Antivakcinalni glasovi: mnogo buke, nimalo nauke

Smallpox-Vaccine

Postali smo svedoci toga da roditelji i staratelji danas na internetu traže verodostojne informacije o tome da li su vakcine bezbedne za njihovu decu.
Međutim, pronalaženje tih informacija često nije lako. U poslednjih nekoliko godina, pokrenuti su brojni sajtovi koji pružaju neuravnotežene, obmanjujuće i alarmantne podatke o bezbednosti vakcina, što izaziva novi talas nepotrebnih strahova.

Dezinformacije o vakcinama se svakodnevno i dalje razmnožavaju na internetu. To postaje opasno.
Savetodavni naučni komitet globalne mreže WHO (World Health Organization), zadužen za koordinaciju organizacija koje dele savete u vezi sa pitanjima bezbednosti vakcina, izražava zabrinutost povodom sve češćih pseudoinformacija na raznim sajtovima, jer upravo te laži utiču na globalne, regionalne i nacionalne programe imunizacije (1).

Popularna kultura je postala ispunjena bukom oko vakcina. Mnogo buke ima za cilj direktan uticaj na roditelje.
Inicijalna provera sadržaja na internetu nas vodi do aktivnosti javnih ličnosti na Twitter-u koje pokreću pitanja u vezi sa vakcinacijom i do zdravstvenih blogera koji sugerišu da postoje „prirodne” (šta god to značilo) alternative, umesto imunizacije.
Fokus kod takvih nije na nepristrasnim, jasnim informacijama zasnovanim na trenutnim dokazima, već upravo suprotno.

Čak i ako ljudi ne veruju takvim sajtovima, slušajući antivakcinalne glasove koji prožimaju popularnu kulturu, protivrečne poruke ih mogu vremenom dovesti do konfuzije i nesigurnosti.
Sama činjenica da ti glasovi postoje u medijima, na društvenim mrežama, na stranicama popularnih časopisa, u političkim debatama, talk-show emisijama, govori da oni mogu uticati na stavove javnosti. Zaista, postoje dokazi da čak i izloženost teorijama zavere i pričama baziranim na laži, predstavlja rizik koji može imati uticaj na smanjenje stope vakcinacije (2), (3).

Tako je na primer, uprkos postojanju jakih dokaza o efikasnosti i bezbednosti vakcina, nedavna studija pokazala da 39% Kanađana smatra da su informacije oko vakcinacije neizvesne (4). Druga studija je utvrdila da jedan od četiri stanovnika Kanade nije siguran da li vakcine izazivaju autizam i mentalne bolesti (5).

Mnogo buke oko vakcina dolazi i usled sve veće zastupljenosti alternativne i integrativne medicine. Na primer, lako je naći mnoštvo sajtova (u vlasništvu naturopatskih klinika) koji eksplicitno dovode u pitanje bezbednost i efikasnost vakcina i nude alternativu u standardnoj borbi protiv bolesti (6).
Njihove veb-stranice sugerišu homeopatske vakcine kao „zdravu” alternativu. To je preporuka lišena čak i trunke naučnog legitimiteta tako da ne zahteva eksplicitno kritiku.

Nova studija objavljena u časopisu Pediatrics (7) ističe praktični značaj ove retorike u SAD-u.
Deca koja su posećivala klinike komplementarne i alternativne medicine, prestala su da se vakcinišu.
Autori pretpostavljaju da se uzročna veza može objasniti, barem delimično, izlaganju roditelja stavovima kojih se drže mnogi alternativni praktičari.
Ovo je u skladu sa drugim istraživanjima koja su utvrdila postojanje veze između priklanjanja komplementarnoj i alternativnoj medicini i niske stope vakcinacije (8).

Dizanju buke oko vakcina doprinosi i veliki kredibilitet određenih zdravstvenih radnika koji staju na stranu antivakcinalnih glasova. Oni na taj način pružaju podsticaj ostaloj populaciji u nekritičkom prihvatanju pseudoinformacija.
Naredna studija (9) beleži da skoro 70% kanadskih farmaceuta eksplicitno preporučuje prirodne zdravstvene proizvode svojim klijentima, uključujući i homeopatske i druge nepotvrđene ili veoma sumnjive proizvode.
Laik misli: ako mi farmaceut prodaje homeopatske proizvode, možda su oni efikasna alternativa za vakcinaciju?

fba

Pored toga, postoje studije univerziteta koji istražuju efikasnost homeopatije u institucijama širom Kanade (10). Alternativne i integrativne zdravstvene klinike eksplicitno koriste ove studije da se legitimišu na tržištu zdravstvene nege. Za neke u javnosti, ovo može izgledati kao zagrljaj naučnika, biomedicinskih istraživača, zdravstvenih radnika i alternativaca. Ovo, zauzvrat, kod šire populacije može olakšati prijem spornih tvrdnji o vakcinaciji koje cirkulišu u popularnoj kulturi.

Takođe, pojedine visokoškolske ustanove ustupaju svoje kapacitete za eksterne događaje. Prihod generisan kroz komercijalne aktivnosti, nesumnjivo predstavlja koristan izvor finansiranja koji ponekad omogućava nastavak ispunjavanja nadležnosti.
Naravno, dešava se da su rezervacije spoljnih organizacija sasvim legitimne i odgovarajuće, ali su često i u domenu alternative.
Na primer, konferencija posvećena homeopatiji, koja je trebalo da se održi u Londonu (Regent’s University London), promoviše ništa drugo do bavljenje nadrilekarstvom.
Karta je koštala 180 £, a seminar je trebalo da uključi predavanje i radionicu sa indijskim homeopatom (Samir Chaukkar) koji tvrdi da autizam delimično izaziva vakcinacija te da se on može lečiti režimom homeopatskih tretmana (11).

Univerzitet je poništio održavanje konferencije kako bi odvojio svoje ime i ugled od takvih pogrešnih tvrdnji uz obećanje da će ubuduće detaljnije proveravati rezervacije. I to je dobra odluka.

Međutim, to nije prvi put da su obrazovne institucije  angažovane da budu domaćini događaja koji promovišu potencijalno opasnu pseudonauku. U maju 2016. godine, Univerzitetski koledž u Londonu (University College London) je prihvatio ulogu domaćina dvodnevnog seminara o upotrebi homeopatije za lečenje raka. Institucija je potom pregledala i otkazala rezervaciju (12).

U martu iste godine, MOSI (The Museum of Science and Industry) u Mančesteru, ustupio je  svoje objekte Društvu homeopata za njihovu godišnju skupštinu.

Na godišnjoj konferenciji u Edmontonu, posvećenoj autizmu, u januaru ove godine, jedan od govornika bio je Deepak Chopra. Uprkos tome što su se naučnici pobunili, smatrajući ga otelotvorenjem pseudonauke, njegovo gostovanje nije otkazano (13).

Ovo su samo neki od primera javnih pseudonaučnih događaja u ustanovama obrazovnog karaktera. Institucije ovog tipa imaju dobru reputaciju. Upravo to ih čini privlačnim nadrilekarima.

Naravno, akademske ustanove mogu izabrati odbijanje takvih događaja ili, jednostavno mogu zatvoriti oči i uzeti novac. Ime i ugled institucije neminovno daje kredibilitet pseudonaučnim događajima, dok istovremeno sama ustanova svesnim pristankom na promovisanje dezinformacija u svom prostoru oduzima ugled univerzitetu.

Neki čak tvrde da previše kontrole nad sadržajem manifestacija koje se održavaju u univerzitetskim zgradama, predstavlja urušavanje slobode govora na univerzitetu.
Ne treba dozvoliti upadanje u ovu zamku.
Prosto, mora postojati jasna linija koja pravi razliku između otvorene javne rasprave o nekom problemu (bez profita) i seminara koji promoviše pseudonaučne ideje po ceni karte od 180 £.
Univerziteti i naučne ustanove koje su vremenom stekle izvestan ugled i kredibilitet, duguju javnosti bar toliko da u svojim prostorijama ne promovišu ideje koje mogu naneti istinsku štetu svima.

Vađenje nadležnih na komplikovane procedure provere manifestacija ne drži vodu, jer svaka institucija mora razmotriti uspostavljanje politike koja sprečava upravne odbore da iznajmljuju prostorije univerziteta za promociju neprikladnih pseudonaučnih događaja.

Boginje005

Tokom poslednjih pedeset godina, svedoci smo pune moći vakcina. Konkretan globalni napor da se prekine prenos bolesti počeo je 1966. godine sa programom iskorenjivanja velikih boginja. Nakon toga (1970.) se prešlo na prošireni program imunizacije (EPI — Expanded Programme on Immunization) kako bi se vakcinisale generacije dece protiv difterije, velikog kašlja, tetanusa, malih boginja, dečje paralize i tuberkuloze. Razvojni ciljevi su se menjali, uključujući pokrivenost ugroženih područja vakcinama do stvaranja novih vakcina.

Sada se rade procene globalnog uspeha ovih inicijativa. Prema izveštaju GBD-a (The Global Burden of Disease Study) između 1990. i 2010. godine, došlo je do smanjenja smrtnih slučajeva za 80%, kad su u pitanju bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom. Dramatičan primer je korist od globalnog programa vakcinacije vakcinom protiv malih boginja. Pre EPI programa, male boginje su uzrokovale milione smrtnih slučajeva godišnje. Do 1990. godine, 631.200 ljudi je umrlo od malih boginja i komplikacija. Trenutno, manje od 100.000 godišnje umre od ove bolesti (14).

Ali ovi podaci mogu biti krhki. Male boginje su toliko visokoprenosive, da i u područjima velike pokrivenosti vakcinom, može doći do bolesti. S obzirom na sve glasnije ispade antivakcinalnih pokreta, plasiranja laži, podmetanja lažnih dokumentarnih filmova, nije neočekivan nastavak izbijanja malih boginja i povećanje njihove učestalosti i ozbiljnosti.
Zvaničnici instituta (The Johns Hopkins Institute of Vaccine Safety) smatraju da američki pokret za borbu protiv vakcina ima dovoljno snage da može uticati na pokrivenost vakcinama globalno. Slične aktivnosti pokazuju pokreti u Velikoj Britaniji, Australiji i drugim zemljama. Posebnu zabrinutost stručnjaci ispoljavaju kada su u pitanju mnogoljudne zemlje poput Bangladeša, Brazila, Kine, Indije, Indonezije, Nigerije i Rusije. Mali pad u pokrivenosti vakcinom u tim zemljama bi doveo do epidemije malih boginja i smrti na skali koju nismo videli još od godine pre uvođenja globalnog programa imunizacije.
Prošle godine, Heidi Larson i kolege sa sedištem u Londonu, utvrdili su da među 67 zemalja, Francuska, Bosna i Hercegovina, Rusija i Ukrajina, spadaju u zemlje sa najvećim procentom ljudi koji dovode u pitanje bezbednost vakcine (15).

Stvari se mogu samo pogoršati usled neposredne ekspanzije američkog antivakcinalnog pokreta. Napori uloženi u poslednjih pedeset godina u eliminaciju bolesti, mogu biti uništeni. Imajući u vidu ovako visok ulog, proaktivno delovanje zdravstvenih radnika, ali i lidera, u cilju jasnog obraćanja i podizanja diskusije oko nedoumice vakcina na viši nivo, postaje neophodno. Upravo, jedna od tema ovogodišnjeg samita na predstojećoj Svetskoj skupštini zdravlja u maju, jeste i jačanje koordiniranih akcija u nekim od najvećih zemalja koje čine grupu od 20 (G20), budući da neadekvatna pokrivenost vakcinama u njima može imati velike posledice (16).

ecardsvaccines

Ako bismo na kraju definisali sve faktore koji su uticali na porast antivakcinalnih glasova, oni bi bili sledeći:

1. širenje netačnih informacija preko medija:

— otvorene, a nepravilno izvedene debate na televiziji;
— lažne vesti publikovane u štampi;
— plasiranje pseudonauke preko raznih sumnjivih sajtova;
— gostovanje neadekvatnih sagovornika;

2. nepostojanje jasnog konsenzusa među zdravstvenim radnicima — prosto je nedopustivo da bilo ko ko je deo zdravstvene zajednice istupi javno sa stavovima koji su u suprotnosti sa naučnim činjenicama; svi predstavnici javnog zdravlja moraju biti saglasni kada su u pitanju dokazi u vezi sa bezbednošću i efikasnošću vakcina; ukoliko se ispadi dese, takvi pojedinci moraju biti sankcionisani i javno prozvani;

3. bestidna promocija alternativnih sredstava, što od strane alternativnih praktičara, što od strane farmaceutskih kuća;

4. podrivanje ugleda institucija.

Šta je potrebno uraditi da bismo se suprotstavili dizanju panike oko vakcina?

Istraživanja su pokazala da često jednostavno davanje više informacija i činjenica nije dovoljno da se promeni mišljenje roditelja o vakcinaciji. A razlozi zbog kojih su roditelji zabrinuti se u velikoj meri razlikuju. U sisteme odluke roditelja, upletena su i pitanja poverenja u institucije i pristupa koji lekar primenjuje.

Ipak, glasna borba protiv dezinformacija ima svoju vrednost i značaj. Studija iz 2015. je pokazala, na primer, da isticanje visokog stepena konsenzusa među zdravstvenim radnicima, može uticati na javnost (17). Druga istraživanja su utvrdila da jasno raskrinkavanje laži zasnovano na pravilnom tumačenju naučnih činjenica doprinosi jačanju pozitivnih stavova o vakcinaciji, kao i smanjenju nesigurnosti oko eventualnih rizika vezanih za određene vakcine (18). Objašnjavanje  mogućih posledica nevakcinisanja, uključujući korišćenje fotografija bolesne dece i statističkih podataka o bolestima iz prošlosti, može biti efikasan alat u edukaciji stanovništva.

Naučna zajednica i predstavnici javnog zdravlja moraju biti prisutni u popularnoj štampi i na društvenim medijima. To bi trebalo da obuhvati i eksplicitno i brzo takmičenje sa netačnim informacijama. To nije predstavljanje suvoparnih podataka s vremena na vreme. Pojedinci koji se posvete tome, ako žele da imaju stvaran uticaj na ton javne rasprave, moraju biti stalno angažovani.

Kod nas, primena ovoga i ima, i nema smisla zato što u praksi stvari stoje otprilike ovako:

1. Sankcionisanje sajtova koji plasiraju lažne informacije, kao ni alarmiranje čitalaca da se radi o prevari, prosto nije sprovedeno. Kontrola na tom nivou nije izvodljiva. Ali, medijski servisi, uredništvo i uređivačka politika popularnih emisija i te kako mogu uticati na tok i plasman ispravnih podataka. To što oni koketiraju, te u istu ravan stavljaju kompetentne stručnjake i kvazilekare, to samo govori da se radi o neprekidnoj trci u borbi za rejtinzima koja predstavlja njihov jedini interes (ili su jednostavno urednici glupi, neobrazovani i potpune neznalice). Nažalost, šteta je tad već napravljena. Dijalozi se prepričavaju, loš scenario pamti, a glasine šire.

2. Javna osuda otpadnika lekarske profesije ne postoji. Kao da se stručnjaci snebivaju nad idejom da treba uperiti prstom u kolegu koji širi laži. Niko ne želi da se meša. Većina čuva svoju poziciju i zadovoljno ćuti.

3. Alternativni praktičari i farmaceutske kompanije nastavljaju neumorno da nude alternativu zarad profita. I tu nema pomoći. Uzdati se u razvijenu svest stanovništva, iluzorno je, bar trenutno. Razmišljati o promeni nabolje sve dok se ovakve pojave ne banuju, nemoguće je.

4. Nepoverenje u institucije nastajalo je postepenom degradacijom istih. Akademska prostitucija postala je sastavni deo sistema.

Svakako, razvoj vakcina predstavlja jedno od najvećih dostignuća u medicini. Opadanje stope vakcinacije, nesumnjivo je proizvod navedenih faktora. Antivakcinalne teorije umanjuju poverenje u naučno-istraživački rad. Uopšte, konspiracijske ideje produbljuju sumnju u naučni sud. Jedini način da se zaveri stane na put jeste antizavera. Da li će se u tome uspeti,  ostaje da se vidi.

Advertisements

4 comments

  1. Hvala na ovom tekstu Katarina, sjajan kao i svi ostali.

    Like

  2. Zoran

    Odličan tekst, ali maši jednu ozbiljnu stvar, a to je motiv, odnosno motivi.
    Običan smrtnik je uplašen i neinformisan/dezinformisan.

    Ali postoji i druga kategorija ljudi koja je potpuno izostavljena ili vrlo površno obrađena a pokretač je ovoga, a to su profiteri.

    Počev od Vejkfilda, koji je hteo patentirati sopstvenu vakcinu tako što bi unizio trenutnu MMR vakcinu, razvila se čitava međusobno povezana industrija, potpomognuta običnim smrtnicima, koja profitira. Jedni profitiraju od reklama, drugi od direktne prodaje alternativnih proizvoda. I profiterima je posao da budu najglasniji – što glasniji, više novca, što više različitih priča, to bolja posećenost, i veći asortiman proizvoda koje mogu prodavati.

    Kao neko ko se bavi zaradom na internetu i zna kako sve to funkcioniše, ovo mi je toliko očigledno i samodokazujuće iz obične obzervacije, koliko i da imam plave oči.

    Like

    • Odličan tekst, ali maši jednu ozbiljnu stvar, a to je motiv, odnosno motivi.
      Običan smrtnik je uplašen i neinformisan/dezinformisan.

      Prva trećina teksta je posvećena običnom smrtniku okupiranom dezinformacijama, uz pet linkova koji detaljnije objašnjavaju tu pojavu, a koje nisi otvorio:

      Postali smo svedoci toga da roditelji i staratelji danas na internetu traže verodostojne informacije o tome da li su vakcine bezbedne za njihovu decu.
      Međutim, pronalaženje tih informacija često nije lako. U poslednjih nekoliko godina, pokrenuti su brojni sajtovi koji pružaju neuravnotežene, obmanjujuće i alarmantne podatke o bezbednosti vakcina, što izaziva novi talas nepotrebnih strahova.

      Dezinformacije o vakcinama se svakodnevno i dalje razmnožavaju na internetu. To postaje opasno.
      Savetodavni naučni komitet globalne mreže WHO (World Health Organization), zadužen za koordinaciju organizacija koje dele savete u vezi sa pitanjima bezbednosti vakcina, izražava zabrinutost povodom sve češćih pseudoinformacija na raznim sajtovima, jer upravo te laži utiču na globalne, regionalne i nacionalne programe imunizacije (1).

      Popularna kultura je postala ispunjena bukom oko vakcina. Mnogo buke ima za cilj direktan uticaj na roditelje.
      Inicijalna provera sadržaja na internetu nas vodi do aktivnosti javnih ličnosti na Twitter-u koje pokreću pitanja u vezi sa vakcinacijom i do zdravstvenih blogera koji sugerišu da postoje „prirodne” (šta god to značilo) alternative, umesto imunizacije.
      Fokus kod takvih nije na nepristrasnim, jasnim informacijama zasnovanim na trenutnim dokazima, već upravo suprotno.

      Čak i ako ljudi ne veruju takvim sajtovima, slušajući antivakcinalne glasove koji prožimaju popularnu kulturu, protivrečne poruke ih mogu vremenom dovesti do konfuzije i nesigurnosti.
      Sama činjenica da ti glasovi postoje u medijima, na društvenim mrežama, na stranicama popularnih časopisa, u političkim debatama, talk-show emisijama, govori da oni mogu uticati na stavove javnosti. Zaista, postoje dokazi da čak i izloženost teorijama zavere i pričama baziranim na laži, predstavlja rizik koji može imati uticaj na smanjenje stope vakcinacije (2), (3).

      Tako je na primer, uprkos postojanju jakih dokaza o efikasnosti i bezbednosti vakcina, nedavna studija pokazala da 39% Kanađana smatra da su informacije oko vakcinacije neizvesne (4). Druga studija je utvrdila da jedan od četiri stanovnika Kanade nije siguran da li vakcine izazivaju autizam i mentalne bolesti (5).

      Ali postoji i druga kategorija ljudi koja je potpuno izostavljena ili vrlo površno obrađena a pokretač je ovoga, a to su profiteri.

      Po čemu izostavljena? Kako izostavljena? Pomenuću samo dve stvari navedene u tekstu: obrađen primer institucija koje zarađuju iznajmljivanjem prostorija i prodavce alternativnih proizvoda iskritikovanih više puta. Čak je poslednje podvučeno i izdvojeno pod stavkom broj tri u konačnom sumiranju razloga porasta antivakcinalnog pokreta:

      3. Bestidna promocija alternativnih sredstava, što od strane alternativnih praktičara, što od strane farmaceutskih kuća;

      Takođe i ovde:

      3. Alternativni praktičari i farmaceutske kompanije nastavljaju neumorno da nude alternativu zarad profita. I tu nema pomoći. Uzdati se u razvijenu svest stanovništva, iluzorno je, bar trenutno. Razmišljati o promeni nabolje sve dok se ovakve pojave ne banuju, nemoguće je.

      Između ostalog, u ovom tekstu su linkovani moji prethodni tekstovi koji obrađuju profit:

      1. https://istinevszablude.wordpress.com/2016/07/24/1732/

      2. https://istinevszablude.wordpress.com/2016/05/12/naturopate/

      3. https://istinevszablude.wordpress.com/2016/03/05/alternativna-i-konvencionalna-medicina-u-cemu-je-razlika/

      Počev od Vejkfilda…

      Vejkfilda spominjem detaljnije u članku koji se tagovima nadovezuje na ovaj (https://istinevszablude.wordpress.com/2016/11/04/eliminacija-malih-boginja-u-americi/), a ovde u formi linkovanog dela teksta:

      „podmetanje lažnih dokumentarnih filmova”.

      Dakle:

      Nekoliko godina unazad, MMR vakcinu prate dezinformacije.

      Paranoju je izazvao britanski hirurg Endrju Vejkfild (Andrew Wakefield) koji je sa nekoliko saradnika 1998. godine u časopisu The Lancet objavio članak u kome je MMR vakcinu povezao sa autizmom. Članak su preneli mnogi mediji. Oni su učinili da veliki deo javnosti naivno poveruje u laž.

      Pojedini autori su pokušali kasnije da potvrde korelaciju između vakcine i autizma. Naravno, nisu uspeli. Nakon kontroverzi, časopis The Lancet je uputio javno izvinjenje, u potpunosti povukao publikaciju iz 1998. godine, objavivši da su detaljna istraživanja ustanovila kako je Vejkfild sve izmislio.

      Milioni su potrošeni na analizu ovog slučaja; zabrinutost i strahovi među roditeljima su porasli.

      Epilog priče: pomenuti doktor je izbačen iz Lekarske komore Engleske pri čemu mu je oduzeta licenca za rad.

      Zabluda da vakcine izazivaju autizam dovela je do stvarne štete širom sveta. Mnogi roditelji i danas, nekoliko godina nakon raskrinkavanja zablude, odbijaju vakcinaciju svoje dece.

      Molim sledeći put malo više obazrivosti, malo manje paušalnosti.

      Liked by 2 people

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: