Kada će apoteke prestati sa prodajom lažnih lekova?

Povremeno, farmaceuti me pozivaju da održim predavanje o alternativnoj medicini. Uvek sam spreman da raspravljam sa njima o tome zašto neki farmaceuti prodaju lekove koji nemaju dokazano dejstvo ili čak one čije je lažno dejstvo raskrinkano i pobijeno. Poslednji put kada sam bio pozvan, pitao sam farmaceute koliko njih može, kada rade na malo, prodavati proizvode kao što su: homeopatski lekovi, sredstva za detoksifikaciju, ulja za aromaterapiju, biljne mešavine bez jasnih kliničkih dokaza itd. Oko polovina njih nije imala hrabrosti da prizna da bi to uradila. Bojim se, međutim, da je u stvarnosti ova cifra verovatno bliža 100% — kaže Edzard Ernst, profesor na Univerzitetu u Velikoj Britaniji (University of Exeter, UK).

contemporary-architecture-projectPitanje zašto farmaceuti nude nedokazane ili lekove sa dokazanim, tačnije nikakvim dejstvom svojim klijentima, zbunjivalo me je dugi niz godina — piše dalje Edzard Ernst.

To je intrigantno i iz razloga što etički kodeks farmaceuta širom sveta sasvim jasno zabranjuje takvu aktivnost. Dakle, šta su mogući motivi apotekara za prodaju lažnih lekova?

Jedan poseban razlog bi bio da su oni sami uvereni u njihovu efikasnost. Međutim, u razgovoru sa farmaceutima, ne stiče se utisak da mnogi od njih veruju u homeopatiju ili druge lažne terapije. Tokom studiranja, oni uče naučne činjenice koje, očigledno, ne podržavaju pojam efikasnosti.

Ako su neki farmaceuti ipak uvereni u suprotno, oni očito nisu dobro informisani po pitanju trenutnih najboljih dokaza, te se zbog toga nalaze u sukobu sa svojim moralnim, etičkim i pravnim dužnostima u praksi. Dakle, jako, pozitivno verovanje u (nedokazano) dejstvo lekova, verovatno nije istaknuti razlog zbog kojeg farmaceut prodaje lažne lekove.

419S6sEkqfL

Postoji jedan zajednički argument koji farmaceuti — prodavci lažnih lekova koriste, a sastoji se u sledećem: pacijenti žele da kupe alternativne lekove, farmaceuti to moraju da im ponude. Kada se razmatra tenzija između etičkih dužnosti lekara, farmaceuta i komercijalnih pritisaka trgovaca, ona postaje bolno očigledna.

Za trgovca je sasvim u redu da ponudi proizvode koje kupci žele. Za profesionalca koji zna kako koji lek deluje, to ne mora biti slučaj. U etički kodeks farmaceuta može biti savršeno ugrađena ideja da je prodaja nepotvrđenih ili dokazano lažnih proizvoda pod maskom lekova neispravna. Stoga, spoznaja o tome može biti ono što farmaceut oseća, ali to ipak nije valjan razlog za prodaju lažnih lekova. Etički imperativ uvek mora da pokrije komercijalni lični interes.

img---epn-sweden

Drugi argument se odnosi na sledeće: ako pacijenti nisu mogli da kupe alternativne lekove kao što su homeopatski lekovi za stanja koja i ne zahtevaju lečenje, oni će naći način za dobijanje skupljih lekova i lekova sa više nuspojava. Ideja je ovde: bolje je prodati bezopasne, jeftine, placebo pilule kako bi se izbegli neželjeni efekti pojedinih stvarnih lekova.

Deluje verodostojno na prvi pogled. Međutim, taj argument ne drži vodu: ako je naznačeno da za određeno stanje ne postoji (ili nije potreban) lek/tretman, odgovorni zdravstveni radnici imaju obavezu da objasne ovu činjenicu svojim pacijentima. U medicini, manje zlo ne može lako da se opravda izbegavanjem većeg; naprotiv, uvek treba delovati optimalno — čak i kada to znači ubeđivanje pacijenta da nije potrebno lečenje.

naturopathic-and-homeopathic

Suviše očigledan razlog za apotekara koji prodaje lažne lekove je, naravno, nepobitna činjenica da zarađuje novac na taj način. Postoji jasan sukob interesa ovde, želeli farmaceuti da priznaju to ili ne. I uglavnom oni pokušavaju da negiraju postojanje takvog sukoba, ili pominju niz razloga za odluku o prodaji lažnih lekova.

Farmaceuti koji rade u velikim apotekarskim lancima često tvrde da nemaju nikakav uticaj nad asortimanom proizvoda koje prodaju u svojoj apoteci. Ovo zapažanje može biti istina. Ali, isto tako, istina je i činjenica da nijedan lekar i farmaceut ne može biti primoran da radi stvari koje narušavaju njegov etički kodeks. Ako određene institucije insistiraju na prodaji lažnih lekova, na farmaceutima, pojedincima i njihovim profesionalnim organizacijama je da promene ovu situaciju. Oni moraju da protestuju protiv takve neetičke stvari ― zloupotrebe i na kraju da odbiju saradnju.
Ovaj argument je, stoga, daleko od ubedljivog i sigurno ne daje izgovor za korišćenje na duži rok.

A-Pharmacy-that-Dispenses-Homeopathic-Remedies-Instead-of-Drugs

Još jedan potencijalni razlog za prodaju lažnih lekova u apotekama deluje malo nategnuto.
Neki farmaceuti smatraju da im skladištenja takvih lažnih proizvoda pružaju priliku za razgovor sa pacijentima i upoznavanje sa dokazima koji se odnose na pravi lek koji bi mogli kupiti. To bi ih možda odvratilo od kupovine besmislenih sredstava i ubedilo da kupe nešto što je efikasno umesto toga. U ovom slučaju, apotekar bi samo ponudio lažan lek kako bi savetovao kupce da ga ne koriste. Ova strategija može biti i etički način za rešenje ove dileme. Međutim, sumnja u ovakvu praksu (koja bi trebalo da bude uobičajena) je apsolutno opravdana kada su u pitanju mnogi farmaceuti danas.

Ipak, treba imati na umu, naravno, da postoje mnoge nijanse sive između crno-belih ekstremnih stavova po pitanju lažnih lekova. Jasno je da postoji razlika između toga da li farmaceuti aktivno podstiču svoje kupce da kupuju lažne proizvode i toga da li su zalihe takvih proizvoda poduprte, gde je to moguće, odgovornim savetima zasnovanim na dokazima izrečenim od strane farmaceuta ljudima koji su u iskušenju da ih kupe.

Na kraju, na profesionalnim farmaceutskim organizacijama je da upute svoje članove u složene i često teške situacije. Farmaceutsko društvo Australije, na primer, ne podržava prodaju lažnih lekova u apotekama.

pharmacy

To društvo se izjasnilo:

„Naš stav je da farmaceuti moraju koristiti svoj profesionalni sud da spreče ponudu neefikasnih proizvoda.“

Ovo je svakako dobra vest za sve one koji se bore za medicinu zasnovanu na dokazima i medicinu koja je u sprezi sa najboljim interesom pacijenta.
Jayne Lawrence, naučnica i profesorka, članica Kraljevskog udruženja farmaceuta (The Royal Pharmaceutical Society, RPS) u Velikoj Britaniji, istakla je sličnu viziju:

„Javnost ima pravo da očekuje od farmaceuta i drugih zdravstvenih radnika otvoren i iskren pristup kada je u pitanju efikasnost lekova i ograničenja tretmana. Vreme je da farmaceuti bace sa polica lekove bez efekta i fokusiraju se na naučno zasnovane tretmane podržane jasnim kliničkim dokazima.“

confusionsimbolica2

Ukoliko farmaceut poseduje sopstveni biznis, on je zapravo u poziciji da diktira snabdevanje svoje apoteke. Odluka da prodaje ili ne prodaje lažne lekove je apsolutno na njemu.

Kada su u pitanju korporacije, čelni ljudi na vrhu komercijalnih lanaca odlučuju da prodaju, pored ostalih, i neefikasne lekove jer su oni isplativi.
Postavlja se pitanje da li će veliki lanci apoteka ikada odustati od prodaje alternativnih i komplementarnih lekova, lekova bez dokazanog kliničkog efekta…
Odbijanje farmaceuta koji radi u apoteci (sastavnom delu jednog takvog velikog lanca) da proda nemoralno skupe placebo lekove, ne garantuje dobru perspektivu i napredak u karijeri.

Insistiranje na etičkim standardima i predstavljanje neugodnih istina ponekad može biti veoma teško, ali ko će drugi da reaguje, ako ne farmaceuti i njihova udruženja…
Neki od kupaca su glupi, lakoverni, naučno nepismeni, ispunjeni nevericom. Osloniti se na njihovo pravo na izbor znači samo jedno: uvećan profit vlasnika apoteka.

Nova anketa u „Medical Journal of Australia“, otkrila je da 76% lekara misli da je neetički da farmaceuti prodaju alternativne i komplementarne lekove sa malom bazom dokaza.

Samo 2% je reklo da oni imaju pravo da ostvare profit.

maxresdefault

Kanadski farmaceut, Scott Gavura, kaže:

„Obični proizvodi (oni sa kojima sam upoznat) sakriveni su u uglu, a apoteka je inače pretrpana biljnim preparatima, homeopatskim sredstvima, različitim oblicima kompleta za detoksifikaciju itd.“

Gavura tvrdi da prodaja komplementarnih i alternativnih sredstava (CAM ― Complementary and alternative medicine) krši ne samo medicinsku etiku, već i relativno, principe komercijalne etike.

Neki od bitnih etičkih principa koji čine komercijalnu transakciju su:

  • proizvod mora da deluje;
  • kupac mora da razume proizvod (deklaraciju);
  • kupac mora biti u stanju da proceni da li će proizvod ispuniti njegove potrebe;

Obaveštajni princip/pristanak podrazumeva opšti zahtev za poštenje od strane prodavaca, kao i odbijanje da profitiraju od neznanja potrošača.

Kako se CAM industrija nosi s ovim?
Nikako.

CAM proizvodi nisu u stanju da pruže kvalitetne dokaze o efikasnosti.

Empirijsko testiranje potvrđuje ono što apriori verovatnost sugeriše: malo je ubedljivih dokaza da ogromna većina CAM proizvoda ima bilo kakvo smisleno lekovito dejstvo i puno dokaza da homeopatska sredstva ne deluju.

Na jednoj strani, sudeći po izveštajima, stoji Australija i Udruženje farmaceuta koje ipak preduzima nekakve mere. Na drugoj strani je Amerika.

pharmacy-window

Primer iz Australije:

Neke od vodećih apoteka u Australiji su donedavno na sajtovima imale banere koji reklamiraju naturopatiju, zatim, savete u vezi sa primenom homeopatije kod beba, preporuke ka alternativnim sredstvima za sprečavanje bola itd.

Smatrajući da farmaceuti imaju fundamentalnu ulogu u obezbeđivanju adekvatnog pristupa potrošačima ka bezbednim i efikasnim lekovima, doktor Emerson (Lance Emerson) je napisao protestno pismo Društvu farmaceuta Australije (Pharmaceutical Society of Australia ― PSA).

Položaj PSA je takav da daje farmaceutima mogućnost učešća profesionalnog suda u cilju sprečavanja nabavke proizvoda bez pouzdanih dokaza ili bez dokaza o efikasnosti.

Do 30. maja ove godine, članci i reklame su bili dostupni na sajtu „Amcal“. Sada, svi su nestali. Pretraga za naturopatiju, homeopatiju = nula.

Što se tiče Amerike, alternativna medicina tamo predstavlja veliki biznis, potvrđuje novi izveštaj. On pokazuje da su Amerikanci potrošili na alternativne terapije više od 30 milijardi dolara u 2012. godini. To ne uključuje samo lažne lekove, dodatke ishrani, alternativna lekovita sredstva, već i tretmane poput akupunkture, joge i meditacije.

Health-Supplements

Izveštaj (pdf) koji su zajedno objavili Nacionalni centar za komplementarno i integrativno zdravlje i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, utvrdio je da je 59 miliona Amerikanaca zatražilo neku vrstu alternativnog lečenja. Većinu alternativnih terapija koriste odrasli, a ne deca, utvrdili su istraživači. Od 30.2 milijardi dolara, oko 28 milijardi dolara je potrošeno na odrasle, u poređenju sa 1.9 milijardi dolara za decu.

Istraživači procenjuju da je jedan od pet Amerikanaca potrošio novac na barem jednu vrstu alternativnog lečenja, što bi moglo da obuhvati prakse kao što su: ajurveda, helaciona terapija, kiropraktika, energetske terapije ozdravljenja, hipnoza, naturopatija, homeopatija itd.

Novac potrošen na alternativne lekove, iznosio je oko 9% od ukupnih zdravstvenih troškova. Izveštaj je utvrdio da su Amerikanci sa nižim primanjima potrošili više od svojih prihoda, u poređenju sa bogatijim ljudima. Porodice koje ostvaruju 25.000 dolara godišnje, potrošile su oko 314 dolara po osobi na komplementarnu medicinu i 389 dolara po osobi na prirodne dodatke. Porodice koje zarađuju više od 100.000 dolara godišnje, potrošile su u proseku 518 dolara po osobi na alternativne tretmane i 377 dolara na dodatke.

Uprkos nedostatku naučnih podataka koji bi podržali korišćenje raznih lažnih lekova, industrija alternativnih sredstava nastavlja da raste u SAD-u, prema istraživačima.

Da li je bolje prihvatiti takav pristup kakav vlada u Americi, dozvoliti slobodno tržište koje omogućava postojanje izvesnih metoda i lekova/sredstava (što se, između ostalog, radi i zbog mogućnosti lakšeg nadzora i kontrole, jer se akcenat stavlja na bezbednost proizvoda više nego na efikasnost) ili primeniti nešto poput onoga što pokušava da učini Australija — prosudite sami.

Svakako, farmaceut treba da ponudi potrošaču najbolje dostupne informacije o trenutnim dokazima o efikasnosti određenog sredstva, informacije o potencijalno sporednim efektima, detalje o interakciji sa lekovima i rizicima upotrebe.
U slučaju da potrošač odluči da koristi proizvod sa ograničenim dokazima o dejstvu, farmaceut mora da obavesti potrošača o rizicima odbacivanja standardne terapije za koju postoje čvrsti dokazi sa aspekta sigurnosti i efikasnosti.

Advertisements

2 comments

  1. Pingback: Antivakcinalni glasovi: mnogo buke, nimalo nauke | ISTINE I ZABLUDE

  2. Pingback: Zašto su lekovi skupi | ISTINE I ZABLUDE

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: