Naučna zajednica opisuje hemofobiju kao strah zasnovan na predrasudama poput, ksenofobije ili homofobije.

Boriti se protiv straha je teško, ali ne i nemoguće. Strah je uglavnom posledica neznanja ili nerazumevanja stvari. Hemofobiju karakterišu iracionalni strahovi koji su štetni i koje je teško razbiti, a neophodno je, jer je organska (a i bilo koja druga) hemija bukvalno svuda oko nas.

Tzv. prirodna jedinjenja su klasična polazna tačka za otkrivanje mnogih lekova. Lako dostupni lekovi su direktno ili indirektno izvedeni iz prirodnih sastojaka. Bolje razumevanje specifičnih fizičkih i strukturnih karakteristika prirodnih jedinjenja je važno za razvoj odgovarajućih lekova.

Poznavanje njihovih fizičko-hemijskih i farmakokinetičkih osobina, metaboličke stabilnosti, rastvorljivosti i biodostupnosti, predstavlja izazov za organske hemičare. Često su primarni metabolički putevi prirodnih sastojaka ciljano orijentisani, dok su putevi sekundarnog metabolizma različito orijentisani, te su stoga oni jedan od razloga kontinuiranog naučnog interesovanja za njih.

Neki su i toksični i mogu proizvesti negativne efekte na ćeliju ili ceo organizam. Na primer, upotreba α-amanitina, toksičnog peptida poteklog od pečuraka (Amanita muscaria i Amanita phalloides), može dovesti do nepovratnog oštećenja bubrega i jetre. Ovaj molekul se smatra jednim od najsmrtonosnijih poznatih jedinjenja.

Nekoliko enciklopedija je sastavljano sa ciljem da se obezbedi baza podataka na jednom mestu koja bi obuhvatila jedinjenja iz prirode. To je urađeno 2006. godine kada je lista obuhvatila 50.000 jedinjenja (2). Naravno, lista se širi i ažurira, tako da se sada u bazi nalazi 326.000 jedinjenja od kojih 170.000 spada u toksične po važećoj klasifikaciji (prirodno je UVEK dobro, zar ne?).

Naravno, na ovom spisku se nalaze i mnogi molekuli odgovorni za miris, boju, ukus, smrad, zatim molekuli koji objašnjavaju kako organizmi rade na molekularnom nivou ili kako organizmi evoluiraju (3).

Zašto miriše zemlja?

Forskolin-Plant

Ako ste se pitali šta povezuje receptore u nosu sa mirisom zemlje, može se reći da je to molekul geozmina. Osim toga što se javlja kao saradnik snažnog mirisa zemlje nakon padanja kiše, geozmin je odgovoran i za zemljani ukus repe. Ponekad ulazi i u sastav celokupnog mirisnog doživljaja rečne ribe. Koncentriše se u mišićnom tkivu riba, ali može da se razloži u kiseloj sredini (razlog zašto neki ljudi koriste sirće prilikom spremanja šarana i soma).

Proizvode ga gram-pozitivne bakterije Streptomyces, rod Actinobacteria. Kada mikroorganizmi uginu, miris se otpušta.

Površinske vode mogu povremeno imati epizode neprijatnog ukusa i mirisa. To znači da je došlo do oštrog pada u populaciji navedenih bakterija.

Ljudski nos je izuzetno osetljiv na geozmin i može da ga detektuje pri izuzetno niskim koncentracijama.

Njegova formula je:

Geosmin

Ima dva spojena šestočlana prstena.

Ružino ulje geraniol

Rose

Jedan od glavnih elemenata ružinog ulja (ne i jedini), geraniol, spada u terpenoide.

Terpenoidi su velika i raznovrsna klasa organskih jedinjenja koja se javlja u prirodi. Terpenoidi se nazivaju ponekad i izoprenoidi jer su izvedeni iz izoprenskih jedinica, modifikovanih na različite načine. U slučaju geraniola, postoje dve izopren jedinice.

Miris ruže je rezultat različitih pojedinačnih jedinjenja, ali njemu doprinose i α-damascenon i β-damascenon, koji takođe spadaju u terpenoide ― izvedeni degradacijom karotenoida koji, opet, spadaju u tetraterpenoide.

Zašto se ruže trude da proizvode ove molekule uopšte?

Svojim mirisom, one privlače oprašivače, kao što su pčele i leptiri, koji mogu da ih otkriju na nivou ekstremno niskih koncentracija.

Zašto su ljute paprike ljute?

papricice

S druge strane, neki molekuli su tu da bi oterali predatore. Pošto biljke ne mogu da pobegnu, često se oslanjaju na proizvodnju molekula koji odbijaju napadače. Jedan od njih je kapsaicin, aktivna komponenta čili paprika, odgovorna za izuzetno ljut ukus. To je sekundarni metabolit ljutih papričica, kojeg proizvodi biljka sa ciljem da iritira sisare, uključujući i ljude. Izaziva osećaj paljenja na jeziku, ali i pečenje u dodiru sa bilo kojim drugim tkivom.

Capsaicin

Zašto svici svetle u mraku?

Svitac 1

Pojava da živa bića proizvode svetlost naziva se bioluminescencija. Svetlo koje nastaje je rezultat reagovanja luciferina sa ATP-om i kiseonikom uz prisustvo enzima luciferaze. Nestabilno jedinjenje, 1,2 dioksetan kao intermedijarni proizvod produkcije svetlosti, nastaje u reakciji odgovornoj za bioluminescenciju. Pri tome se oslobađa skoro 100% energije u obliku svetlosti.

Svici mogu kontrolisati svetlucanje, tj. njegov intenzitet i učestalost. Ne mogu sebi osvetljavati put, pa se pretpostavlja da je primarna svrha svetluvanja, pronalaženje partnera kroz signalizaciju svoje pozicije.

Epibatidin ―  šta je to?

Epipedobates_tricolor1

Mnoge vrste tropskih žaba proizvode otrove. Epibatidin je jedan primer od mnogih. Žaba koristi to jedinjenje za zaštitu od predatora. Životinje koje su mnogo puta veće od nje, mogu da uginu od male količine otrova koju ona izlučuje.

Epibatidine

Po sastavu je alkaloid prisutan u koži ekvadorske žabe. Njegova toksičnost potiče od sposobnosti da stupi u interakciju sa nikotinskim i muskarinskim acetilholinskim receptorima.

Uzrokuje ukočenost i eventualnu paralizu.

Prvobitno se mislilo da epibatidin može biti koristan kao lek, jer je jak analgetik. Međutim, od istraživanja za korišćenje u potencijalne terapeutske svrhe se odustalo, jer se ispostavilo da može biti smrtonosan čak i pri veoma niskim dozama.

 Još jedan otrov    tubokurarin-hlorid

Chondrodendron tomentosum

To je alkaloid izolovan iz biljke Chondrodendron tomentosum. U istoriji se koristio kao sastavni deo otrova za strele. Kurare je zajednički naziv za različite ekstrakte biljaka iz Južne Amerike koje su starosedeoci koristili za proganjanje životinja, tako što bi izolovan otrov stavili na vrh strele.

Oni su mogli da jedu meso životinja bez ikakvih neželjenih efekata jer tubokurarin ne može lako da pređe u sluzokožu. On je efikasan ako se daje parenteralno. Uzrokuje slabost u skeletnim mišićima. Izaziva reverzibilno inhibiranje nikotinskih acetilholinskih receptora.

Po strukturi je derivat benzilizohinolina.

Tubocurarine.svg

Koristio se davno kao dodatak za kliničku anesteziju, ali je vremenom zamenjen sigurnijim alternativama.

Zbog čega mačke spavaju pored ove biljke?

Nepeta cataria

Nepeta cataria, biljka poznatija po nazivu macina trava, proizvodi miris koji izaziva nalete valjanja, grebanja i predenja kod oko 2/3 domaćih mačaka (i kod većih mačaka). Kako se ispostavilo, za to je zaslužan nepetalakton ― jedinjenje koje proizvodi biljka za odbranu od insekata. Efekat kod mačaka je posledica njegove sličnosti sa mačjim feromonima. Nepetalakton se vezuje za mirisne receptore mačke i obično dovodi do privremene euforije.

Nepetalactone

Pripada klasi jedinjenja koja se nazivaju iridoidi, a po strukturi je biciklični monoterpenoid.

Penicilin

Penicillium chrysogenum

Penicilin (penicilin V) je prvi pronađeni antibiotik koji je našao primenu u lečenju više vrsta bolesti ljudi i životinja.

Engleski naučnik, Aleksandar Fleming, utvrdio je da plesan Penicillium notatum van ćelije stvara materiju koja potiskuje ― sprečava razviće stafilokoka. Fleming je radio u bolnici kao lekar i bavio se ispitivanjem stafilokoka. Gajio ih je u Petri kutijama sa plesnima koje su zaustavljale njihovo razviće. Upornim radom sa hemičarima, materija iz plesni je dobijena u kristalnom stanju i nazvana penicillin.

Industrijska proizvodnja i korišćenje u medicini počinje 1943. godine (mada je penicillin upotrebljen i nešto ranije, 1941. godine).

Za ovo svoje otkriće, Aleksandar Fleming je dobio Nobelovu nagradu.

Na osnovu istraživanja većeg broja autora, data je strukturna formula penicilina:

преузимање

On nije prosto hemijsko jedinjenje, već predstavlja smesu različitih supstanci sa različitim hemijskim i fizičkim osobinama. Matična supstanca je 6-aminopenicilinska kiselina (penicilanska). To je slaba organska kiselina.

Mehanizam delovanja penicilina zasniva se na inhibiciji sinteze ćelijskog zida bakterije.

Penicilin najčešće sintetitišu vrste iz roda Penicillium Penicillium notatum i Penicillium chrysogenum.

Danas se penicilin dobija tako što se u reaktorima uzgaja kultura plesni na podlozi. Nakon toga se ekstrahuje penicilin i tako dobijen ekstrakt tretira amidazom koja otcepljuje kiselinu. Kiselina se ekstrahuje i koristi dalje u postupcima sinteze gde se na amino grupu vezuju razni supstituenti koji poboljšavaju farmakokinetička svojstva.

Penicilini se dele se na više grupa u koje spadaju penicilini sa užim i širim spektrom delovanja.

Zašto je paradajz crven?

Paradajz

Boja paradajza potiče od pigmenta likopena ― fitohemikalije prisutne u paradajzu i pojedinom crvenom voću i povrću.

Likopen je simetrični tetraterpen formiran od osam izoprenskih jedinica. Član je karotenoidne familije jedinjenja. Sastoji se od ugljenika i vodonika, poput karotena.

Biljke prirodno proizvode trans-likopen. Pri izlaganju svetlosti i toploti, likopen podleže izomerizaciji do cis-izomera.

Lycopene

Likopen nije neophodan nutrijent za ljude, ali se obično nalazi u jelima pripremljenim sa sosom od paradajza. Kuvanjem paradajza se poboljšava koncentracija bioraspoloživog likopena. Registrovan je kao aditiv pod oznakom E160d.

Šta osobađaju četinari?

bor

Važna komponenta borove smole je pinen, C10H16. Pinen je biciklični monoterpen. Postoje dva strukturna izomera pinena koja se nalaze u prirodi: α-pinen i β-pinen. Oba oblika se nalaze u borovoj smoli, ali se takođe mogu naći i u smoli drugih četinara, kao i kod nečetinarskih biljaka. Dva izomera pinena čine glavnu komponentu terpentina.

Pinene
Terpentin se sastoji od pet izoprenskih jedinica.
Visoko rafinisano terpentinsko ulje se koristi kao razređivač za uljane boje. Koristi se i kao rastvarač za prirodne i veštačke smole, zatim za pripremu lakova, emulzija, boja, lepkova…

Govna ― zašto smrde i odakle im takva boja?

poop

Veliki deo boje izmeta je posledica razgradnje crvenih krvnih zrnaca. Prosečan vek eritrocita je tri do četiri meseca kod ljudi. Crvena boja krvi potiče od hem pigmenta koji je glavna komponenta hemoglobina. Hemoglobin je globularni protein koji sadrži hem grupu. Najveći deo u ukupnoj masi eritrocita otpada na hemoglobin i iznosi 32 ― 36% od njihove ukupne mase.

Kada stari eritrociti puknu, hemoglobin odlazi u krvnu plazmu.
Iz raspadnutog hemoglobina u krvotok se oslobađa gvožđe koje kasnije biva upotrebljeno za sintezu hema ili hemoglobina. Od ostatka hemoglobinskog molekula, tj. od porfirinskog dela u nekoliko faza, uključujući i fazu nastajanja biliverdina, dolazi do stvaranja bilirubina koji se otpušta u krv i jetrom izlučuje u žuč.
Slom bilirubina u organizmu dalje dovodi do stvaranja završnih produkata u razgradnji hema ― pigmenata karakterističnih za izmet i urin.
Nastaje urobilin ― žuti pigment koji mokraći daje boju i sterkobilin ― pigment koji stolici daje smeđu boju.

To je ukratko proces razotkrivanja boje, ali šta je sa smradom? Zašto govno toliko smrdi?

Krivac za to je skatol ― blago toksično organsko jedinjenje iz familije indola. Formira se iz aminokiseline triptofana u sistemu organa za varenje  kod sisara. Ima jak fekalni miris.

Skatole

Ako bismo nastavili niz, došli bismo do liste koju čine jedinjenja odgovorna za neprijatan zadah iz usta, zatim za smrad koji dolazi od stopala, za miris povraćke itd. Iza svakog neprijatnog šoka koji dožive naša čula, stoji organska hemija.
Ali, i ne samo iza toga.
Tu su i prijatni mirisi, poput gorenavedenih, kao što su miris vlažne zemlje, pokošene trave, ruže itd.
Tu je i zadovoljstvo, uzbuđenje, radost (oksitocin, serotonin, dopamin) osećanje muškosti i ženskosti (testosteron i estradiol). Uzroci bola i oslobađanje od bola (aspirin i oksikodon).

Dakle, u svetu oko nas, možemo pronaći organsku hemiju svuda u čemu god da je tražimo. Možemo je naći u rasponu od zadovoljstva do bola, od lepote do ružnoće, i da ― do sranja.

Na kraju, ostaje pitanje: kome je palo na pamet da organsku hranu nazove organskom. Kakvog li to smisla ima?
Jedino ako su predlagači naziva imali u vidu poslednju stavku u nizu ― skatol. Onda razumem.

organic (1)

Ako su se vodili logikom da pod pojmom organsko posmatraju organska jedinjenja poreklom isključivo iz prirode, vidi se iz teksta da ta prirodna organska jedinjenja nisu uvek zdravstveno bezbedna, što organskim proizvođačima ne ide u prilog jer svoje proizvode hvale kao sigurnije, kvalitetnije i ukusnije u odnosu na ostale.

Ako su želeli oznakom organsko da naglase nepostojanje sintetičkih hemijskih jedinjenja  u svom uzgoju različitih vrsta namirnica, to je opet kriva postavka. Jedinjenja sintetisana u laboratoriji nisu ništa drugačija, lošija ili nebezbednija u odnosu na ostala prirodna, tim pre jer se radi o identičnom hemijskom sastavu kod obe klase jedinjenja. Štaviše, veštački sintetisani agensi su često izolati jedinjenja iz prirode.

Pojmovi organsko, čisto, prirodno, oslobođeno od hemikalija ― postaju iritantni.

Edukacija potrošača da prirodni proizvodi nisu uvek sigurni treba da podstakne pojedince na donošenje pametnijih zdravstvenih odluka.

Čvršća regulacija marketing termina je takođe važna. Termin čisto treba da se odnosi samo na jedan sastojak proizvoda.
Prirodno kao marketinški termin za kozmetiku i druge proizvode treba da bude zabranjen.
Upotreba izraza oslobođeno od hemikalija ― logično nemoguće ― na etiketama proizvoda treba da bude zaustavljena.

1113CW-FEATURE_Chemophobia_630tbPredviđa se da će globalno tržište prirodnih i organskih proizvoda za negu dostići 16 milijardi dolara do 2020. godine, iako ti proizvodi ne pokazuju prednost nad svojim sintetičkim ekvivalentima. Prognoze za organsku hranu su još izraženije.

U svakom slučaju, industrijska kontrola kvaliteta i visoki standardi su potrebni da bismo učinili proizvode bezbednim za ljudsku upotrebu. Boljim poznavanjem hemije i toksikologije, hemijske rizike možemo procenjivati na racionalniji način.

Advertisements

6 comments

  1. Postovana Katarina , Zamolio bih za jedan odgovor . Procitao sam negde , pre mnogo godina , da otrov ( u nejstivim ) pecurkama moze da se neutralise polusatnim kuvanjem u slanoj vodi. To bi moglo biti korisno radi tretmana jestivih , za svaki slucaj. A najverovatnije da to nije tacno ! Na pravom sam mestu da to saznam ! Puno pozdrava Dejan Misic Kraljevo

    Like

    • Nejestive pečurke sadrže toksine, alkaloide koji izazivaju trovanje različite jačine. Dele se na jako otrovne (izazivaju smrt), otrovne (mogu izazvati smrt) i one čijom konzumacijom nastaju razne tegobe poput mučnina i grčeva, ali ne i smrt.
      Toksini takvih gljiva su termostabilni, što znači da primena visokih temperatura ne uklanja toksičnost i nije od posebnog značaja za bezbednost hrane.
      Toksini se odupiru temperaturi kuvanja i njihovi efekti se ne smanjuju nakon kuvanja.

      Jestive gljive se podvrgavaju standardnim postupcima karakterističnim za pripremu te vrste hrane. Neka posebna predostrožnost tu nije potrebna, samim tim što su te gljive jestive. Klasična obrada koja se primenjuje kod pečuraka je dovoljna.

      Obazrivost je potrebna samo u slučaju razlikovanja jestivih od nejestivih gljiva, jer ponekad kod neiskusnih berača lako dolazi do zamene nejestivih vrsta jestivim vrstama.

      Liked by 1 person

  2. Pingback: „Organska“ hrana: istine i zablude | ISTINE I ZABLUDE

  3. Smilla

    Ja citam etikete na proizvodima, i zelim da znam njihov sastav. Ne mislim da imam fobiju od hemije zato sto u svom hlebu ne zelim nista vise od onoga sto je za taj hleb neophodno, a to je brasno,voda,so i kvacas (eventualno semenke). Zato sto u svojoj ishrani ne zelim nepotrebne jeftine sastojke kao sto su hidrogenizovano biljno ulje, nepotrebne aditive, vestacke boje, vestacke zasladjivace… Sto u svom siru ne zelim ucvrscivac kalcijum-hlorid, i to ne zato sto mislim da ce mi skoditi vec zato sto ne zelim da me proizvodjaci varaju, ne zelim da placam vodu, vec zelim sir kakav se pravio nekada, ocedjen od surutke.
    Ne zelim konzervanse u svojoj zimnici, jer se danas teglice uspesno sterilisu na visokim temperaturama. Ne zelim vanilin jer vise volim pravu vanilu. Ne zelim vestacke mirise za prostorije jer mi vise prijaju etericna ulja. Ne zelim caj od brusnice u kome nema brusnice vec samo vestacke arome, zelim pravu brusnicu.
    Postujem svoje telo i svoj novac.
    Svaka inteligentna osoba treba da se zanima za sastav proizvoda koje kupuje i da bira najkvalitetnije.
    Ne smemo da dozvolimo da se zbog tudjeg profita ili niskih cena proizvoda spusta kvalitet namirnica. Doci cemo u situaciju da mislimo da jedemo grilovano belo meso koje uopste nije to vec neka smesa koja je napravljena da ukusom, oblikom, bojom i konstitucijom lici, sa sve nitima mesa i obojenim poprecnim tamnim linijama, kao da je meso tek sislo sa resetke grila, fuj (Subway sendvic).
    Svi znamo kako se pravi americki chicken nuggets, kao i cips od krompira u kome ima vise kukuruznog brasna i gluposti nego krompira… Informisite se sta kupujete i jedete.
    Ne bih se slozila sa vama da banana sadrzi bilo sta sto pocinje na slovo E, jer je to iskljucivo znak za food additives, tj aditive koji se dodaju. Tako da banana ne sadrzi E515,E300,E306,E101,E160a, … Vec sadrzi vitamin C, E, B, karoten, kalijum …u svom najprirodnijem obliku.
    Hemofobija je strah od krvi.

    Like

    • Ko vam brani da čitate etikete? Čitajte. Svako ima pravo da zna sastav proizvoda. Deklaracije zato i postoje.
      Međutim, šta vredi što čitate, kad ne umete da čitate?
      Jer, da umete, vi ovo ne biste napisali.

      Da znate bilo šta o aditivima, ne biste u komentaru napisali ovoliko gluposti.

      Dakle, limunska i sirćetna kiselina spadaju u aditive, pa ih koristite bez problema.
      Pojedina sredstva za narastanje testa takođe spadaju u aditive. Koristite ih.
      Aminokiseline – unosite ih.
      Antioksidante – takođe.
      Prirodne pigmente: antocijane, kurkumin, karotenoide – takođe.
      Vitamin A spada u aditive.
      Vitamin D – takođe.
      Vitamin E – takođe.
      Vitamini B kompleksa – takođe.
      Vitamin C – takođe.
      Želatin – isto.
      Pektin.
      Celuloza…

      Sve to koristite.

      Sve ovo se može prevesti u sistem E brojeva. Sve od navedenog će imati odgovarajući broj i E oznaku. To nije nešto strašno, opasno, toksično.
      Sistem označavanja aditiva je uveden u Evropi radi lakšeg regulisanja prehrambenih aditiva.
      E broj služi kao potvrda toksikološke evaluacije i klasifikacije pojedinog aditiva. Označavanje aditiva omogućava njihovu jednostavniju identifikaciju u prehrambenom lancu.
      Jedinstveni sistem E brojeva takođe olakšava uvoz i izvoz hrane između različitih zemalja. Prema većini nacionalnih propisa, na osnovu detaljnih ispitivanja i dobijenih rezultata, odobrava se upotreba odgovarajućeg aditiva, kreira regulativa koja definiše svrhu upotrebe, kao i dozvoljenu količinu aditiva u namirnicama.
      Ne vidim tu nikakav problem. Sve je transparentno. Neki aditivi su biljnog, neki životinjskog porekla, neki sintetisani u laboratoriji. Sve dok se poštuje regulativa, nema bojazni.

      Kulminacija vaše gluposti se ogleda u pobrojavanju sastojaka koje sadrži banana i nepriznavanju da u njen sastav ulazi išta od E brojeva, a potom, navođenju vitamina. Besmislica!
      Vi očigledno niste shvatili smisao predstavljanja i najmanjeg sastojka banane, izraženog preko hemijskih jedinjenja.

      Poenta teksta je upravo u razbijanju zabluda o tome da su neka jedinjenja bauk, da su opasna jer imaju komplikovanije nazive, da su zastrašujuća jer su proizvedena u laboratoriji.

      Vi posle dugačkog teksta niste ukapirali okosnicu:

      Činjenica da je sastojak sintetisan u laboratoriji ― ne čini ga automatski opasnim.

      Činjenica da je nešto prirodno ― ne znači da je bezbedno.

      I ja treba s vama da polemišem?

      Vaša poslednja sugestija je, opet, neosnovana.
      Pre svega, hemofobija u tekstu ima navodnike. Drugo, termin je prihvaćen kao strah od hemijskih supstanci, smeša, jedinjenja, ali u medicinskom smislu ne predstavlja fobiju, već neku vrste stvorene averzije ili predrasuda po pitanju hemijskih jedinjenja.

      Sledeći put uzmite, na primer, malo dihidrogen monoksida, pa se javite. Možda će biti bolje.

      Like

  4. Pingback: Codex Alimentarius | ISTINE I ZABLUDE

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: