Zašto je jačanje imunskog sistema mit

   types-of-vitamins-that-will-give-your-immune-system-a-boost

Jedan od najčešćih pojmova koji se pretražuju na internetu je svakako „jačanje imunskog sistema”. Pseudonauka koja se krije iza tog pojma je pogubna i frustrirajuća.
Gomila preparata koji u svom sastavu sadrže: ekstrakte raznih biljaka, matični mleč, propolis, ulje divljeg origana, aloja veru (Aloe Vera), ehinaceu (Echinacea), omega 3 masne kiseline, đumbir, beli luk — svakodnevno se nudi potrošačima.
I dalje se mogu sresti previše glupe tvrdnje da ćete ukoliko pojedete/popijete neki od tih sastojaka, „ojačati” svoj imunski sistem.

Problem sa ovim mitom koji plasiraju promoteri pomenutih proizvoda je taj što oni previđaju osnovnu činjenicu da je imunski sistem kompleksna, povezana mreža ćelija i molekula koja sprečava invaziju stotine hiljada, ako ne i miliona patogena i drugih antigena svaki dan.

I bez obzira na to koliko pojedinci pokušavaju da trivijalizuju složenost imunološkog sistema, ne uspevaju u tome. Mogu tvrditi ceo dan da će nekoliko kapi ehinacee pojačati imunski sistem u cilju sprečavanja prehlade, to neće biti naučno tačno; niti će oni dati tačan opis imunskog sistema, niti će eliksir delovati.

Zagovornici preparata pokušavaju da okarakterišu imunski sistem kao jedan patetičan, slab, jedva funkcionalni mali organ — koji to nije.

Imunski sistem je ogroman kompleks, povezana grupa molekula, ćelija, tkiva i organa, u kojoj obično svi rade u harmoniji. I prilično je otporan.

Da je imunski sistem takav slabić, svi bismo bili mrtvi od patogena pre nego što bismo stigli do pete godine života.

Dakle, ako neko kaže:

„Ovo poboljšava imunski sistem”, vaše prvo pitanje bi trebalo da glasi:

„Koji od hiljade različitih delova našeg imunskog sistema znatno poboljšava?”

Vaše drugo pitanje bi moglo biti:

„Da li imate dokaz, studije recenziranih izvora koje podržavaju tu izvanrednu tvrdnju?”

Imunski sistem nije neki pojednostavljeni entitet unutar tela.

Imunski sistem predstavlja izuzetno kompleksnu strukturu ćelija i molekula, čiji je cilj odbrana od stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica), njihovih toksina ili sopstvenih izmenjenih ćelija (tumorskih, na primer). Imunski sistem u osnovi radi dobro, što je rezultat stotina miliona godina evolucije.
Može se podeliti na dva dela: urođeni (nespecifični) imunski sistem i stečeni (specifični) imunski sistem.

immunesystem

Urođen (nespecifičan) imunski sistem

Ovaj deo imunskog sistema obuhvata njegovu sposobnost da spreči ili otkrije strane napadače (viruse, bakterije, gljivice), a zatim da ih eliminiše. To je brz i početni opšti odgovor organizma na bolesti koje izazivaju patogeni mikroorganizmi, oni koji napadaju telo.
Urođena reakcija funkcioniše na jedan od dva načina: prvo, direktno sprečava infekciju kao što je blokiranje bakterija da uđu u krvotok, što čini koža; i drugo, odlaže invaziju patogena tako što je čini dovoljno sporom kako bi specifičan imunski sistem aktivirao efikasan i selektivan odgovor na patogene.

Anatomska barijera — urođen imunski sistem se sastoji od fizičkih barijera. Jedan od najboljih primera je sama koža koja ne propušta patogene; epitel koji oblaže telesne šupljine; zatim, tu su dlake u nosu; sekreti koji se luče: sluz, pljuvačka, suze…

Inflamatorni odgovor — ovaj odgovor uključuje simptome koje povezujemo sa upalom — groznicom, otokom i crvenilom sluzokože, povećanim protokom krvi. Urođeni imunski sistem funkcioniše tako što pokreće zapaljensku reakciju. Crvenilo sluzokože nosa i ždrela, karakteristično za prehladu, grip, nastaje zbog širenja krvnih sudova, čime se poboljšava cirkulacija u sluznici, a samim tim i dospevanje leukocita na mesto infekcije. Sekret iz nosa pospešuje ispiranje virusa sa površine sluznice (1).

Ćelije — uglavnom su bela krvna zrnca (leukociti) uključena u urođen imunski odgovor. Leukociti nastaju u limfnim čvorovima i koštanoj srži. Imaju sposobnost ameboidnog kretanja i fagocitoze. Strana tela unose u svoju protoplazmu gde ih razlažu fermentima ili ih talože u limfnim organima. Karakteriše ih dijapedeza, sposobnost prelaska iz kapilara u međućelijske prostore i tkiva (2).

Prema poreklu, obliku jedra i izgledu citoplazme, leukociti se dele na:

1. Granulocite — u citoplazmi imaju granule sa biološki aktivnim materijama koje učestvuju u inflamatornim i alergijskim reakcijama.

2. Agranulocite — leukociti koji nemaju granulisanu citoplazmu i čije jedro nije podeljeno na sеgmente.

Najšire kategorije leukocita se dalje mogu podeliti u pet glavnih tipova koje čine: neutrofili, eozinofili, bazofili (granulocite), limfociti i monociti (agranulocite).

immune-system-cells

1. Fagociti

Po svojim fizičkim i funkcionalnim karakteristikama njima pripadaju neutrofili i monociti.
Neutrofili su najrasprostranjenija bela krvna zrnca; čine 60 — 70% cirkulišućih leukocita. Oni su najčešći tip ćelija koji se može sresti u ranim fazama akutne inflamacije. Životni vek ljudskih neutrofila je kratak. Nakon fagocitiranja patogena, neutrofili nisu u stanju da obnove svoje lizozome (3).

Monociti predstavljaju najveći tip leukocita. Monociti dele funkciju neutrofila, učestvuju u fagocitozi, ali pored toga, imaju i dodatnu ulogu — nose informaciju o patogenima do T ćelija, te izazivaju odgovarajući odgovor u vidu stvaranja antitela, tako da patogeni mogu biti ponovo prepoznati i ubijeni. Monociti mogu preći u krvotok i postati deo tkiva makrofaga koji uklanjaju mrtve ostatke ćelija. Za razliku od neutrofila, monociti imaju aktivniji život; takođe, oni mogu obnoviti svoje lizozome, što znači da duže žive (4).

2. Makrofagi

Kada monocit ulazi u tkivo kroz endotel nekog krvnog suda, on doživljava niz promena da bi postao makrofag.
Sami monociti nastaju u koštanoj srži odakle odlaze u krvotok gde cirkulišu do 72 h, a zatim dijapedezom prelaze kroz zidove kapilara u tkiva gde se diferenciraju u makrofage.

Makrofagi su profesionalni fagociti i visokospecijalizovani za uklanjanje mrtvih ćelija i ćelijskog otpada. Njihova uloga je važna u hroničnoj inflamaciji, nakon ranog stadijuma upale kada dominiraju neutrofili.
Ovi veliki fagociti se nalaze u suštini u svim tkivima. Učestvuju u procesu fagocitoze, što znači da bukvalno gutaju i vare sav ćelijski otpad, mrtve ćelije, strane materije, mikroorganizme i ćelije raka, to jest, sve što na svojoj površini ne sadrži proteine karakteristične za zdrave ćelije.
Za njih se može reći da imaju ključnu ulogu u nespecifičnoj odbrani organizma od bolesti, odnosno, urođenom imunskom sistemu, a takođe učestvuju i u pokretanju konkretnih mehanizama odbrane u okviru specifičnog imunskog sistema (5).

3. Bazofili

Oni uglavnom dele fizičko-hemijska svojstva sa eozinofilima  i neutrofilima, ali su najmanje zastupljeni; čine manje od 0,5% ukupnih leukocita. Oni su i najsitniji granulociti, prečnika 8 — 10 μm.
Bazofili su uglavnom odgovorni za alergijske i antigen odgovore. Bazofili izlučuju heparin i histamin koji se oslobađaju pri zapaljenskim i alergijskim reakcijama. Heparin je antikoagulans, a histamin izaziva širenje malih krvnih sudova i povećava njihovu propustljivost.
Histamin, šireći krvne sudove, povećava protok krvi u povređeno tkivo, a takođe čini krvne sudove propustljivijim za neutrofile. Heparin inhibira zgrušavanje krvi i promoviše kretanje leukocita u kritično područje.
Bazofili takođe mogu osloboditi hemijske signale koji će privući neutrofile i eozinofile na mesto infekcije (6).

4. Ćelije prirodne ubice ili NK ćelije

Pripadaju grupi urođenih limfoidnih ćelija. One daju brze odgovore na virusne infekcije ili formiranje tumora. NK ćelije su jedinstvene jer imaju sposobnost da prepoznaju ćelije zahvaćene virusom u odsustvu antitela, omogućavajući time veoma brzu reakciju. Nazvane su prirodne ubice zbog prvobitne ideje da one ne zahtevaju aktivaciju za ubijanje ćelija kojima nedostaju markeri (MHC I). Ovo je važno jer defektne ćelije kojima nedostaju markeri ne mogu biti detektovane i uništene od strane drugih ćelija imunološkog sistema (7).

5. Dendritske ćelije

Deluju kao posrednici između urođenog i stečenog imunskog sistema. Njihov zadatak se sastoji u obradi antigen materijala i njegovom predstavljanju na površini ćelije u T ćelijama imunskog sistema. Dendritske ćelije su prisutne u onim tkivima koja su u kontaktu sa spoljnim okruženjem, kao što je koža, i tkivima koja čine unutrašnju sluzokožu nosa, pluća, želuca i creva. Jednom aktivirane, migriraju u limfne čvorove; u interakciji sa T ćelijama i B ćelijama iniciraju oblikovanje specifičnog imunog odgovora (8).

leukociti

Stečen (specifičan) imunski sistem

Sastoji se od visokospecijalizovanih, sistemskih ćelija i obuhvata procese koji eliminišu ili sprečavaju rast patogena. On se razvija u toku života, nakon kontakta tela sa određenim antigenom.

Antigeni su strane materije, složeni organski molekuli — proteini i ugljeni hidrati velike molekulske mase. Ponekad i manji molekuli mogu, nakon spajanja sa proteinima tela dobiti antigena svojstva, odnosno izazvati imunu reakciju (9).

Antitela, proizvedena od strane B limfocita, predstavljaju glavno oružje imunskog sistema organizma u borbi protiv patogena.

Antitela  su po hemijskom sastavu proteini — imunoglobulini. Postoji više različitih imunoglobulina — IgG, IgA, IgM, IgD, IgE. Antitela se proizvode kao rezultat stimulansa antigena (10).

Postoje tri vrste ćelija uključenih u specifičan imunski odgovor: T limfociti, B limfociti i memorijske ćelije.

Limfociti su najsitniji leukociti čija se veličina kreće  4 — 6 μm. Čine 25 — 30% svih leukocita u krvi, a prisutni su i u limfi. Nastaju u timusu, slezini i limfnim čvorovima. U cirkulaciji se zadržavaju samo jedan dan, a zatim ameboidnim kretanjem prolaze kroz krvne sudove i naseljavju rastresito vezivno tkivo. Razlikujemo B i T limfocite.

1. T limfociti, T ćelije

Nastaju u koštanoj srži, dok se sazrevanje odvija u grudnoj žlezdi (timus). Osnovna uloga im je prepoznavanje ćelija inficiranih virusima i pokretanje apoptičkog puta za uništavanje ćelija kontaminiranih virusom (11).

Pomoćni T limfociti se vezuju za makrofage koji su fagocitirali mikroorganizme, vrše njihovu aktivaciju i na taj način im pomažu da ih razlože.
Citotoksični T limfociti razlažu ćelije napadnute virusom i tako neutrališu žarište virusne infekcije.

2. B limfociti

Njihov nastanak i sazrevanje se odvija u koštanoj srži. Nalaze se uglavnom u kori limfnih čvorova. Na svojoj površini sadrže površinske imunoglobuline (IgM, IgA) pomoću kojih prepoznaju odgovarajuće antigene.
Osnovna uloga ovih ćelija je proizvodnja antitela koja prepoznaju patogene i obeležavaju ih za uništavanje od strane drugih ćelija.
Nakon infekcije određenim ekstracelularnim antigenom, B limfociti se vezuju za njega, prepoznaju ga i na osnovu njega umnožavaju za njega specifične B limfocite koji zatim luče odgovarajuća antitela. Nakon obavljene neutralizacije antigena od strane antitela, jedan deo, tzv. efektorski limfociti će se razložiti, dok će se druga grupa, tzv. memorijski limfociti zadržati u organizmu. Pri sledećem kontaktu sa istim antigenom, oni će se odmah aktivirati i mnogo brže odreagovati i neutralisati antigen (12).

3. Memorijske ćelije

Nekoliko njih ostaje u opticaju nakon što je infekcija prošla. U budućim infekcijama, one se ubrzano aktiviraju kako bi proizvele humoralni odgovor koji uništava nove infekcije pre nego što proizvedu bilo kakve simptome.

Postoje dve vrste ovih ćelija:

memorijske B ćelije koje proizvode antitela koja prepoznaju patogene i

memorijske T ćelije koje pamte virusne antigene koji inficiraju ćelije.

Proces nastanka memorijskih T ćelija je sličan procesu nastanka memorijskih B ćelija. Deo nastalih T limfocita nakon završetka infekcije odumire, a manji deo nastavlja da živi kao memorijske ćelije. One pamte da su bile u kontaktu sa određenim antigenom i obezbeđuju mnogo bržu i efikasniju reakciju pri svakom sledećem susretu sa datim antigenom.

macrofage

Može se reći da specifičan imunski sistem funkcioniše po principu iskustva. Stoga je razumljiva činjenica da odrasli ljudi imaju manji broj respiratornih virusnih infekcija u poređenju sa decom.

Kod odojčadi postoji i verzija imunskog sistema koji se naziva pasivni imunitet koji podrazumeva unošenje gotovih antitela specifičnih za određeni antigen. Određene klase antitela mogu preći preko placente s majke na dete ili dojenjem. Ovo daje novorođenčetu isti opseg zaštite koji poseduje majka.

Urođeni i stečeni imunski sistemi su prilično dobri sistemi, ali nisu savršeni.
Patogeni su se razvijali više od milijardu godina kao odgovor na imunske sisteme drugih organizama, pa su razvili sve trikove da bi izbegli uništavanje od strane ljudskog imunskog sistema.
Virus influence, na primer, jedan je od onih koji se brzo razvija i menja gotovo jednom godišnje da bi izbegao imunski sistem.
Humani papiloma virus zaobilazi imunski sistem tako što se skoro integriše u ljudsku DNK.

Imunski sistem — mitovi

Složenost imunskog sistema ukazuje na prisustvo mnoštva ćelija, vezanih sistema, komponenti proizvedenih u različitim delovima tela sa različitom odgovornošću. Neke od ovih ćelija proizvode bukvalno milione različitih antitela — svako sa posebnom odgovornošću za napad bolesti.
Kada neko govori o imunskom sistemu paušalno, trebalo bi ga pitati da li shvata koliko je taj sistem kompleksan, kompleksan do te mere da bi moglo potrajati razumevanje samo jedne njegove komponente.
I da li postoji fiziološki prihvatljiv način da se povećaju ili poboljšaju svi ovi sistemi, ili čak samo njihov mali deo?
Uopšteno, imunski sistem radi po principu isključen/uključen tip mreže. Ili radi savršeno dobro, ili ne radi.
Mogu se precizirati uslovi kada počinje da radi manje savršeno.
Na osnovu saznanja iz oblasti alergija i infektivnih bolesti, možemo definisati:

1. postoje neka hronična stanja, kao što su stres i loša ishrana, koja mogu smanjiti performanse imunskog sistema; kada se govori o lošoj ishrani u ovom kontekstu, ne misli se na povremeno preskakanje porcija voća, već na dugoročni deficit mikroelemenata i konstantan smanjen kalorijski unos;

2. postoji nekoliko hroničnih bolesti koje mogu uticati na kvalitet imunskog odgovora; dijabetes preovladava, ali postoje i mnoge druge;

3. neki ljudi su rođeni sa oštećenim imunskim sistemom;

4. neki ljudi mogu steći slab imunski sistem kao rezultat određenih bolesti (HIV/AIDS);

5. malo je dokaza da imunski sistem koji normalno funkcioniše može biti pojačan; kad se pomenu dokazi, misli se na visok kvalitet kliničkih i epidemioloških studija, objavljenih u relevantnim časopisima;

6. postoje faktori rizika koji se mogu svesti na najmanju meru u cilju sprečavanja bolesti poput raka, ali ti spoljni uticaji nemaju nikakve veze sa jačanjem imunskog sistema;

Dakle, postoji mnogo, mnogo različitih načina na koje delovi imunskog sistema mogu biti ugroženi, i svaki od ovih nedostataka zahteva drugačiju strategiju. Ovo uključuje primarne imunodeficijencije, koje obično postoje od rođenja, i zahtevaju složene medicinske intervencije; i stečene imunodeficijencije, koje obično rezultiraju bolestima, kao što su AIDS ili neke vrsta raka. Određena komponenta imunskog sistema je ugrožena i zahteva poseban tretman. Ni superhrana, ni pilula, ni ekstrakt neke biljke neće rešiti ovaj problem.

S druge strane, ako se zaista može izvesti jačanje imunskog sistema, kako ga je moguće sprovesti ako se ne zna tačan iznos potreban da proizvede efekat koji se želi?
Da li je uopšte normalno težiti moćnijem imunološkom sistemu od onog koji već postoji u optimalnog opsegu?
Jer, na drugoj strani, mi imamo stanja za koja je karakterističan hiperaktivni imunski sistem odgovoran za alergije, ekceme itd. Kome je on od pomoći?
Ako inflamaciju posmatramo kao ispravnu reakciju organizma na povredu ili invaziju patogena, hiperaktivni imunski sistem u nekim autoimunim bolestima je pogrešno usmeren sistem na ćelije tela domaćina (dijabetes tipa 1, artritis).
Dakle, posmatrano iz ovog ugla, jačanje imunskog sistema, čak i ako je moguće (a nije), zaista nije dobra ideja.

Zdrav imunski sistem tačnije, predstavlja jednu ravnotežu. Ako je ugrožen ili na drugi način oslabljen, telo postaje lakše podložno infekciji. Ako je preaktivan, imunski sistem napada svoja zdrava tkiva. To je odlika autoimunih bolesti. Lupus, reumatoidni artritis, psorijaza — ove bolesti su upravo izazvane „pojačanim” ili preteranim imunskim sistemom.
Kad ste zdravi, nema odstupanja. Imunski sistem je uravnotežen u samom centru; ni suviše slab, ni prejak.
S ovog aspekta, ako bismo težili jačanju imunskog sistema, to bi automatski značilo da ga želimo izbaciti iz ravnoteže — što će reći, mi bismo želeli da on postane štetan.

Kao argumenti koje koriste promoteri sredstava za jačanje imuniteta, mogu se sresti i odgovori da njihovi proizvodi jednostavno pokušavaju da obnove normalno funkcionisanje imunskog sistema. Šta to implicira? To znači da svi mi okolo hodamo sa ugroženim imunološkim sistemom, jer jedemo lošu hranu i živimo u toksičnom svetu. Ovo je tako poznata indikacija za raspravu, ali takođe i fraza koja se lako prodaje.
Nekome može ovo delovati kao nešto što ima smisla. Međutim, istina je suprotna. Gojazni ljudi generalno imaju upalu, što je imunski odgovor. Prehlađeni razvijaju simptome, što je odbrambena reakcija organizma. Kod ljudi izloženih iritirajućim supstancama, razvija se svrab ili astma, što je opet imunski odgovor. Praktično, svako od nas ima neki odgovor imunskog sistema koji se dešava upravo sada. To ne znači da je on oslabljen ili ugrožen, već upravo suprotno — on je delotvoran.

Vakcine

Jedan od načina sticanja imuniteta na bolesti (bez patogena) jeste vakcinacija. Uprkos kompleksnosti urođenog i stečenog imunskog sistema, vakcinacija spada među najjednostavnije medicinske procedure.
U ovom slučaju se uzima dati antigen koji je tretiran tako da su mu umanjena virulentna svojstva, a zadržana antigena, i ubrizgava u telo u formi vakcine.
Stečen (specifičan) imunski sistem prepoznaje ove antigene i proizvodi imunski odgovor, kao da su patogeni bili stvarna pretnja. Ćelije pamte napade istog patogena u naknadnim infekcijama. Svaka buduća infekcija zapravo povećava kvalitet i brzinu imunskog odgovora.
Dokle god se ljudi vakcinišu, stečeni imunski sistem može brzo da odgovori na napad patogena, pre nego što oni ostvare štetan efekat na telo i počnu da se šire među drugima. Naravno, niko ne iznosi tvrdnju da su vakcine 100% efikasne, ali sve dok je ogromna većina ljudi imuna na bolesti, manja je verovatnoća širenja.

Marketing

Do pre desetak godina, niko nije ni razmišljao o kupovini posebnih dodataka ili specijalnih proizvoda za jačanje imuniteta.
Postavlja se pitanje kako je ljudska rasa preživela stotine hiljada godina. Ili, kako je preživela osamdesetih, devedesetih godina prošlog veka?

Šta kompanije tvrde kada kažu da njihovi proizvodi „jačaju imunski sistem”?

U poslednjih nekoliko godina, razne komisije za hranu i lekove su pokušale da raskrinkaju proizvođače na čijim proizvodima deklaracija sadrži neutemeljene zdravstvene tvrdnje.
Ovo je u praksi teže iz više razloga.
Prvo, „jačanje imunskog sistema” je medicinski besmisleno; tu se prosto nema šta dokazivati, tako da tvrdnja ne predstavlja medicinsku tvrdnju samu za sebe. Kako opovrgnuti nešto što ne postoji?
Drugo, regulatorne agencije nemaju uvid u internet poslovanje raznih kompanija koje su beznadežno brojnije, ilegalne i koje se bukvalno mogu pojaviti preko noći.
Treće, suptilno menjanje same formulacije proizvoda koja ide ka tome da postane još manje specifična, vrlo je jednostavna stvar za takve kompanije koje na taj način izbegavaju gonjenje.
Danas je, umesto jačanja imuniteta, popularno reći za razne proizvode da „podržavaju zdrav imuni sistem”. Ovom manipulacijom, promoteri izbegavaju sankcionisanje te ostaju na tržištu, jer oni tvrde da njihovi preparati samo podržavaju izvesne funkcije sistema. Naime, preparati to čine na isti način na koji bilo koja hrana ili čak disanje održava telo u životu — podržavaju sve njegove funkcije.

2

Dakle, može se zaključiti da je imunski sistem idealan i veoma efikasan u identifikaciji i eliminaciji uljeza. Suzbijanje množenja patogena se odvija upravo onako kako treba. Suplementi, dodaci ishrani, razni ekstrakti i superhrana, ne ubrzavaju ovaj proces. Jedini način menjanja toka infekcije je vakcinacija.
Vitamini, naročito A, C, i E, kao i minerali poput cinka, igraju važnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema. Ali, oni su neizbežan deo raznovrsne ishrane. Ima ih u voću, povrću i mesu. Dakle, dodaci nisu potrebni. Jedina možda ispravna preporuka u vidu dodataka koji sadrže cink ili vitamin D (i to u zimskom periodu) bi se mogla odnositi na decu, mada i tu postoje metodološki propusti. Većina studija koja stoji iza efikasnosti dodataka podrazumeva učestvovanje odabranih grupa pacijenata sa specifičnim nedostacima, tako da su rezultati netačni kada se ekstrapoliraju na opštu populaciju.

Na kraju, možemo konstatovati da sve podrške imunskom sistemu spadaju u pseudonaučni koncept.
A ako bismo ukratko rezimirali razumne preporuke za svakog pojedinca, one bi bile:

— redovna, pravilna ishrana;
— umerena fizička aktivnost;
— održavanje lične higijene;
— dovoljno sna;

Jasno je, ovo su svi već naučili u drugom osnovne.
Tim pre su tvrdnje prevaranata još više smešne.

Advertisements

15 comments

  1. Pročitala sam vaš tekst. Sve što ste rekli jeste tako i to, slažem se s vama, vi ste se školovali i znate to bolje od nas. No, šta je sa ljudima koji ne stižu redovno da jedu? Šta je sa nedostatkom svežeg voća i povrća u toku zime (ako treba jesti samo sezonsko ili ono što raste u našim krajevima), zašto lekari, recimo, pacijentima koji su na zračenju preporučuju da piju ekomer za jačanje, šta je sa osobama čiji organizam ne može dovoljno da iskoristi vitamine, minerale, enzime… iz namirnica pa su u deficitu…

    Nemojte da mislite da vas napadam, daleko od toga, samo ovakvi tekstovi su opasni jer se ljudi uhvate za to i kažu – što bih jačao organizam nakon bolesti… kad je sve to mit…

    Liked by 1 person

  2. Jedno je optimalno zdravlje, drugo je odstupanje od toga. 

    Ljudi koji ne stižu da ispoštuju opšte smernice u vezi sa ishranom, mogu uz savet lekara pribeći dopunama. Naravno, potrebno je utvrditi deficit i uz dogovor sa stručnim licem uzeti odgovarajuće suplemente. 
    U principu, osoba bi trebalo da dobije sve hranljive materije, potrebne organizmu, iz hrane. 
    Lekar ili registrovani dijetetičar može preporučiti uzimanje multivitaminskih i mineralnih dodataka ili posebnih hranljivih sastojaka koji nedostaju vašoj ishrani, ili u slučaju da vam je potreban dodatni unos određene hranljive materije.

    Ne vidim problem oko unosa voća i povrća u toku zime. Ne mora se uvek jesti ono što raste na podneblju u kojem živite. Šta fali južnom voću? Šta fali povrću u toku zime? 

    Hemioterapija podrazumeva primenu antitumorskih lekova. Precizno su definisane kombinacije različitih citostatika, kao i broj ciklusa i vremenski intervali između njih. Sve to ima za cilj zaustavljanje ili usporavanje nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Problem je što dejstvo citostatika nema isključivo antitumorski potencijal, već dovodi i do oštećenja zdravih ćelija i tkiva. 
    Tačno je da kod pacijenata na hemioterapiji dolazi do slabljenja imunskog sistema, prvenstveno zbog prirode same bolesti, ali i zbog sprovođenja aktivnog lečenja. 
    Pre otpočinjanja tretmana, radi se krvna slika koja se periodično ponavlja i kasnije. Prati se nivo različitih krvnih ćelija.
    Za vreme trajanja tretmana, kao i posle, potrebno je sve raditi uz dogovor sa lekarom. Suplementaciju ne primenjivati na svoju ruku.

    I u ovom slučaju, vi, dakle, pominjete osetljivu kategoriju ljudi, ne one čije je zdravlje u optimalnom opsegu.

    Na kraju zaključujete da su ovakvi tekstovi opasni, jer će ih ljudi shvatiti pogrešno. Vi previđate da se bavite obolelim ljudima čije izlečenje je neophodno (ili rešavanje problema deficita nekih sastojaka), što ja nigde ne sporim.
    Moja kritika se odnosi na one koji unose suplemente, a da za tim nemaju potrebe. 
    Zdrav organizam ne može da se „pozdravi”!

    I šta ja imam da mislim da li vi mene napadate… Ta rečenica je potpuno izlišna.

    Liked by 2 people

  3. Smilla

    Bravo! Dodala bih samo da medicina puno toga ne zna o imunom sistemu i zasto on ponekad odreaguje na nacin na koji ne treba. Danasnja medicina jos uvek ne moze sa sigurnoscu da tvrdi kako nastaju autoimune bolesti i sta je okidac.
    Mislim da na imuni sistem jako utice stres. Tako da bih na spisak razumnih preporuka dodala i izbegavanje kao i pravilno oslobadjanje stresa.
    Pored izbegavanja stresa dodala bih i boravak u prirodi kao i konzumiranje probiotskih namirnica.
    Boravak u prirodi je bitan iz vise razloga. Prvo, utice blagotvorno na nasu psihu, a samim tim i na fizicko zdravlje. Drugo, boravkom u prirodi, setnjom kroz sumu ili pored mora unosimo vise kiseonika sto blagotvorno deluje na celije naseg tela. Trece, jer se time izlazemo raznim prirodnim supstancama, potencijalnim alergenima, mikroorganizmima… I time vezbamo nas imuni sistem i dovodimo ga u zeljeno stanje.
    Konzumiranje probiotskih namirnica je bitno jer je dobar deo imunog sistema vezan za probavni trakt. To je dokazano mnogim naucnim studijama u kojima se stanje alergija popravlja prilikom unosa odredjenih probiotskih bakterija.
    Moj komentar je komentar laika, ali osobe koja je svoj imuni sistem poremetila do te mere da ni doktori nisu znali sta mi je. Bilo je potrebno dve godine napornog rada, uz sve razumne preporuke autora teksta i uz sve sto sam navela u komentaru.

    Like

  4. Smilla

    Mislim da nema puno ljudi koji bez ikakvih smetnji posezu za preparatima koji jacaju imuni sistem. Cesto se desi da ljudi idu iz jedne virusne infekcije u drugu i onda posezu za pomocnim sredstvima. Verovatno cesto pogresnim.
    Ja sam ranije znala da budem i po cetiri meseca spojeno bolesna. Sada sam svoj imuni sistem dovela u takvo stanje da mi virusna infekcija “protrci” kroz organizam za dan ili dva. Cesto kada su ljudi oko mene bolesni primetim samo jednodnevnu blagu slabost organizma i to je to.
    Ono sto mene muci je sto mi je iz perioda loseg imunog sistema ostala eserihija u cervikalnom brisu koje ne mogu da se resim. Doktori vec slezu ramenima jer antibiotici ne mogu da rese problem. Pila sam i vakcinu sa Torlaka godinu dana ali nema poboljsanja.
    Da li imate neki savet za mene?
    Volela bih, a mislim da bi bilo od koristi i siroj populaciji, kada bi napisali tekst o namirnicama koje pozitivno uticu na imuni sistem i koji dodaci bi blagotvorno delovali na stanja oslabljenog imunog sistema.
    Hvala!
    Pozdrav!

    Like

  5. Tanja

    Mislim da ste sve rekli. Međutim, dokle god je zakon takav kakav je, pa je dovoljno dobiti potvrdu Zavoda za javno zdravlje da proizvod nije direktno štetan po zdravlje – dakle, da se nećemo (odmah) otrovati gutajući te tabletice i tonike – biće, nažalost, svega i svačega na tržištu. Nisam od onih koji gutaju antibiotike čim nazebu, držim se vitamina C, vruće kupke i toplih napitaka, ali koliko god poštujem Paulingov lik i delo, ne bih pokušala da vitaminom C lečim kancer…

    Like

  6. Tanja

    Meni vitamin C prija. Ponekad, kad sam preumorna (ili me drma neki sezonski virus), čini mi se da mi diže “tonus”. E sad, da li je to stvarno ili “iz glave”, ne bih umela da kažem 🙂
    Šalu na stranu, mislim da sa svojih pedeset pet godina imam dobar, zdrav imunski sistem. Generalno, veoma retko uopšte imam gripove nazebe i slično. Ne uzimam nikakve suplemente, a lekove gutam samo pod “teško moranje”. Jedem voće, jedem povrće (pod uslovom da nije razgnjavljeno i prekuvano).
    Prevodilac sam i neminovno se povremeno susretnem s ovom ili onom “biblijom” zdravlja, ishrane, itd. Baš zato su mi ovi vaši tekstovi zanimljivi, jer ne podilaze kojekakvim trendovima.

    Like

  7. profmilgram

    Skoro tri godine hranim se svakodnevno raznovrsnim presnim voćno-povrćnim salatama uz malo domaćeg integralnog hleba. Jednom nedeljno gladujem i ređe od jednom nedeljno uzmem malo jaja, sira ili mesa. I za tri godine nisam imao niti prehladu. Ranije jesam. Sudeći po tome, biće da moj način prehrane ipak utiče na jačanje imunog sistema.
    Vi se držite svoje nauke, medicine i farmacije, a ja ću onoga što je prirodno i što prija mom zdravlju i telu.

    Like

  8. Odličan tekst. Interesantno je kako je ogroman broj ljudi rado spreman da ostavi znatniju sumu novca za pseudopreparate po tvz “zdravim hranama” (pa i apotekama), dok će za lekove (koji su zapravo jeftiniji) reći kako ih navodi težnja za profitom.

    Like

  9. Pingback: Naturopate | ISTINE I ZABLUDE

  10. Pingback: Codex Alimentarius | ISTINE I ZABLUDE

  11. Pingback: Iluzije o detoksifikaciji | ISTINE I ZABLUDE

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: