Sumnjive dijete za lečenje raka

Sporne metode kao prakse životnog stila, terapijski modaliteti promovisani za opštu upotrebu u cilju prevencije ili lečenja raka, na osnovu pažljivog razmatranja od strane naučnika i/ili lekara, ustanovljeno je, nemaju stvarne dokaze o vrednosti (1).

Prema pravilima, zagovornici određene metode snose teret dokazivanja. Njihova je obaveza da sprovedu odgovarajuće studije, da ih dovoljno detaljno prijave, da dozvole evaluaciju i potvrdu od strane drugih. ACS (The American Cancer Society) ocenjuje metode lečenja postavljanjem tri pitanja:

  1. Da li je metoda lečenja objektivno predstavljena u stručnoj i naučnoj literaturi da bi se mogla smatrati efikasnom?
  2. Da li je metoda lečenja takva da njen potencijal za dobrobit prevazilazi potencijal za štetu?
  3. Da li su objektivne studije pravilno sprovedene pod odgovarajućom recenzijom da odgovore na ova pitanja?

Promoteri sumnjivih metoda lečenja raka obično objašnjavaju svoj pristup na sledeći način:

  • rak je simptom, a ne bolest;
  • simptomi su uzrokovani lošom ishranom, stresom ili lošim uslovima u životnoj sredini;
  • pravilna ishrana dovodi do biološke i mentalne odbrane od raka;
  • standardna medicinska terapija slabi rezerve organizma, tretira simptome, a ne bolest (2);

Zagovornici sumnjivih metoda obično tvrde da su potražnja i svedočanstva zadovoljnih kupaca dokaz da njihove metode deluju. Međutim, pristalice gotovo nikada ne otkrivaju koliki se procenat njihovih slučajeva završi neuspehom. Lečeni od raka sumnjivim metodama spadaju u jednu od pet kategorija:

  1. Pacijent nikada nije imao rak.
  2. Rak je izlečen ili stavljen u remisiju koristeći sve od proverene terapije, ali upitna terapija je takođe korišćena pa se njoj pogrešno pripisuje izlečenje.
  3. Rak napreduje, ali je pogrešno predstavljen kao usporen ili izlečen.
  4. Pacijent je umro, ali se rezultat predstavlja kao — izlečen.
  5. Pacijent je imao spontano povlačenje (što je veoma retko) ili rak sporo napreduje, a rezultat se predstavlja kao — izlečen.

Slede tri popularne dijete vrlo često promovisane za lečenje raka i/ili prevenciju, bez regularnog prolaska kroz gorepomenute korake koji bi potvrdili njihovu vrednost, a koje dugotrajnom primenom mogu ugroziti (već narušeno) zdravlje i/ili ne dovesti do bilo kakvog poboljšanja.

Gersonova metoda

Zagovornici Gerson metode tvrde da se rak može izlečiti samo ako se toksini eliminišu iz organizma. Oni preporučuju detoksifikaciju čestim klistirima i režimima ishrane koji uključuju sokove od voća i povrća.

Ovaj metod je razvio Max Gerson, nemački lekar.

On odlazi u SAD 1936. i praktikuje metod lečenja sve do svoje smrti 1959. godine. Gerson terapija je dostupna u bolnici Hospital Meridien (Tijuana, Mexico), a od 1997. i u okviru zdravstvenog centra Gerson Healing Center (Sedona, Arizona). Aktivno je promoviše njegova ćerka, Charlotte Gerson, kroz predavanja, televizijske nastupe i na Gerson institutu (Gerson Institute, Bonita, California).

NCI (National Cancer Institute) pregleda 1947. godine deset slučajeva odabranih od dr Gersona i njegov izveštaj se pokazuje neubedljivim. Iste godine odbor imenuje „New York County Medical Society“ — lekarsko društvo koje pregleda dokumentaciju od 86 pacijenata.

NCI analiza zaključuje 1959. godine: rezultati 50 slučajeva — većina slučajeva nije ispunila kriterijume za pravilnu procenu rizika raka (3).

Između 1980. i 1986. godine najmanje 13 pacijenata lečenih Gerson metodom biva primljeno u bolnicu San Dijego. Pored sokova od svežeg voća i povrća, primaju i posebnu injekciju koja takođe spada u ovaj metod lečenja (4). Jedan pacijent umire u roku od jedne nedelje. Petoro osećaju posledice niskog nivoa natrijuma usled primene dijete. Istraživači prate pacijente nakon napuštanja klinike (5). Iako osoblje klinike tvrdi da sledi svoje pacijente sistematski, oni to ne čine.

Epilog: nakon pet godina lečenja Gerson metodom od osamnaest pacijenata, samo je jedan živ, ostali podležu bolesti (6).

Zaključak:

  • česti klistiri nikada nisu pokazali eliminaciju toksina iz jetre i creva onkoloških bolesnika;
  • nema dokaza da postoje toksini koji bi se doveli u vezu sa pojavom raka;
  • nizak nivo natrijuma u dijeti ne doprinosi izlečenju;
  • nema dokaza da se lečenjem uništavaju ćelije raka (7);

Brojsova dijeta

Osmišljena od strane Brojsa (Rudolf Breuss), Austrijanca koga nazivaju isceliteljem, naturopatom, lekarom narodne medicine. Propagira ispijanje čajeva i soka od povrća (kombinacija cvekle, celera, šargarepe, rotkve i krompira) u trajanju od 42 dana. Brojs kaže da je rak samostalna tvorevina čije se ćelije mogu uništiti samo gladovanjem i sokovima (8).

Po Brojsovoj teoriji kancerogeni tumor se hrani proteinima (belančevinama), a sokovi ne sadrže proteine, te su proteini  isključeni iz ishrane. Budući da organizam ne može da živi bez proteina, krv kojoj su potrebni proteini, traži ih u svemu što je suvišno, u onome što je nabujalo, u nečistoćama i otocima. To je operacija bez skalpela koju obavlja sama krv. Organizam  tako sam razgrađuje tkivo tumora. Potpunim ukidanjem proteina  nije moguć rast novih ćelija, pa tako ni rast tkiva tumora (9).

Centar za istraživanje raka u Velikoj Britaniji (Cancer Research UK) izjavljuje da ne preporučuje alternativne terapije koje nisu podržane naučnim dokazima i upozorava na činjenicu da dijete poput Brojsove mogu dovesti do neuhranjenosti (10).

Tokom 2012. godine se pravi pregled najpopularnijih režima ishrane za lečenje raka. Među najčešće spominjanim se navodi Brojsova dijeta, ali i upozorava da ne postoje dokazi da se bilo koja podrži, kao i da svaka od njih može biti štetna (11).

Ono što je zajedničko za promotere obe metode: tvrde da su jedino „aktivni enzimi“ iz sirovog voća i povrća korisni za organizam.

Povrće i voće sadrži enzime. Tačno je. Ali su ti enzimi odgovorni za, na primer, neke promene u hrani, kao što su promena boje, užeglost itd. Oni nemaju nikakve veze sa procesom varenja hrane nakon konzumiranja. Količina enzima u hrani nema nikakav zdravstveni značaj, jer biljni enzimi kada se pojedu, vare se kao i drugi proteini. Svi enzimi potrebni za varenje hrane se nalaze u ljudskom telu.

Enzimi u hrani ne mogu otkloniti nedostatak ćelijskih enzima. Enzimi iz hrane nisu potrebni telu, niti za varenje, niti za bilo koju drugu svrhu.

Takođe, karakteristično za ove dve dijete je izostavljanje biološki punovrednih proteina iz ishrane. Ovi proteini se nalaze u mesu, mleku, jajima i ribi.

Proteini iz biljaka nisu nevažni, ali su znatno manje vredni.

Zašto su važni biološki punovredni proteini?

Proteini se sastoje iz aminokiselina međusobno povezanih peptidnim vezama. Većinu aminokiselina organizam čoveka sintetiše. Ali, postoje aminokiseline koje organizam ne može da sintetiše. Nazivaju se esencijalne aminokiseline, ima ih 20 i upravo njih moramo da unosimo putem hrane.

Svaka od njih je važna, i posmatrajući gradivnu ulogu proteina, može se reći da svaka od njih učestvuje u biosintezi novih proteina, a samim tim i u izgradnji novih ćelija i tkiva. Smatra se da ako je sastav proteina bogatiji u sadržaju esencijalnih aminokiselina, to je on biološki vredniji. U beskrajnoj sintezi novih proteina, ukoliko se desi nedostatak neke neesencijalne aminokiseline, organizam će razgraditi određeni nutrijent i od njega sintetisati potrebnu aminokiselinu. Međutim, ako nedostaje esencijalna, nastaje problem i sinteza se ne završava uspešno.

Donekle, ovaj proces se rešava na izvestan način neko vreme. Ali, sprovoditi restrikciju u trajanju od nekoliko meseci i uskratiti organizmu punovredne proteine, pogotovo iznurenom i oslabljenom kojem je dijagnostifikovana bolest i u trenutku kad se kreće sa hemioterapijom, nema smisla.

Da bi metabolizam proteina funkcionisao besprekorno, važno je ravnomerno ih unositi hranom. Tokom čitavog života se odvija kontinuirano stvaranje novih ćelija i uklanjanje ostarelih i tako se ostvaruje ravnoteža između ćelijske proliferacije — mitoze i apoptoze, to jest ćelijske smrti.

Ishrana bazirana na voću i povrću, tipična za Gersonovu i Brojsovu dijetu, ništa od biloški vrednih proteina ne obezbeđuje. Koliko se time narušava čitav mehanizam sinteze novih ćelija i tkiva, i više je nego jasno.

Makrobiotička ishrana

Promovisana za održavanje opšteg zdravlja, kao i za sprečavanje i „oslobađanje“ od raka i drugih bolesti. Ona se sastoji od žitarica (50 — 60% od svakog obroka), povrća (25 — 30% od svakog obroka), mahunarki (5 — 10% od dnevnog unosa hrane), oraha, semenki, biljnih čajeva, male količine ribe ili plodova mora.

Neki od makrobiotičkih praktičara zasnivaju svoje preporuke za lečenje bolesti na „impuls“ dijagnozi i drugim nenaučnim procedurama vezanim za kinesku medicinu (12). Druge dijagnostičke metode uključuju „astrološku dijagnozu“, „aura i vibracionu dijagnozu“, „duhovnu dijagnozu“, razmatranje nebeskih uticaja i plime na telo…

Vodeći zagovornik, bio je Michio Kushi, osnivač i predsednik instituta „Kushi Institute“ (Brookline, Massachusetts), naslednik Žorža Osave. Prema njegovim publikacijama, makrobiotički način života treba da obuhvati žvakanje svakog zalogaja hrane najmanje 30 puta (ili dok ne postane tečan), izbegavanje nošenja odeće od sintetičkog materijala, izbegavanje vrućih kupki, prisustvo zelenih biljaka u kući itd. Kuši tvrdi da rak nastaje zbog nepravilne ishrane, nepravilnog načina razmišljanja, a da se primenom makrobiotike utiče na promenu ovih faktora. Primenjuje  tzv. yin/yang hranu.

Međutim, jedini izveštaji efikasnosti ove metode svedoče da su se pacijenti podvrgli standardnoj medicinskoj praksi  i dobili odgovornu terapiju uz promenu režima ishrane (13). Sama dijeta primenjena kod pacijenata obolelih od raka uzrokovala je značajan gubitak težine (14).

Paradoksalno, Kušijeva supruga i koleginica umire u julu 2001. od raka grlića materice. Kada se rak proširio na kosti, ona se uprkos napredovanju bolesti oslonila na akupunkturu i „istočne“ metode (15). Tokom 1995. godine, njegova ćerka umire od raka, a sam Kuši takođe od raka, prošle godine.

Ovaj podatak, naravno, izaziva čuđenje i polemike na raznim predavanjima koja sprovode njegovi sledbenici, što je odraz jedne sasvim legitimne upitanosti: kako će metoda pomoći ostalima, ako nije samom Kušiju i njegovoj porodici, a odgovor je krajnje uopšten — različiti faktori doprinose obolevanju od raka; ishrana je samo jedan od njih. Međutim, ne postoje dokazi da makrobiotika utiče na prevenciju raka i izlečenja već obolelih, ni kod onih kod kojih su eliminisani svi ostali rizici nastanka raka, uključujući genetsku predispoziciju, pušenje, alkoholizam, nedovoljnu fizičku aktivnost.

Stoga bi oni koji propagiraju makrobiotički režim ishrane, trebalo da to ponude kao jedan od načina ishrane, kao neku alternativu, a ne kao lek protiv bolesti, ne kao lek protiv raka.

Zašto je opasno obolelom od raka preporučiti bilo koju dijetu?

Suština maligne bolesti, ako bismo je maksimalno pojednostavili radi slikovitog objašnjenja je u dve tačke:

  1. defekt u genomu do tada zdrave ćelije, koja sada u novonastaloj situaciji gubi sposobnost apoptoze (programirane ćelijske smrti, koja je kodirana u genomu svake žive ćelije) i upada u proces beskonačnih deoba;
  2. zakazivanje imunološkog sistema koji, iako bi trebalo, ne prepoznaje ovakvu ćeliju, ne uništava je, kao što je do tada to radio.

U svakom zdravom organizmu se stvara oko stotinu ćelija dnevno, potencijalnih rodonačelnika malignih loza, ali ih organizam uspešno uništava.

Dakle, za pojavu i razvoj maligne bolesti potrebno je preklapanje dva navedena uslova.

Suština nerazumevanja koje vlada kod „alternativaca“ je previđanje činjenice da imunitet igra ulogu u genezi maligne bolesti. „Alternativci“ govore o uništavanju imuniteta od strane hemioterapije kao preostalog stuba odbrane protiv maligne bolesti, a zaboravljaju da je on zakazao na samom pocetku, kada je dozvolio da ta jedna ćelija nastavi da se razmnožava.

Dakle, imunološki sistem već na samom početku bolesti nije više kao što je do tada bio.

Hemioterapija ga privremeno slabi, ali je to neophodno istrpeti. Zbog toga je tokom lečenja hemioterapijom posebno opasno preporučivati ovakve dijete (16), jer je  tada organizmu neophodna optimalna ishrana da bi mogao da se regeneriše.

Advertisements

21 comments

  1. Možda je ružno, ali ne mogu a da se od srca ne nasmejem na „sudbinu kletu”, Michio Kushija i njegove porodice. 😀

    Like

    • Vrlo često su istaknuti gurui osobe koje su imale neki zdravstveni problem u prošlosti. To ih motiviše da se bave istraživanjem raznih pitanja u vezi sa zdravljem. Ne znaju ništa o tome uglavnom, ali postaju zdravstveni gurui. Preokret obično doživljavaju u 45. godini života.
      Dok se nose sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, oni podržavaju nerazumna rešenja. Do kraja života su ubeđeni da su na pravom putu.

      Neko se bavio istraživanjem njihovog životnog veka i zaključio da je on kraći u odnosu na prosečan životni vek koji definiše WHO (http://healthcorrelator.blogspot.co.uk/2016/01/do-prominent-health-gurus-live-longer.html).

      Praveći listu najstrašnijih gurua, drugi bloger je napisao: „Ne brinite, što su uticajniji – kraće žive.“

      Ironija je što je ovo poslednje i smešno, i tužno. Nekoliko drugih mogu biti sutra na toj listi.

      Liked by 1 person

  2. Te dijete jesu sumnjive. I ima ih i previše takvih po internetu i treba skrenuti pažnju ljudi na to, ali bojim se da ovakvi članci daju opravdanje ljudima da nastave sa lošim navikama i obeshrabuju ih u daljem istraživanju te teme.

    Predavanje Dr. Gregera na temu povezanosti ishrane i vodećih uzročnika smrti danas:

    Svakako vredi pogledati.

    Like

    • Zaista ne znam kako je Vaše poimanje ovog članka, ako se bojite da će on ohrabriti obolele da primene neku od dijeta?
      Rigoroznija u navodima koliko su ove dijete loše, nisam mogla da budem.

      Zar čitav ton teksta ne govori upravo suprotno od onoga što ste pomenuli?

      Članak i reference ne ostavljaju ni prostora za upitanost da li ove dijete imaju efekta kod obolelih od raka (nemaju), a kamoli da daju neku satisfakciju da se sa ovim režimima ishrane počne (ne daju).

      Što se tiče loših navika u ishrani, time se ovaj tekst ne bavi, pa ni ne treba ovde razvejavati zablude u vezi sa tim (ne mislim ni da on može da posluži razumnim ljudima kao potpora za neki neadekvatan stil života).
      Između ostalog, ishrana je samo jedan od faktora koji utiče na zdravlje/bolesti, a mišljenja o tom faktoru se ne formiraju iščitavanjem jednog teksta.

      Liked by 2 people

      • Ne, baš naprotiv. Ove dijete su užas, ali to ne znači da je striktno biljna ishrana loša po zdravlje i da voće i povrće nema značajne efekte na razne bolesti. Mislim da je i to trebalo naglasiti. Šta je to izbalansirana ishrana? Šta bi se desilo kada bi se izbacilo voće i povrće iz ishrane kompletno?

        Izbalansirana ishrana je jako širok pojam i može se protumačiti na razne načine a to će većina ljudi uraditi na najlošiji mogući i nastaviti sa lošim prehrambenim navikama jer su tamo negde pročitali da “voće i povrće” ne leči bolesti kao što svi pričaju.

        Vi ćete verovatno i dalje jesti pozamašne porcije i voća i povrća jer znate da je jako bitno za balans organizma, ali oni neće i još gore koristiće ovakve stvari kao izgovor za to, a verujem da vam to nije bio cilj. To je ono što je moja briga.

        Like

        • Recite mi da se šalite.

          Liked by 1 person

        • Postoje neke opšte smernice koje se odnose na unos mikro i makronutrijenata. Uravnotežena ishrana podrazumeva adekvatan unos proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala…
          U tom smislu, voće i povrće ima svoj udeo u izbalansiranoj ishrani. Važno je i zbog vlakana.
          Ali, ono nema magične moći, niti može da leči.
          Striktno oslanjanje na biljnu hranu nosi sa sobom rizike (i kod zdravog čoveka).

          I potpuni laik nakon čitanja teksta ne može da zaključi da treba izbaciti voće i povrće iz ishrane.
          Prosto, pravila u vezi sa ishranom su neke opštepoznate stvari.

          Tekst se bavi razbijanjem zabluda u vezi sa dijetama koje se preporučuju obolelima od raka.
          Daleko od toga da zagovara izbacivanje voća i povrća iz jelovnika.

          Liked by 2 people

          • “Striktno oslanjanje na biljnu hranu nosi sa sobom rizike (i kod zdravog čoveka).”

            Koji su to rizici? Šta je to što nema u biljnoj hrani što ima u hrani životinjskog porekla? Osim B12 koji bi trebao da se uzima kao suplement i kod ishrane životinjskog porekla, a ne samo na biljnoj ishrani.

            Doktor T. Colin Campbell, inače biohemičar i mikrobiolog za hranu po struci, sa preko 60 godina iskustva u toj oblasti, odgovorno tvrdi da se na biljnoj ishrani može sprečiti i izlečiti rak i druge bolesti. Trebalo bi pročitati njegove knjige i istražiti njegov rad detaljnije i nakon toga zaključiti da li je biljna ishrana stvarno toliko rizična i pogubna (i za zdrave ljude).

            Like

            • Pa šta ako je biohemičar, kao što tvrdite? Da li je titula merilo za ispravnost izrečenog?
              Da to nije tako, pokazuju brojni primeri iz prakse.

              Veganstvom i biljnom ishranom ne želim da se bavim ispod ovog teksta.
              Pogrešili ste adresu.

              Liked by 1 person

            • Osim što ste se pozivanjem na neproverene (i netačne) tvrdnje načinili jednu logičku grešku, napravili ste još i dve, pozivajuči se na autoritet a sve da biste odbranili treću, branjenje sopstvenih stavova nepotvrđenim činjenicama.

              To je zapravo samo vaš problem, ipak, posmatraču daje jasniju predstavu zašto ste u tekstu videli nepostojeće, samo vama vidljive tvrdnje da se voća i povrća treba odreknuti. Napadati preporučenu izbalansiranu ishranu, na ovaj način, u kojem pominjete da je raskrinkavanje zabluda da određene namirnice imaju čudotvorna dejstva, tvrdeći da je to zapravo nagovor da se takve namirnice ne uzimaju, ravno napadu Sidarte, da je rekao da se treba ići samo levo, ili desno, tj. da se u životu treba stremiti ekstremima. Ukratko, sve izrečeno u tim napadima je, potpuna, potpuna besmislica.

              Liked by 1 person

  3. Kristina M

    Moja majka se izlecila od raka primenjujuci Brojsovu dijetu. Ono sto mnogi ne znaju (davljenici se i za slamku hvataju) jeste to da se Brojsov nacin ishrane primenjuje ISKLJUCIVO 42 dana (to je maximum. Za zdrave osobe se preporucuje 21 dan, ko hoce da smrsa ili ocisti organizam) i ISKLJUCIVO na pacijentima koji NISU isli na hemoterapiju. Koga zanima moze da procita knjigu da se bolje informise. Da budem iskrena, nisam je procitala ali sam upoznata sa nekim delovima. Odgovorno tvrdim da je njoj tumor na dojci od ovoga nestao. Istina je i da je smrsala ali nije bila neuhranjena kao sto se u ovom tekstu spominje vec je izgubila onoliko kilograma koliko joj je bilo potrebno da dodje do svoje idealne tezine. Dodala bih samo da se apsolutno svega pridrzavala, da nije jela niti pila nista sem sokova i cajeva i da je cak i cigarete ostavila. Bukvalno se podmladila.

    Liked by 1 person

    • Ma, sjajno. Sugurno joj je Brojsova dijeta pomogla.

      U tekstu i piše 42 dana. Ne znam zašto to podvlačite.

      Predlog: pročitajte još jednom deo teksta koji se odnosi na pet kategorija pacijenata lečenih sumnjivim metodama.

      Pretpostavljam da i sami znate koliko su anegdotalni slučajevi izlečenja diskutabilni i istovremeno zavodljivi za nedovoljno edukovane, a obolele i očajne pacijente, pa bih Vas zamolila da sa „odgovornim tvrdnjama“ prestanete na sajtu gde se upravo takve zablude razbijaju.

      Liked by 1 person

      • Možda smo mi nedovljno edukovani i manjkamo u stručnosti iz vašeg polja rada. Sasvim moguće i opravdano.
        Evo u to ime jedan biohemičar i mikrobiolog neka tvrdi umesto nas. Nadam se da on ima dovoljan kredibilitet.

        Video u kojem objašnjava (zasnovano na medicinskom istraživanju, legitimnom) kako (životinjski) protein direktno utiče na rast i razvoj, odnosno povlačenje ćelija raka:

        Voleo bih da čujem repliku na to. 🙂

        Like

        • Zar zaista mislite da ću pregledati nešto zasnovano na potpunom nonsensu?

          Liked by 1 person

          • Nema potrebe. Hvala.

            Like

            • Sam Campbell je fokusiran na relativan morbiditet za određene bolesti. Pritom, on ne ističe da je prosečan životni vek u nekim zemljama na koje se poziva (a u kojima je zastupljenija ishrana bazirana na namirnicama biljnog porekla) 66 godina, za razliku od drugih u kojima je prisutna raznovrsna hrana, životni vek 75 godina.
              Prosto, čudno je previđanje tog podatka za nekog ko je čitavog života opsednut vezom između smrtnosti i ishrane bazirane na unosu namirnica i životinjskog porekla.

              Ne verujem da toliko citirate čoveka koji posebnu pažnju daje gorepomenutoj vezi, a koja se može demantovati na više načina.
              Samo jedan podatak: velika analiza uključila je 1200 ljudi koji su u periodu od 1932. do 1952. godine dostigli više od 100 godina; ustanovila je da su samo četvoro bili vegetarijanci.

              Prema tome, ta veza između vegetarijanske ishrane, očuvanog zdravlja u kasnim godinama, dugovečnosti, nema osnova. Sam Campbell je osoba koja selektivno plasira podatke, što čini čitavu priču pogubnom po neke ljude koji mu veruju. A veruju mu, jer ima kredibilitet (očigledno neosnovani) koji mu daje titula.

              Liked by 2 people

      • Kristina M

        Vidim da ste veoma neprofesionalni i da vam smeta tudje misljenje koje se kosi sa vasim. To je vas problem. Umesto sto napadate druge mogli biste malo da poradite na svom ponasanju i tonu kojim pisete Takodje me zanima i odakle vama ti podaci da se ishranom baziranom na vocu, povrcu, cajevima itd. ne moze izleciti rak? Da li ste vi doktor? Naucnik? Da li ste radili neko istrazivanje u laboratoriji, na pacijentima? Ili ste samo obican novinar.

        Kao dokaz o ovome sto pricam mogu da vam pokazem lekarske nalaze da se i sami uverite u ono sto sam napisala. 🙂 Ali verujem da vas to ne zanima jer ste utuvili sebi nesto u glavu i nemate nameru da prosirite vidike.

        Podvukla sam jer verujem da ce ljudi koji pretragom budu trazili iskustva onih koji su bili na Brojsu verovatno naici i na ovaj vas laicki napisan tekst pa sam samo sumirala najbitnije. Kao sto rekoh, oni koji su tesko oboleli ce traziti spas u svemu, pa cak ispijati i petrolej u nadi da ce im to pomoci. Znam za slucaj gde su pacijentkinju drzali na Brojsu nekoliko meseci, sto je dovelo do toga da je zena zaista bila neuhranjena (kao sto spominjete u tekstu) te je posle nekog vremena i preminula. Mislim cak i da je primala hemoterapiju pre toga ali nisam 100% sigurna. Dakle u tom slucaju se vas tekst pokazao kao tacan.

        Like

        • Ne napadam.
          I više sam nego parlamentarna.
          Dozvoljavam komentare sa kojima nisam saglasna.

          Reference relevantnih institucija imate u tekstu. Oborite linkovane dokaze. Samo napred.
          Dakle, još jednom pročitajte tekst.
          Anegdote me ne zanimaju.

          Moju biografiju imate na sajtu.

          Takođe, na početnoj strani imate u kratkom opisu čime se sajt bavi, koje teme obrađuje i protiv čega se bori.
          Alternativnu medicinu ovde ne reklamirajte.

          I ne brinite za druge. Razumni ljudi vrlo dobro razlučuju šta je ispravno, šta ne.

          Svako dobro, Kristina.

          Like

  4. Milenus

    Katarina,
    Kad kažete Milanu “Mora da se šalite”, vi potpuno previđate činjenicu da većina i to ubedljiva većina ljudi ne razmišlja, nije obrazovana, ne čita, uzima informacije površno, zdravo za gotovo, instant. Pošto ste, koliko vidim, inteligentni, ne verujem da ne shvatate da prosti ljudi (a oboleli) sa lošim prehrambenim navikama-mnogo industrijske, pakovane hrane, belo brašno, šećer, so, loše masti itd, neće posle ovog teksta pribeći jednoj od ovih dijeta, ali neće ni pojačati u svojoj ishrani dozu svežeg voća i povrća, iako bi to svakako trebalo da urade. Jer-eto to ne leči. To je taj ugao gledanja.
    Pozdrav

    Like

    • S kojim pravom većinu ljudi smatrate infatilnim, neobrazovanim, površnim, te da informacije uzimaju zdravo za gotovo, instant? Jako je smešno… Ne, biću iskren, krajnje je idiotski napisati nešto tako a onda se nalupetati gluposti o štetnosti „četiri bele smrti”. Ako hvatanje za nebulozna trabunjanja poput „četiri bele smrti” nije površno, infantilno, zdravo za gotovo itd. šta jeste?

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: