Globalno zagrevanje i povratak antraksa

U severnoj Rusiji je u julu ove godine prijavljeno nekoliko slučajeva antraksa u nomadskim zajednicama. Bolest je najpre formalno dijagnostikovana kod osmoro ljudi, da bi se kasnije proširila na veći broj nomada. Devedeset osoba je potom smešteno u bolnicu. Epidemija antraksa je izazvala smrt dvanaestogodišnjeg dečaka i njegove bake.
Smrtonosne spore bakterije — koje nisu registrovane na Arktiku od 1941. godine — takođe su se proširile i na 2.300 irvasa. Ruske trupe, specijalizovane za aktivnosti u biološkom ratu, poslate su u Jamalo-Nenecki okrug kako bi evakuisale stotine starosedelaca, pripadnika nomadskog naroda, i smestile ih u karantin.

standard Anna with two reindeers

O antraksu se danas obično misli kao o biološkom oružju, ali antraks nije napravio čovek (premda su znatno kasnije izolovane spore bakterije u laboratoriji). Bolest, uzrokovana bakterijom, pojavljuje se u pisanim tekstovima i drevnim spisima nastalim pre nove ere (1).

Bakterija Bacillus anthracis (2) se prirodno javlja u zemlji. Postaje opasna kada uđe u telo čoveka ili životinje, gde se umnožava, proizvodi toksin i izaziva niz neprijatnih simptoma u rasponu od plikova preko visoke temperature, do drhtavice, otežanog disanja, povraćanja i mučnine. Spore mogu ući u telo na različite načine. Kada spore prodru kroz posekotinu, dolazi do kožne infekcije. Kada spore dospu u organizam putem udisanja, one mogu izazvati ozbiljne probleme sa disanjem. Kada se nađu u mesu koje je nedovoljno kuvano ili ispečeno pre konzumiranja, bolest se može javiti u crevnom sistemu. Najopasnija vrsta antraksa nastaje kada se spore udahnu. Upravo su krvni i inhalacioni oblici antraksa i praćeni najvišom stopom mortaliteta, jer primena antibiotske terapije kod ovih načina infekcije često nema efekta.

Od antraksa (3) obolevaju neke vrste divljih i domaćih životinja.

Bolest se širi kada ljudi dođu u dodir sa zaraženom stokom ili proizvodima poput mesa i životinjske kože koji potiču od zaraženih životinja.
Antraks se može lečiti određenim antibioticima. Da bi lečenje bilo efikasno, neophodno je s njim otpočeti odmah nakon infekcije. Ako se ne leči, bolest može biti smrtonosna.
Oprezno rukovanje mrtvim životinjama za koje se sumnja da imaju antraks i vakcinacija ljudi koji rade na visokorizičnim poslovima, može smanjiti mogućnost širenja antraksa.

decade11

Rizične grupe kojima se preporučuje vakcina su: ljudi koji rade sa antraksom u laboratorijama, ljudi koji dolaze u dodir sa proizvodima od životinja (koža, krzno, dlaka, vuna) iz područja visokog rizika, veterinari koji su izloženi sporama antraksa, lica koja rade istragu u zaraženom području. Ostalima se, za sada, vakcina ne preporučuje.

Spore bakterije Bacillus anthracis se mogu proizvesti u in vitro uslovima i koristiti kao biološko oružje.
Upravo to se i dogodilo 2001. godine u SAD-u, kada su spore antraksa u formi belog, raspršenog praha poslate poštom na nekoliko lokacija. Tada su inficirane 22 osobe; pet je umrlo (4). Ministarstvo odbrane i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti sada imaju razvijen program čiji je cilj sprečavanje bioterorističkih napada, prepoznavanje sumnjivih pošiljki, spremnost nošenja sa posledicama i adekvatno reagovanje u slučaju da se napad desi.

gallery_4447_5_10268

Nagli skok sibirskih slučajeva antraksa nalazi korene u 1941. godini, kada se poslednji put izbijanje epidemije i dogodilo u tom području. Istraživači veruju da je ovogodišnji rekord obolevanja uzrokovan visokim temperaturama koje su doprinele topljenju leda i prethodno trajno zamrznutog sloja zemljišta u tundrama.
Pored omekšavanja tla, porast temperature je doveo do laganog odmrzavanja starih leševa, do sada zaštićenih od propadanja ekstremno niskim temperaturama.
Izveštaji iz regiona su pokazali da spore antraksa iz leševa irvasa ili ljudi koji su umrli od antraksa 1940. godine, mogu biti odgovorne za najnoviji talas infekcija. Bakterije iz zaraženih leševa (tj. njihove spore) su bile uspavane do sada, te su praktično preživele decenije sibirskih zima. Sada kada su uslovi povoljniji, spore su se probudile i ušle u organizme živih životinja.
U radu (5) koji je objavljen prošle jeseni, istraživači su predvideli da bi globalno zagrevanje moglo uticati na oslobađanje zamrznutih virusa i drugih patogena, omogućavajući im potencijalno inficiranje novih populacija ljudi. Izgleda da su bili u pravu.

o-ARCTIC-SEA-ICE-EXTENT-facebook

Visoke temperature su istopile površinski sloj zemlje i odmrzle smrtonosne spore antraksa zamrznute u trupovima irvasa zaraženih pre 75 godina. Sve ovo ukazuje na to da možda nije lako predvideti koje stanovništvo je najugroženije od zdravstvenih uticaja klimatskih promena.

Nacionalna akademija nauka (6) je 2013. godine organizovala forum o uticaju globalnih klimatskih promena na životnu sredinu i zarazne bolesti. Forum je bio usmeren na mnoge uzročnike bolesti, počevši od gljiva, preko bakterija i virusa, do komaraca.
Neki od istraživača i danas zastupaju tezu da klimatske promene mogu pogoršati širenje zaraznih bolesti, ugroziti određene regione i skratiti životni vek ljudi. Međutim, ponekad može biti teško dokazati tu direktnu vezu.
Kako izolovati jedan faktor (klimatske promene) kao uzrok infekcije u toplijim krajevima gde putovanje, trgovina, korišćenje zemljišta ili velika populacija ljudi na jednom, urbanom mestu, mogu dovesti do širenja bolesti?
Posmatrajući sever, Arktik, gde se nalazi daleko manje ljudi, gde postoji manje putovanja, manje turista, manje trgovinske razmene i manje zaraznih bolesti — signal da su klimatske promene izvor epidemija bolesti, postaje nekako jasniji.

U tundrama je obično tako hladno, da tlo, tj. duboki slojevi zemlje ostaju zamrznuti godinama. Ali uobičajene okolnosti više ne važe u ovom delu sveta. Arktik se zagreva dvostruko brže od ostatka planete. U stvari, oblast izbijanja antraksa je sada za oko 10 ℃ toplija od proseka. Pored oslobađanja mikroba, dolazi i do topljenja permafrosta i otpuštanja metana, gasa koji izaziva dalje zagrevanje.

Treba napomenuti i to da u oblasti na severu Rusije nisu u pitanju samo leševi životinja koji se odmrzavaju. Autohtone grupe ljudi koje žive u tundrama, ne sahranjuju svoje mrtve duboko pod zemljom, već se odlučuju za drvene sanduke raspoređene u nadzemna groblja. Ovo podiže potencijal za infekcije i njihovo širenje.

Siberia1

Da li se neke od teških zaraznih bolesti koje su pretile planeti u prošlosti mogu ponovo aktivirati kako se najseverniji regioni tope?

O tome ne polemišu samo naučnici koji su zabrinuti za klimatske promene i globalno zagrevanje.
Stručnjaci za javno zdravstvo i lekari takođe govore o toj temi.
Komisija za zdravlje i klimatske promene (The Lancet/UCL commission) je objavila izveštaj prošle godine u kome tvrdi da klimatske promene nastale u poslednjih pedeset godina mogu preokrenuti celokupno javno zdravlje (7).
Dodatni rizik je rizik. Signali klimatskih promena naglašavaju hitnu potrebu za pronalaženjem rešenja. Čak i više nego što znamo, naše zdravlje zavisi od toga.

Ono što je nekada smatrano teoretskom mogućnošću u budućnosti, sada postaje realnost.

Naučnici su upozoravali godinama da topljenje večitog leda može osloboditi patogene, zamrznute milenijumima u zemljištu na severu. Tokom poslednjih desetak godina, bakterije su otkrivene u permafrostu na Aljasci na temperaturama nižim od -40 ℃ i u slojevima leda starim i tri miliona godina u Sibiru. Iako su većina poznatih bakterija bezopasne, istraživači ne znaju šta se sve nalazi u dubljim slojevima zemlje, ili koliko bi to sve moglo biti opasno po ljude (8) i (8.1).
Jasno je da su, za sada, vremenski uslovi u Sibiru daleko izvan njihovog normalnog opsega.

IMGP2986.PEF

I dok su neki naučnici saglasni u tome da porast temperature može osloboditi dodatne patogene iz večitog leda, dovesti do širenja infekcija izvan lokalnih oblasti, obuhvatajući i ptice selice, ostale životinje i ljude, drugi su, moglo bi se reći, manje panični. Oni smatraju da će se ekosistem sam izboriti sa promenama. Oklevaju da povežu izolovani slučaj antraksa sa globalnim zagrevanjem.
Svakako, jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo, podrazumeva vraćanje korak unazad i uspostavljanje šireg pogleda. Sigurno je bilo dramatičnih promena u istoriji Zemlje, ali i u istoriji ljudske civilizacije. Kako će se ekosistem i društvo prilagoditi promeni ima veze ne samo sa amplitudom te promene, već i brzinom kojom se ta promena događa.
Fokus bi trebalo da bude usmeren na drugačiji kurs delovanja, bez prisustva zastrašujućih upozorenja i neosnovanih spekulacija.

caribou-herd.jpg.adapt.945.1

Činjenice iz prošlosti: početkom 20. veka, epidemija antraksa se dogodila u Sibiru. Više od milion irvasa je tada uginulo. Sada postoji oko 7.000 mesta sa zaraženim leševima razbacanim širom severne Rusije. Oni su nekako vrlo blizu površine zemlje. Leševi ljudi inficirani različitim vrstama virusa i bakterija su takođe sahranjeni tamo. Pitanje za istraživače glasi: da li će se patogeni vremenom aktivirati.

Vakcinacija životinja u rizičnim oblastima, kao i javno-zdravstvene mere preduzete u cilju sprečavanja kontakta sa zaraženim životinjama, od neprocenjive su vrednosti. Zahvaljujući dostignućima u medicini, razvijena je vakcina koja nalazi primenu kod, kao što je već pomenuto, visoko rizičnih kategorija ljudi u koje spadaju: veterinari, laboratorijski tehničari, zaposleni u fabrikama za preradu kože i krzna (uvezenih iz područja visokog rizika) i pripadnici oružanih snaga. Na vakcinama sa većom efikasnošću i manje sporednih efekata za antraks i druge zarazne bolesti se radi. Takođe, u fazi razvoja su i pilule, jer neke studije na eksperimentalnim životinjama pokazuju obećanje za pilulu koja može biti bezbedniji i efikasniji put primene.

Prema izveštaju regionalne vlade, ukupna oblast u Rusiji pogođena antraksom, zajedno sa utvrđenom tampon zonom, obuhvata sada površinu od oko 12.650 km².
Ruski vojnici su spalili leševe zaraženih životinja na visokim temperaturama.
Proces dezinfekcije zemljišta traje sve dok se analizama ne utvrdi da nema antraksa u tom području.
Više od 1.500 ljudi je vakcinisano, dok 706 prima terapiju antibioticima. Svi stanovnici ugroženih područja su prošli sanitarne procedure i premeštanje u nove oblasti. Irvasi su takođe vakcinisani. Novih prijavljenih slučajeva, obolelih od antraksa, nema. Svakako, udaljene oblasti na severu Rusije, delove Mongolije i Kine, i uopšte, područja visokog rizika sa ustanovljenom stopom javljanja bolesti u prošlosti, treba držati pod kontrolom.

Rusija se zagreva oko 2,5 puta brže od svetskog proseka, a Arktik brže od ostatka zemlje. Jamal je samo mali alarm. Priroda će nastaviti sa izazovima. Stoga je vrlo važno nakon saniranja destruktivnih pojava, rešavanja vanrednih situacija i tragedija, ne smanjivati budžet za nauku, već izdvojiti više novca na proučavanje efekata klimatskih promena.

Advertisements

One comment

  1. Jel, čija si ti, mala?

    Užas. Ovo je tako jezivo i tako upozoravajuće!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: