U junu 2006. godine, prva HPV vakcina je licencirana za upotrebu. Mnogi roditelji su umesto da prihvate vakcinu za sprečavanje smrtonosne forme raka, radije odabrali da budu zavedeni strahom i dezinformacijama.
Kao rezultat upornih internet priča i netačnih mitova koji dovode u pitanje bezbednost HPV vakcine, roditelji i dalje odbijaju ili odlažu vakcinaciju svoje dece, dok jedan od najefikasnijih načina za sprečavanje raka ostaje nedovoljno iskorišćen.
Iako su milioni doza HPV vakcina dati u poslednjih deset godina, neki roditelji se još uvek plaše i pitaju se šta se može desiti ako im dete dobije HPV vakcinu.
Njihovi strahovi bi zapravo trebalo da budu usmereni na bolest, a ne na vakcinu koja može da je spreči.
Kada lekar preporuči HPV vakcinu roditeljima deteta koje ima jedanaest, dvanaest godina, ne tako redak obrazac ponašanja roditelja se svodi na sledeće: oni obično govore kako je dete premalo za stupanje u seksualne odnose, te da je potpuno zaprepašćujuće što se iko usuđuje da za njihovo dete u tom uzrastu pomisli tako nešto i da nema potrebe za vakcinom tada; kasnije — možda.
Ono što bi roditelji trebalo da shvate je to da se ovde ne radi o seksu. Reč je o raku.
Bez obzira na to šta roditelji savetuju svoju decu kada (i ako) sa njima govore o seksu, da li im preporučuju apstinenciju ili kontracepciju, HPV vakcina je od vitalnog značaja za zdravlje te dece, jer ih štiti od raka.
Sprečavanjem visokopreovlađujuće infekcije, sprečava se i mogućnost nastanka kancera.
HPV infekcija često nastaje ubrzo nakon seksualnog odnosa i može dovesti do raka grlića materice, vulve, vagine, penisa, anusa ili grla. Pošto većina ovih kancera nema formalne mere skrininga, oni često ostaju neotkriveni do poodmakle faze bolesti.
HPV infekcija je danas najčešća seksualno prenosiva bolest u mnogim zemljama. HPV nije nov virus, ali je opasan i vrlo infektivan. Zapravo, pod pojmom HPV-a se ne podrazumeva jedan virus, već grupa virusa koja uključuje više od 100 različitih tipova virusa.
Humani papiloma virus spada u rod Papiloma virusa; porodica Papovaviridae (s tim da se po novoj klasifikaciji ovaj naziv ne koristi, već se deli na Papillomaviridae i Polyomaviridae).
U odnosu na to do kakvih promena dovodi nakon infekcije organizma, neka osnovna podela virusa bi bila na: niskorizični HPV koji izaziva pojavu genitalnih bradavica (kondiloma) i visokorizični HPV koji izaziva pojavu cervikalne displazije (predkancerogene promene na grliću materice) i rak grlića materice, ukoliko se ne leči (1), (2), (3), (4).
Kada nastupi HPV infekcija, većina ljudi i ne zna da je inficirana, jer se obično infekcija javlja bez simptoma.
Teško je dijagnostikovati kada je osoba prvi put postala zaražena. U oko 90% slučajeva, HPV infekcija se razvija za oko godinu ili dve. Međutim, za to vreme, oni koji su zaraženi HPV-om često to ne znaju, te nastavljaju širenje infekcije na druge.
I dok 90% ljudi posle nekog vremena ima jasnu sliku o HPV infekciji, kod čak 10% onih koji su zaraženi, na kraju dolazi do raka pri čemu razvoj kancerogenih ćelija može trajati godinama ili čak decenijama nakon početne izloženosti.
Pošto ne postoji način da se lako utvrdi u kojim slučajevima će doći do razvoja raka, kao i šta će dovesti do raka, univerzalna vakcina je najefikasnije sredstvo prevencije.
Statistika je zapanjujuća.
HPV izaziva oko 90% svih slučajeva raka grlića materice, a takođe povećava rizik od raka vulve, penisa, anusa i grla.
Sledeći podaci pokazuju koliko je slučajeva raka povezano sa HPV-om:
Rak grlića materice: skoro svi slučajevi raka grlića materice su uzrokovani HPV-om (5);
Kancer anusa: oko 90% slučajeva su uzrokovani HPV infekcijom (6);
Orofaringealni karcinomi — kancer glave, vrata, grla, usta, jezika — oko 72% su uzrokovani Humanim papiloma virusom (7);
Rak vagine: HPV uzrokuje oko 75% vaginalnog raka (8);
Rak vulve: HPV uzrokuje oko 50% ovog raka (9);
Rak penisa: oko 63% slučajeva je povezano sa HPV-om (10);
Kondilomi: 90% kondiloma su uzrokovani tipovima virusa HPV 6 ili 11;
S obzirom na to da ne postoji test kojim bi se proverio ukupan status HPV-a, kao ni standardni skrining za otkrivanje HPV-a u ustima ili grlu, upotreba HPV vakcine je efikasan način sprečavanja bolesti.
Neki autori tvrde da postojanje testa za skrining raka grlića materice eliminiše potrebu za vakcinacijom među ženama.
Iako su redovni pregledi grlića materice od vitalnog značaja, oni ne sprečavaju infekciju. Oni mogu pomoći utvrđivanje prekanceroznih lezija.
Kada su lezije otkrivene, žene prolaze kroz razne invazivne i bolne postupke. To uključuje i biopsiju (11) koja se koristi da bi se utvrdile prekancerozne ili kancerogene ćelije, kao i tzv. LEEP postupak za dijagnostiku i lečenje prekanceroznih lezija (12).
Osim toga, test za otkrivanje tipova HPV-a visokog rizika koji se povezuju sa promenama na cerviksu kod žena, a koji mogu dovesti do razvoja cervikalnog kancera, ne pomaže u identifikovanju HPV-a koji se odnose na druge vrste raka, kao što ne pomaže ni u registrovanju virusa kod muškaraca i adolescenata.
Vakcinom se može sprečiti rak pre nego što nastane.
Ono što većina ljudi ne zna jeste činjenica da prenos HPV-a nije ograničen samo na vaginalni ili analni seks. HPV se može preneti kroz direktan kontak sa sluzokožom i kožom zaražene osobe. Prenosi se i vertikalnom transmisijom sa majke na dete gde se novorođenče inficira i dobija laringealne papilome. Genitalni HPV može inficirati i sluzokožu gornjeg dela respiratornog sistema i konjunktivu oka.
Tačno je da je osnovni rezervoar za HPV sluzokoža i koža ano-genitalne regije oba pola, ali je takođe tačno da za njegov prenos nije neophodan polni odnos u užem smislu.
Istraživanja čak pokazuju da je HPV detektovan kod 46% žena pre prvog vaginalnog seksa (13).
Dakle, moguće je da se osoba zarazi tokom svog prvog seksualnog odnosa, čak i ako taj susret ne uključuje vaginalni seks. To je razlog zašto apstinencija pre braka nije izrazito efikasna u sprečavanju HPV infekcije.
Čak i da ste do kraja života sa jednim seksualnim partnerom, to ne znači da ste eliminisali rizik. Nema garancije ni kada vam je prvi partner i jedini partner u životu.
U jednoj studiji, HPV prevalenca među ženama starosti od 18 do 25 godina, koje su imale samo jednog seksualnog partnera, iznosi 14,3% (14).
Kondomi mogu smanjiti rizik od infekcije, ali HPV može inficirati oblasti koje nisu obuhvaćene kondomom i samim tim ni kondomi nisu pouzdani način zaštite od HPV-a.
Trenutno postoje tri različite HPV vakcine koje se mogu koristiti za rutinsku vakcinaciju i one pokrivaju sojeve HPV-a od kojih je većina u vezi sa kancerom.
1. Prva odobrena HPV vakcina, bila je bivalentna vakcina Cervarix.
Odobrena je za upotrebu samo kod žena i pruža zaštitu od tipova HPV 16 i 18 koji čine oko 70% svih slučajeva raka grlića materice u svetu (15), (16).
2. Četvorovalentna vakcina, Gardasil, proširila je zaštitu na muškarce i žene.
Ova vakcina uključuje zaštitu od tipova HPV 16 i 18, ali i dodaje zaštitu od tipova HPV 6 i 11 koji su odgovorni za oko 90% genitalnih bradavica (17), (18).
3. Najnovija HPV vakcina koja se pojavila na tržištu je Gardasil 9. Licencirana je od strane FDA u decembru 2014. godine i preporučena od strane Savetodavnog komiteta za imunizaciju (ACIP — Advisory Committee on Immunization Practices) u februaru 2015.
Pored ciljanja na tipove HPV-a — 16,18, 6 i 11 — Gardasil 9 deluje i protiv pet dodatnih tipova, izazivača raka: HPV 31, 33, 45, 52 i 58 (19), (20).
Ako bi svi dobili HPV vakcinu Gardasil 9 kao što je preporučeno, procenjuje se da bi se oko 29.000 kancera moglo sprečiti svake godine.
HPV vakcina je najefikasnija kada se primeni u mladosti. Postoji nekoliko razloga za to.
Najbolje je da deca budu vakcinisana pre izlaganja virusu, što znači u periodu pre otpočinjanja seksualne aktivnosti.
Statistike pokazuju da su neka deca, čak i mladi uzrasta od 12 godina, već imali seksualne odnose, što ih svrstava u kategoriju ljudi izloženih riziku od HPV infekcije (21).
Nedavna studija je utvrdila efikasnost HPV vakcine od 83% u sprečavanju širenja infekcije kod žena koje nikada nisu došle u dodir sa virusom, ali samo 53% kod onih koje su prethodno imale kontakt sa njim (22).
Drugo, studija ukazuje da vakcina proizvodi bolji imuni odgovor sa većim brojem antitela u borbi protiv infekcije kada se daje u mlađem dobu.
Dok su neki roditelji izrazili zabrinutost da vakcinacija može naterati dete da veruje da ima dozvolu za seks, istraživanje pokazuje da HPV vakcinacija nije napravila značajnu razliku u markerima seksualne aktivnosti (23).
Drugim rečima, vakcina ne menja seksualno ponašanje, samo štiti one koji će se na kraju uključiti u seksualne aktivnosti.
Do sada nije bilo ni značajnijih razlika u vezi sa trudnoćom, savetovanjem o kontraceptivnim sredstvima, testiranjem i dijagnozom drugih polno prenosivih infekcija.
Senzacionalističke priče će nastaviti da kruže, ali nauka je jasna: HPV vakcine su bezbedne.
Netačne informacije o bezbednosti vakcina stalno cirkulišu na internetu.
Da bi ljudi bili informisani i obrazovani po pitanju odgovarajuće teme, moraju naučiti da „istraživanje” uključuje više od pukog verovanja u sve što pročitaju na internetu. To podrazumeva proveru izvora i razumevanje naučnih dokaza.
HPV vakcine nisu nove. Od juna 2006. do marta 2013. godine, oko 57 miliona doza HPV vakcina je iskorišćeno.
Postoji ogromna količina istraživanja koja dokazuje da je HPV vakcina ne samo dobro testirana, već i izuzetno bezbedna.
Prvi korak u proceni bezbednosti bilo koje vakcine bi trebalo da se odnosi na razumevanje procesa licenciranja vakcina i bezbedonosni nadzor.
Pre licenciranja, vakcina prolazi kroz obiman period kliničkog ispitivanja.
Više od 15.000 učesnika su uključeni u klinička ispitivanja za Gardasil 9, više od 29.000 učesnika za četvorovalentnu vakcinu i više od 30.000 učesnika za dvovalentnu vakcinu (24).
Pre nego što je vakcina Gardasil 9 licencirana, njena bezbednost je procenjivana u okviru sedam studija. Nalazi za ovu vakcinu su pokazali sličan sigurnosni profil u odnosu na ranije odobrene HPV vakcine.
Nakon licenciranja vakcine, CDC (The Centers for Disease Control and Prevention) i FDA (The Food and Drug Administration) koriste tri osnovna sistema za nastavak praćenja i ocenu bezbednosti vakcine. Neke eventualne probleme, otkrivene naknadno, mogu prijaviti zdravstveni zvaničnici, zdravstveni radnici i osobe koje su primile vakcinu.
U tri sistema kontrole spadaju:
VAERS (The Vaccine Adverse Event Reporting System) — sistem izveštavanja u vezi sa neželjenim događajima — sistem ranog upozoravanja koji omogućava bilo kome da prijavi štetne posledice po zdravlje nakon vakcinacije; sistem koji pomaže u otkrivanju mogućih novih, neočekivanih efekata vakcine ili ukazuje na porast trenda prijavljenih neželjenih događaja (25).
VSD (The Vaccine Safety Datalink) — podrazumeva saradnju između CDC-a i nekoliko velikih zdravstvenih ustanova, a omogućava kontinuirano praćenje i proaktivne pretrage podataka o bezbednosti vakcina (26).
CISA (The Clinical Immunization Safety Assessment Project) — predstavlja partnerstvo između CDC-a i nekoliko medicinskih centara koji sprovode klinička istraživanja o zdravstvenim rizicima vakcina povezanih sa grupama ljudi, kako bi se razumelo da li negativne pojave mogu biti uzrokovane vakcinama (27).
Neke od studija koje pokazuju sigurnost HPV vakcine: (28), (29), (30), (31).
HPV infekcije su u padu kao direktna posledica vakcinacije.
Stoga je prosto neprihvatljivo da u pojedinim zemljama primena HPV vakcine zaostaje u odnosu na druge vakcine, pogotovo što nekoliko novih studija pruža dokaze da vakcina smanjuje pojavu infekcije.
Nedavni pregled primene HPV vakcine pokazuje da je u periodu od deset godina stopa infekcija HPV-om smanjena za oko 90% u zemljama sa visokim nivoom imunizacije (32).
Sa više od 187 miliona doza vakcine datih u 130 zemalja širom sveta, broj HPV infekcija je pao i do 90% u nekim oblastima, pri čemu je konstatovana i stopa smanjenja kondiloma i abnormalnosti epitela zida materice.
Analizirajući nalaze 58 studija iz devet različitih zemalja o efektima HPV vakcine, istraživači su otkrili da je u oblastima sa visokom stopom imunizacije, kao što je Australija, gde je vakcina predviđena specijalizovanim programima škola besplatna za sve dvanaestogodišnjake, stopa bolesti izazvanih HPV-om znatno pala.
Maksimalno smanjenje za oko 90% registrovano je za infekcije izazvane HPV tipovima 6/11/16/18, zatim smanjenje od 90% za kondilome, oko 45% za abnormalnosti niskog stepena i oko 85% za histološki dokazane abnormalnosti (33).
Studija iz februara ove godine pokazuje da je stopa HPV infekcije u SAD-u opala sa 11,5 na 4,3%. SAD navodno ima tako nizak nivo HPV vakcinacije zbog raznih kontroverzi oko seksualno prenosivih bolesti, kao i dilema u vezi sa uzrastom dece kojima se preporučuje vakcina.
Istraživači se nadaju da će nova vakcina, Gardasil 9, povećati nisku imunizaciju u SAD-u, gde je po podacima samo 33,4% devojaka primilo seriju od tri doze HPV vakcine, u poređenju sa 60,4% mladih u Velikoj Britaniji i 71,2% u Australiji (34).
Inače, podaci za Ameriku, kada su u pitanju bolesti uzrokovane HPV-om, izgledaju ovako (35):
— oko 80 miliona Amerikanaca je trenutno inficirano;
— oko 14 miliona ljudi se inficira svake godine;
— oko polovina (49%) od ovih novih infekcija je među ljudima uzrasta od 15 do 24 godine.
Izuzimajući SAD sa problematičnim nivoom imunizacije, najnovije istraživanje je prilično dobar pokazatelj da pravilna primena HPV vakcine ima efekta, što znači da bi jednog dana mogla u potpunosti iskoreniti bolesti uzrokovane Humanim papiloma virusom.
Zapažanja iz proteklih deset godina pokazuju da ako se HPV vakcina efikasno isporučuje deci staroj dvanaest (pa i deset) godina, to će dovesti do globalne eliminacije raka grlića materice i drugih bolesti povezanih sa HPV-om do 2050. godine.
Svi nalazi ukazuju na pad HPV infekcije, što je direktna posledica vakcinacije i dubokog uticaja kolektivnog imuniteta.
Kada roditelji preskoče ili odlože HPV vakcinu, oni doprinose pojavi raka u sledećim generacijama.
Kada se dijagnostikuje rak u vezi sa HPV-om kod još jedne generacije, kako će se roditelji suočiti sa tim? Kako će prihvatiti bol, patnju, neplodnost, pa čak i smrt, ako znaju da su mogli svojom odlukom sprečiti bolest?
Činjenica je da su u pojedinim zemljama, vlada, zdravstveni radnici i nevladine organizacije sa fokusom na javno zdravlje, doprineli naporima za postizanje postavljenog cilja koji se sastojao u sledećem: zaštititi milione žena i muškaraca, izbeći rak i druge bolesti.
Međusobno organizovani, imali su sinergijski uticaj na program HPV vakcinacije.
Ako takav model katalizuje prevenciju raka u nekim državama, zašto ga ne primene one sa nižom stopom imunizacije?
ISTINE I ZABLUDE 
Poštovana Katarina, u kom uzrastu je najkasnije moguće primiti vakcinu (moja devojčica je starija od 12 godina, a interesuje me i da li vakcinu mogu primiti i žene uz neke prethodne analize na HPV viruse)? Pozdrav, Jelena Milićević
LikeLike
Jelena, vakcina se uglavnom preporučuje osobama uzrasta od devet do dvadeset šest godina.
Optimalan period za primanje vakcine se razlikuje od zemlje do zemlje. Negde je to dob od devet do trinaest godina; negde se preporuka odnosi na devojčice i dečake starosti jedanaest, dvanaest godina.
Neki istraživači smatraju da je najbolje da deca prime vakcinu od devete do četrnaeste godine, jer je u detinjstvu najbolji imunski odgovor.
Što se tiče postavljanja gornje granice od 26 godina, ona se pominje pre svega jer je vakcina odobrena od FDA i testirana u Americi, gde postoji neka vrsta uslovljenosti koja se odnosi na široko testiranje vakcina u određenom starosnom dobu, a to je upravo raspon od 9 do 26 godina.
Treba pomenuti i da pojedini lekari smatraju da je važnije od postavljanja bilo kakvih granica to da li je osoba inficirana jednim od nekoliko vrsta HPV-a. Ukoliko osoba nije inficirana, a spada u starije od 26 godina, vakcinom može biti zaštićena od tipova HPV-a koji ulaze u okvir zaštite predviđene vakcinom, smatraju oni (s tim da tada verovatno ima umanjeno dejstvo). Ovo treba uzeti s rezervom jer se efekti još ispituju.
Naravno, opet se treba vratiti na optimalan period za davanje vakcine i istaći da ju je najbolje dati pre stupanja u seksualne odnose.
Ukoliko osoba nije inficirana HPV-om, biće potpuno zaštićena vakcinom od određenih tipova HPV-a.
Ukoliko je osoba bila inficirana, to opet ne znači da je imala sve tipove HPV-a koji se dovode u vezu sa bolestima, što znači da i tu vakcina ima smisla jer štiti od onih tipova virusa koje osoba nije dobila.
Možda je jedan od načina provere serologija, gde će se prosto ustanoviti, to jest, eventualno identifikovati antitela na određene viruse u serumu, s tim da kad je u pitanju HPV to ponekad nije dovoljno. Zato se i sagledava cela slika kod pacijenata u okviru sistematskih pregleda.
LikeLiked by 1 person
Da li identifikovanje antitela u serumu , znači HPV tiipizaciju na određen broj onkogenih virusa?(Uzimanjem brisa) , ako sam u pravu?
LikeLike
Standardne metode se uglavnom zasnivaju na detekciji antitela koja stvara inficirani organizam posle određenog vremena od ulaska stranog tela.
Serološka dijagnostika podrazumeva određivanje specifičnih antitela koja se produkuju u toku infekcije. Određuju se IgM, IgA, IgG antitela.
Serološka dijagnostika ne daje baš zadovoljavajuće rezultate, pa se za identifikaciju HPV-a koristi dokazivanje virusne nukleinske kiseline u brisu, promena na cerviksu ili biopsija.
U nekim laboratorijama ističu PCR metodu kojom se detekcija virusa ne vrši na osnovu prisustva antitela već na osnovu genetičkog materijala virusa i to detekcija prisustva genotipova koji su označeni kao visokorizični za nastanak kancera.
S druge strane, redovnim ginekološkim pregledom se utvrđuje kakav je nalaz Papanikolau testa, da li je eventualno izmenjena sluznica na grliću materice (radi se i kolposkopija), te se u skladu s rezultatima preduzimaju određene mere u vezi sa uzimanjem brisa iz grlića materice kojim se otkriva prisustvo HPV-a.
LikeLike
Postovana,
Imam 29 godina. Redovno idem na ginekoloske preglede i nisam imala vecih zdravstvenih problema. Da li ima potrebe da se vakcinisem protiv HPV virusa?
LikeLike
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje vakcinu osobama uzrasta 9 — 26 godina. Uglavnom se smatra da je najbolje vakcinaciju obaviti u uzrastu 9 — 13 godina, odnosno 12 — 14 godina. Stručnjaci su stava da bi trebalo decu vakcinisati pre stupanja u seksualne odnose, s tim da ističu da vakcina ima koristan efekat i kasnije, do 26. godine.
Za vas u 29. nisam sigurna. Konsultujte se s ginekologom.
Za žene starije od 26 godina, efekti vakcinacije nisu poznati i ispitivanje još traje.
Naći ćete i pojedine autore koji smatraju da vakcina ima smisla i kod starijih od 26 jer ih štiti od tipova virusa kojima nisu bile izložene, mada se može reći da će vakcina svakako kod starijih imati umanjeno dejstvo.
LikeLike
ima li dje u crnoj gori da se primi ova vakcina?
LikeLike
Verovatno ima. 🙂 Kakvo je ovo pitanje?
LikeLike
Da li vakcina deluje i na one koji su vec imali seksualne odnose i ispod 26 godina su?
LikeLike
HPV vakcinu je najbolje dati osobama pre stupanja u seksualne odnose, kada je verovatnoća izlaganja virusu mala. Zato su zdravstveni sistemi razvijenih zemalja fokusirani najpre na dob od 11, 12 godina. Osim toga, imunski odgovor na vakcinu je jači u tom uzrastu.
Istraživanja govore da se genitalna HPV infekcija kod žena pretežno stiče u adolescenciji, a da se prevalenca kod žena srednjih godina razlikuje u geografskim regijama. Izgleda da globalne varijacije u HPV prevalenciji u starosnoj dobi u velikoj meri odražavaju razlike u seksualnom ponašanju u geografskim područjima.
Ovo je uopšteno tumačenje, a konkretan odgovor na vaše pitanje možete naći u iščitavanju pređašnjih komentara koji su zasnovani na sledećim predlozima: serologija, sistematski pregled kod ginekologa i konsultacija s njim u vezi sa vakcinacijom.
Sve ostalo što bih napisala bi bila paušalna nagađanja jer niko ne može znati koliko seksualnih partnera ste imali, kakvi su oni bili i da li ste vi inficirani nekim od tipova HPV virusa ili niste.
Da ne bude zabune, kao što i u tekstu piše, moguće je da se osoba zarazi tokom svog prvog seksualnog odnosa, čak i ako taj susret ne uključuje vaginalni seks. To je razlog zašto apstinencija pre braka nije izrazito efikasna u sprečavanju HPV infekcije.
Čak i da ste do kraja života sa jednim seksualnim partnerom, to ne znači da ste eliminisali rizik. Nema garancije ni kada vam je prvi partner i jedini partner u životu.
LikeLike