Eliminacija malih boginja u Americi

1g28-648

Svetska zdravstvena organizacija je na panelu održanom u septembru ove godine proglasila eliminaciju malih boginja u Americi (1).

Pre nego što je masovna vakcinacija pokrenuta 1980. godine, male boginje su izazivale 2,6 miliona smrti godišnje na globalnom nivou.

U Americi, 101.800 smrtnih slučajeva se mogu pripisati boginjama u periodu od 1971. do 1979. godine.

Na osnovu studije o eliminaciji malih boginja u Latinskoj Americi i na Karibima, procenjeno je da će se vakcinacijom sprečiti 3,2 miliona slučajeva malih boginja i 16.000 smrtnih slučajeva u periodu od 2000. do 2020. godine.

Regija Amerike je prva od šest regiona Svetske zdravstvene organizacije — WHO, koja registruje eliminaciju malih boginja.

Sjedinjene Američke Države su 2000. godine bile bez malih boginja, a poslednji slučajevi, prijavljeni u drugim zemljama u regionu, zabeleženi su 2002. godine.

Potvrda eliminacije znači da su populacije u Americi ostvarile kolektivni imunitet preko visokih stopa vakcinacije, sprečavajući prenos malih boginja u regionu.

Epidemija malih boginja se još uvek može desiti ako se prakse smanjene stope vakcinacije nastave u regionima gde postoji infekcija, te dođe do uvoza, tj. prenosa malih boginja iz drugih regiona u Ameriku. Da do širenja može doći, čak i kada je duži niz godina ukupna stopa vakcinacije visoka, pokazuje primer epidemije u Južnoj Kaliforniji 2015. godine, gde se radilo o uvezenim malim boginjama.

Prema Globalnom planu o istrebljenju malih boginja i rubeola do 2020. godine, WHO ima za cilj da postigne eliminaciju malih boginja i rubeola ili kontrolu u najmanje pet od šest njenih regiona (2).

Počevši od 2012. godine, neki planovi su propali.

Eliminacija malih boginja u zapadnom Pacifiku je bila planirana 2012. godine, a u istočnom Mediteranu i evropskim regionima 2015. godine. Međutim, nijedan od tih regiona nije ispunio svoj cilj.

Danas, Jugoistočna Azija nije usvojila plan WHO, dok za afrički region postoje strategije za ciljano eliminisanje malih boginja do 2020. godine.

Eliminacija malih boginja u Americi jeste signal dostignuća, ali izgledi za budućnost u drugim delovima sveta nisu tako sjajni. Teško je postići eliminaciju u drugim delovima sveta poput Afrike, Azije i nekih evropskih zemalja, jer je stopa vakcinacije niska.

Procenjuje se da je pokrivenost dvema dozama vakcina (MCV2) globalno za decu u 2014. godini iznosila svega 56%, dok sada oko 20% zemalja u svetu nije dalo drugu dozu vakcine u okviru programa imunizacije.

MCV2 pokrivenost 2013. u različitim regionima, procenjena je na sledeći način:

  • 7% u Africi
  • 53% u Jugoistočnoj Aziji
  • 65% u oblasti istočnog Mediterana
  • 82% u evropskom regionu
  • 92% u Pacifiku

Zanimljivo, MCV2 pokrivenost u Americi, procenjena je na samo 46%, a ipak je region bio u stanju da postigne eliminaciju pre drugih. Ovaj rezultat može biti posledica konstantne visoke regionalne MCV1 pokrivenosti, sa stopama koje su veće od 90% u odnosu na 1998. godinu. Visok MCV1 obuhvat je postignut preko višegodišnjeg programa, stalnog monitoringa i kampanja imunizacije, izraženih poslednjih godina.

Ove aktivnosti su dovele do naglog pada učestalosti malih boginja koja se kretala od 320 slučajeva na milion stanovnika u periodu od 1980. do 1986. godine, preko 170 slučajeva na milion stanovnika od 1987. do 1994. godine, 13/milion od 1995. do 2002. godine, do dva slučaja na milion stanovnika od 2003. do 2009. godine (3).

Poređenja radi, Rumunija je prijavila 17 slučajeva na milion stanovnika u periodu od 1. avgusta 2015. do 31. jula 2016. godine, Italija deset, Irska 8.9, dok je učestalost u Zambiji visoka, 964.7/milion stanovnika (izveštaj iz 2012. godine).

190.tifPrema Deklaraciji o eliminaciji malih boginja sačinjenoj od strane eksperata Međunarodnog komiteta za verifikaciju malih boginja, rubeola i klasičnog sindroma urođene rubeole, male boginje predstavljaju petu po redu bolest, eliminisanu u Americi, zahvaljujući vakcinama (4).

Njoj prethodi regionalno iskorenjivanje velikih boginja 1971. godine, poliomijelitisa 1994. i rubeola i urođenog sindroma rubeole 2015.

To je dokaz velikog uspeha koji se može postići kada zemlje rade u solidarnosti ka ostvarenju zajedničkog cilja. To je rezultat posvećenosti zdravstvenih radnika i volontera koja traje više od dve decenije, od 1994. godine.

To naravno ne bi bilo moguće bez jake koordinacije koju obezbeđuje PAHO — Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Ameriku, ali i bez jake političke angažovanosti država članica koje osiguravaju svoj deci pristup vakcinama, uključujući i one ugrožene u teško pristupačnim zajednicama.

Prenos malih boginja se smatrao prekinutim 2002. godine, kada je poslednji endemski slučaj i prijavljen u Americi. Međutim, pošto je bolest nastavila da cirkuliše u drugim delovima sveta, neke zemlje su iskusile uvoz bolesti. Međunarodni stručni odbor je razmatrao dokaze o eliminaciji malih boginja. Proces je uključivao šest godina rada sa zemljama koje dokumentuju dokaze o eliminaciji. Odbor je u avgustu 2016. odlučio da države u Americi zadovoljavaju postavljene kriterijume za eliminaciju.

difference-between-measles-and-german-measles-1

Male boginje su veoma zarazna virusna bolest koja posebno pogađa decu i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući i tešku dijareju, infekciju ušiju, slepilo, upalu pluća i encefalitis. Neke od ovih komplikacija mogu dovesti do smrti.

Na globalnom nivou, male boginje i dalje ostaju jedan od vodećih uzroka smrti kod male dece, uprkos činjenici da postoji efikasna i bezbedna vakcina koja sprečava bolest.

Ozbiljni slučajevi su česti kod neuhranjene dece, posebno kod onih čiji je imuni sistem oslabljen. U populacijama sa visokim nivoom neuhranjenosti i neadekvatnom zdravstvenom zaštitom, male boginje izazivaju smrt u 10% slučajeva.

Male boginje uzrokuje Morbilli virus koji pripada familiji Paramyxovirida. Virus je na sobnoj temperaturi aktivan oko 24 h, a na temperaturi od 0 ℃ nekoliko dana.

Virus je prisutan u sekretu nosno-ždrelne sluzokože i krvi bolesnika za vreme prodromalnog i rane faze osipnog stadijuma bolesti.

Bolest se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim osobama preko respiratornih kapljica, kijanjem i kašljanjem, najčešće. Inkubacija malih boginja traje 9 — 11 dana. Prodromalni stadijum traje 1 — 4 dana.

Simptomi su: visoka temperatura, curenje nosa, kašalj, suzenje očiju, rasprostranjen osip po celom telu.

Male boginje se najuspešnije sprečavaju vakcinacijom.

Kao rezultat globalnih napora eliminacije malih boginja, prijavljeno je 244.704 slučajeva širom sveta u 2015. godini, što predstavlja značajan pad u poređenju sa ranijim godinama. Došlo je do pada od 95% u periodu od 35 godina, s obzirom na registrovani broj slučajeva 1980. — 4.5 miliona.

Ipak, više od polovine prijavljenih slučajeva i dalje dolazi iz Afrike i Azije.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je vakcinacijom sprečeno 17 miliona smrtnih slučajeva širom sveta između 2000. i 2014. godine, što odgovara smanjenju bolesti za oko 79%.

o-child-vaccine-facebook

  • Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (SAD) registruje 2008. povećanje slučajeva malih boginja, što je rezultat širenja u zajednicama nevakcinisanih ljudi.
  • Svetska zdravstvena organizacija 2011. prijavljuje porast malih boginja u više od 30 zemalja evropskog regiona. Francuska se tada suočava sa velikom epidemijom. Većina slučajeva registrovanih u SAD-u biva uvezena iz Francuske.
  • Tokom 2014. SAD prijavljuje 23 epidemije malih boginja, uključujući i veliko izbijanje bolesti pre svega kod nevakcinisane zajednice Amiša u Ohaju.
  • Sjedinjene Američke Države se suočavaju 2015. sa epidemijom malih boginja u zabavnom parku u Kaliforniji. Epidemija je verovatno potekla od putnika iz inostranstva koji su posetili Diznilend. Analizom je utvrđeno da je tip virusa malih boginja (B3) bio identičan tipu virusa koji je izazvao veliku epidemiju na Filipinima.

Analizom ovog kratkog pregleda (5), može se zaključiti da većina ljudi koja nakon 2002. godine dobija male boginje pripada kategoriji nevakcinisanih.

S obzirom na to da male boginje nisu iskorenjene u mnogim delovima sveta, uključujući neke zemlje u Evropi, Aziji, Pacifiku i Africi, putnici iz tih oblasti nastavljaju sa donošenjem virusa u američke države.

Stoga, zvaničnici Međunarodnog komiteta za verifikaciju malih boginja preporučuju da sve države u Americi ojačaju aktivno nadgledanje i održavanje kolektivnog imuniteta njihove populacije preko programa vakcinacije. Oni upozoravaju da se ne treba zadovoljiti ovim rezultatom — postignutom eliminacijom virusa, jer male boginje i dalje kruže drugim delovima sveta, te je potrebno adekvatno reagovati ako se sporadični, uvezeni slučajevi ponovo dese. Zato je od ključne važnosti održavati visoku stopu obuhvata vakcinacijom, a sumnjive slučajeve malih boginja prijaviti nadležnim organima u cilju lakšeg monitoringa.

21099549

Većina zemalja, članica PAHO/WHO, uvela je trostruku vakcinu (MMR) protiv malih boginja, zauški i rubeola.

Nekoliko godina unazad, MMR vakcinu prate dezinformacije.

Paranoju je izazvao britanski hirurg Endrju Vejkfild (Andrew Wakefield) koji je sa nekoliko saradnika 1998. godine u časopisu The Lancet objavio članak u kome je MMR vakcinu povezao sa autizmom. Članak su preneli mnogi mediji. Oni su učinili da veliki deo javnosti naivno poveruje u laž.

Pojedini autori su pokušali kasnije da potvrde korelaciju između vakcine i autizma. Naravno, nisu uspeli. Nakon kontroverzi, časopis The Lancet je uputio javno izvinjenje, u potpunosti povukao publikaciju iz 1998. godine, objavivši da su detaljna istraživanja ustanovila kako je Vejkfild sve izmislio.

Milioni su potrošeni na analizu ovog slučaja; zabrinutost i strahovi među roditeljima su porasli.

Epilog priče: pomenuti doktor je izbačen iz Lekarske komore Engleske pri čemu mu je oduzeta licenca za rad.

Zabluda da vakcine izazivaju autizam dovela je do stvarne štete širom sveta. Mnogi roditelji i danas, nekoliko godina nakon raskrinkavanja zablude, odbijaju vakcinaciju svoje dece.

Ono što je strašno, linija delovanja Vejkfilda se nastavlja. U Americi je pronašao svog glasnogovornika. On je, ne tako veliko iznenađenje — Donald Tramp (Donald Trump). S obzirom na to da je do sada ispoljio mizoginiju, rasizam, desničarska uverenja, ne može se reći da je njegovo neznanje u vezi sa vakcinama nešto neočekivano.

To traje godinama, sudeći po objavljenim tvitovima.

Poslednji u nizu događaja je i sastanak između Vejkfilda i Trampa, što potvrđuje prilog objavljen na Facebook stranici (video).

Dakle, taj kandidat za predsednika i dalje ostaje pri svom stavu da vakcine uzrokuju autizam, te je i vrlo jasan u nameri da nikada ne dozvoli obaveznu vakcinaciju.

Šta ovde imamo?

Hronološki, na osnovu statističkih podataka, jasno se vidi pojava bolesti u jednom regionu, registracija smrtnih slučajeva, uvođenje vakcine, porast broja vakcinisanih, smanjenje broja obolelih, eliminacija virusa.

Dakle, bolest nije spontano nestala. Iskorenjena je vakcinacijom.

Na drugoj strani, vakcinu kao veoma važno medicinsko dostignuće sa značajnim, uočljivim, merljivim efektima po čovečanstvo, u tom istom regionu podriva potpuna neznalica, izlažući riziku od bolesti čitavu populaciju.

Slušanje laži Endrjua Vejkfilda ili neznanja Donalda Trampa, više nije samo stvar izbora pojedinca u slobodnoj zemlji. To je ugrožavanje zdravlja dece i odraslih, toliko loše na više nivoa.

Prema tome, stop neznanju! DA — imunizaciji!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: