Svetski dan mentalnog zdravlja

Svake godine 10. oktobra se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja čiji je cilj podizanje svesti o mentalnim bolestima i njihovim glavnim efektima na živote ljudi širom sveta.

Taj dan je prvi put obeležen 1992. godine na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, globalne organizacije za zaštitu mentalnog zdravlja (1).

Svetska zdravstvena organizacija (WHO — World Health Organization) 10. oktobra svake godine ima drugu temu (2).

Ove godine, tema je: pružanje prve (psihološke) pomoći i podrške ljudima u nevolji (požar, poplava, zemljotres, uragan).

Stigma koja prati mentalne bolesti i dalje preovladava. Negativni stereotipi mogu stvoriti mnogo zabluda i odvesti u izolaciju ljude koji se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da ovi stereotipi predstavljaju značajnu prepreku u pogledu lečenja osoba sa mentalnim poremećajima.

Postoji veliki broj različitih vrsta problema mentalnog zdravlja, i svaki od njih ima drugačiji uticaj na pojedince koji ih doživljavaju. Neki od mentalnih poremećaja su i: depresija, bipolarni poremećaj, šizofrenija i druge psihoze…

Pristup zdravstvenoj zaštiti i uslugama koje mogu obezbediti lečenje i socijalnu podršku je ključan.

img_20160320_180457_1

Depresija

Depresija je čest mentalni poremećaj i jedan je od glavnih uzroka invalidnosti ljudi širom sveta. Globalno, procenjuje se da oko 350 miliona ljudi pati od depresije. Žene su više pogođene nego muškarci (3).

Depresija se karakteriše tugom, gubitkom interesovanja, osećajem krivice ili niskim samopoštovanjem, poremećajem sna ili apetita, umorom i slabom koncentracijom. Depresija može biti dugotrajna ili sa ponavljajućim epizodama. Može značajno ugroziti sposobnost ljudi prilikom funkcionisanja na poslu. U najtežem obliku, depresija može dovesti do samoubistva. Blaga do umerena depresija se može efikasno tretirati terapijama bez upotrebe leka (razgovori u okviru seansi), kao što su kognitivno-bihejvioralne terapije ili psihoterapije. Antidepresivi mogu biti efikasan način tretiranja umerenih do teških depresija, ali nisu prva linija terapije u slučajevima blage depresije. Oni ne treba da se koriste za lečenje depresije kod dece i nisu prvi izbor kod adolescenata, među kojima ih treba preporučivati sa oprezom.

Upravljanje depresijom mora obuhvatiti psihosocijalne aspekte, uključujući identifikaciju stresnih faktora (finansijski problemi, poteškoće na poslu, fizičko ili mentalno zlostavljanje) i izvore podrške (članovi porodice i prijatelji). Održavanje ili ponovno pokretanje društvenih aktivnosti je važno.

(Afektivni) bipolarni poremećaj

Ovaj poremećaj pogađa oko 60 miliona ljudi širom sveta. On se uglavnom sastoji od maničnih i depresivnih epizoda odvojenih normalnim raspoloženjem (4).

Manične faze uključuju pojačan osećaj zadovoljstva, samopouzdanja, potom impulsivno ponašanje, bes, razdražljivo raspoloženje, smanjenu potrebu za spavanjem. Manična faza obično rezultira fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku depresije koja sledi. Simptomi uključuju: uporno osećanje tuge, hroničan umor, gubitak interesa za aktivnosti koje su donosile zadovoljstvo, isprekidan san, misli o bezvrednosti i samoubistvu…

Efikasni tretmani su dostupni za lečenje akutne faze bipolarnog poremećaja i prevenciju recidiva. Lekovi obezbeđuju stabilizaciju raspoloženja. Psihosocijalna podrška je takođe važna komponenta lečenja, jer psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima koji imaju slične probleme, dodatno mogu pomoći.

Šizofrenija

Šizofrenija je mentalni poremećaj koji pogađa oko 20 miliona ljudi širom sveta (5). Psihoze, uključujući i šizofreniju, odlikuje distorzija u mišljenju, percepciji, emocijama, osećaju sebe i ponašanju.

Bolest se može manifestovati na najrazličitije načine sa potpuno drugačijim simptomima. Uobičajena psihotična iskustva obuhvataju halucinacije (bolesnik čuje glasove, oseća mirise ili vidi stvari koje ne postoje i takva zapažanja smatra realnim) i zablude (fiksna lažna uverenja ili sumnje tako čvrsto utemeljene kod bolesnika, čak i kada postoje dokazi koji govore suprotno). Poremećaj može kod ljudi otežati normalno obavljanje posla ili studiranje.

Šizofrenija obično počinje u kasnoj adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi. Optimalno lečenje se sastoji od medikamentozne i psihosocijalne terapije. Uz odgovarajuće lečenje i socijalnu podršku, ljudi sa šizofrenim poremećajem mogu voditi produktivan život kroz sistem postepene integracije u društvo.

depressed-girl

Mitovi i činjenice o mentalnom zdravlju

Činjenice i statitistički podaci o problemima mentalnog zdravlja mogu pomoći u osporavanju mitova koji doprinose stigmatizaciji sa kojom se mnogi ljudi još uvek suočavaju.

Mit: mentalni problemi su veoma retki.
Činjenica: jedan od četvoro ljudi će iskusiti problem mentalnog zdravlja u bilo kojoj datoj godini (6) .

Mit: ljudi sa mentalnim oboljenjima nisu u stanju da rade.
Činjenica: verovatno svi sada rade sa nekim ko ima problem u vezi sa mentalnim zdravljem.

Mit: mladi ljudi samo prolaze kroz uspone i padove; to je deo puberteta; to je bezazleno.
Činjenica: jedan od desetoro mladih će iskusiti neki od problema mentalnog zdravlja.

Mit: ljudi sa problemima  mentalnog zdravlja su obično nasilni i nepredvidivi.
Činjenica: ljudi sa mentalnim poremećajima imaju veće šanse da budu žrtve nasilja. Prema izveštaju (7), samo 3 do 5% nasilnih akata su počinili ljudi koji pate od ozbiljnih mentalnih bolesti. Ljudi sa mentalnim poremećajima su više od deset puta bili žrtve nasilnika.

Mit: ljudi sa problemima mentalnog zdravlja ne doživljavaju diskriminaciju.
Činjenica: devet od deset osoba sa mentalnim problemima doživi stigmu i diskriminaciju (8).

Mit: mladima je lako da razgovaraju sa prijateljima o svojim osećanjima.
Činjenica: skoro troje od četvoro mladih ljudi se plaši reakcije prijatelja kada govori o svojim problemima mentalnog zdravlja (9).

Mit: sve je u tvojoj glavi.
Činjenica: mnogi ljudi i dalje veruju da depresija prolazi sama od sebe, a da anksiozne osobe samo treba da se smire. Depresija i anksioznost su poremećaji koji se manifestuju raznolikim simptomima, uključujući gubitak apetita, loše varenje, glavobolju, kardiovaskularne probleme. Dakle, zahtevaju reakciju stručnjaka.

Mit: ljudi sa problemima mentalnog zdravlja su loši radnici.
Činjenica: naprotiv, ljudi sa mentalnim bolestima mogu zapravo biti superiorniji u odnosu na svoje saradnike koji ne pate od takvih bolesti. Prema podacima Udruženja za mentalno zdravlje u Pensilvaniji, poslodavci su ocenili rad ljudi sa mentalnim bolestima kao dobar, dok u pojedinim slučajevima, kako su izjavili, zaposleni sa mentalnim poremećajima pokazuju viši nivo tačnosti i kvaliteta obavljanja zadataka u odnosu na druge (10).

Mit: osoba sa nekim problemom mentalnog zdravlja se može osećati bolje samo ako se drži pozitivnog stava.
Činjenica: većina ljudi sa blažim mentalnim poremećajima pokušava da reši svoj problem bez pomoći stručnog lica. Neki poremećaji imaju biološku osnovu koja zahteva tretman propisan od strane lekara. Međutim, čak i u situacijama koje ne zahtevaju medikamentoznu terapiju, prisustvo stručnjaka je potrebno i poželjno zato što oni poseduju dugogodišnje iskustvo, specijalnu obuku i adekvatno obrazovanje koje i te kako pomaže u lečenju složenih bolesti.

Mit: mentalna bolest je znak slabosti.
Činjenica: problemi mentalnog zdravlja nisu znak slabosti. Kao što niko ne bira srčanu bolest ili dijabetes, tako ne bira ni mentalni poremećaj. Istraživanja sugerišu da su mentalni poremećaji rezultat složene interakcije genetičkih faktora, faktora ličnosti i faktora sredine.

Mit: psihoterapeuti su skloni samo pasivnom slušanju pacijenata.
Činjenica: APA (American Psychological Association) opisuje psihoterapiju kao interaktivni proces saradnje zasnovan na dijalogu i aktivnom angažovanju pacijenta pri zajedničkom rešavanju problema. Dok nedovoljno obučena osoba započinje proces terapije tražeći od pacijenta da opiše problem svojim rečima, profesionalac pored toga, istražuje pozadinu pacijenta, gledajući porodičnu istoriju mentalnih bolesti i životna iskustva te osobe (11).

Mit: nemoguće je pomoći osobi sa poremećajem mentalnog zdravlja.
Činjenica: dobar sistem podrške je od suštinske važnosti za pacijenta. Međutim, stigma predstavlja ozbiljnu prepreku, ne samo za dijagnostikovanje i lečenje, već i za prihvatanje obolelih od strane zajednice. Samo 44% odraslih i manje od 20% mladih sa dijagnozom neke mentalne bolesti dobije tretman koji im je potreban (12).

Mit: duševna bol je manje dramatična od fizičkog bola.
Činjenica: mentalno zdravlje je važno za svakodnevni život, isto koliko i fizičko zdravlje. Štaviše, ona se prožimaju. Osobe sa mentalnim poremećajima često razvijaju simptome koji se reflektuju na telu (gubitak telesne težine), dok osobe sa izvesnim telesnim problemom razvijaju napetost, nervozu, neraspoloženje.

Mit: od mentalnih poremećaja obolevaju određeni, specifični ljudi.
Činjenica: determinante uzroka mentalnih poremećaja uključuju, pored genetičke komponente, i socijalne, kulturne, ekonomske, političke i na kraju, ekološke faktore. To govori da nedovoljno dobra nacionalna politika, neadekvatna socijalna zaštita, niski životni standardi, loši radni uslovi, stres i izostanak podrške zajednice doprinose nagomilavanju faktora rizika na koje bilo koji pojedinac u takvom društvu više nije imun.

dt_150410_schizophrenia_800x600

Zdravstveni sistem

Zdravstveni sistemi još uvek nisu adekvatno odgovorili na teret mentalnih poremećaja. Kao posledica toga, jaz između potrebe za tretmanima i njihovog sprovođenja je širok u celom svetu. U zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, između 76% i 85% ljudi sa mentalnim poremećajima ne prima terapiju za svoje poremećaje. U razvijenim zemljama, između 35% i 50% ljudi sa mentalnim poremećajima su u istoj situaciji (13).

Dalje, nepravilnosti se uočavaju u pogledu slabog kvaliteta nege kod mnogih koji primaju terapiju.

Podrška

Krize u vezi sa problemima mentalnog zdravlja mogu biti izuzetno stresne i zahtevati složenu reakciju pojedinca (prijatelja, člana porodice, partnera). Stoga je važno pokazati strpljenje, smirenost, čak i kada osoba sa problemom ispoljava bes, ljutnju, neraspoloženje. Vrlo je verovatno da se tada oseća ranjivo. Pristup koji podrazumeva emotivnu podršku, izostanak kritika i pogrešnih pretpostavki u vezi sa situacijom i posvećenost — doprinosi ozdravljenju.

Prognoze

Teret mentalnih poremećaja nastavlja da raste sa značajnim uticajem na zdravlje i uznemirujućim društvenim i ekonomskim posledicama u svim zemljama sveta.

Predviđanja se odnose i na podatak da će do 2030. godine depresija postati vodeća bolest u svetu, ukoliko se nešto ne preduzme.

Plan Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za mentalno zdravlje do 2020. godine, usvojen od strane Svetske zdravstvene skupštine 2013. godine, objedinjuje četiri osnovna cilja (14):

  • efikasnije upravljanje;
  • pružanje sveobuhvatnih usluga socijalne zaštite;
  • implementaciju strategije za promociju i prevenciju;
  • jačanje informacionih sistema, dokaza i istraživanja.

Takođe, jedan od prioriteta danas u svetu je borba protiv stigme i sprečavanje diskriminacije. Edukacija javnosti o mentalnim poremećajima je prvi korak ka njenom smanjenju. Iz straha od osude, mnogi ljudi pate u tišini ili odlažu traženje lekarske pomoći. Sankcionisanje žigosanja i etiketiranja ohrabruje pojedince u preduzimanju mera lečenja i istovremeno utiče na bolju integraciju u društvo.

Advertisements

One comment

  1. bubblepoint

    zadrzao bih ipak termin deluzija…

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: